Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
мостовима, омогућавају комуникацију између оба велика пристаништа Александрије и између вароши и острва Фароса. Александрија нас прима у своје крило.
По њима видимо да је Александрија копча источног и западног света. То се види и по свему осталом. Што дуже шетамо, све се јасније осећамо у
своме васпитању, по својим везама и целокупном своме раду, Александринац од главе до пете, па зато смем да кажем да је Александрија одгајила три највећа геометричара старога света, па и четвртог, који долази одмах иза њих, Херона Александријца.
његове су две стране, оне које спајају Сунце са Александријом и са Сијеном, толико огромне према оној трећој (Александрија-Сијене), да је угао између тих двеју страница толико сићушан да га не би могло измерити ни најосетљивије мерило.
и Клеопатре, ушао у Александрију и начинио Египат римском покрајином, онда не беше више склоништа грчкоме генију. Александрија је стално опадала, док је напослетку не освојише Арапи.
векова био је Цариград престоницом византиске царевине, и за све то време није он дао науци стоти део онога што је Александрија дала за два века.
У тој грчкој породици живесмо, цењени и поштовани, мирно и спокојно, прелазећи у наследство од оца на сина док Александрија не доби нове господаре. „Године 640 освојише Арапи Александрију и удесише је по свом ћефу.