Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
му дрхти, сенке лепљиво гамижу по зиду, дрхте и оне, а дим се завезује и пузи по таваници, сада је сам, приноси лампу Адамовом лицу, и онда је тако с лампом загледао, зврји цилиндер на лампи, модре су му усне, и образи, мрки, сенке су исте.
Ђорђе задиже ногавицу, подиже ногу на ивицу Адамовог кревета, упоређује је приносећи лампу час свом, час Адамовом колену. Нема никакве сличности. Адаму изишао зглоб улево, мени није, иако ми је четрдесет и неколико.