Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
власт давати дужан је колико више може гледати шта и коме даје, зашто и он весма гре|ши ако даје гди не пристоји. Александру Македонскому дође један од његових дворјана и запроси од њега два таланта да удоми кћер своју.
Вели дворјанин: „То је много за моју кћер.” — „Узми, пак ћути,” — рече му цар; — „Александру би срамота била мало дати.” Ово су многи хвалили и до неба дизали.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
спреми мене и Божу у Беч молити императора Франца за џебану и друге потребе, одакле пошљемо прошеније императору Александру руском, с отим и у Цариград султану. То ће бити око половине јануара 1806. године, тако ми се чини.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Некад је он носио арач из три нахије кнезу Александру Карађорђевићу Обично је то било у пролеће. Пође он тако зором из Бруснице и цела стара чаршија зна да ће се он зором
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Можеш Бунипарти свећу упалити. — Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима
— Не Бунипарти већ цару Александру и Кутузову. Онда се још све на свету о Бунипарти, Александру, Кутузову, Милорадовићу и другим знаменитим људима говорило, али све о рату.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Покушавао је Танасије да се закопча, прилазећи потпоручнику Александру. — Је ли, грофе, где смо ми ноћас?... А?... Нама попуцаше грбине извлачећи топове, а господина Тасе нигде нема. Је ли?
— Господо, изволте у батерију! — и командир се окрете Александру. — Са вашим првим и другим топом нанишаните оно гумасто дрво, а ви — обрати се мени — са трећим и четвртим на ивицу
Иако су војници били преморени, наређено је да се батерија одмах укопа. Јанкуљ остави ашов, и обрати се Александру: — Господин потпоручник, је л вам се једе прасећина?
— додају други уз смех. — Друже, сме ли да се отвори? — обрати се један пешадијски потпоручник Александру, лупкајући по предњаку. Пешаци дирају увек артиљерце, како у лежиштима предњака носе флаше са вином.
Или змијасту пешачку колону двојних редова, како се провлачи поред неке врзине. Наиђе командант дивизиона и нареди Александру и мени да одмах појашемо, да нађемо команданта пешачког пука и од њега тражимо даља упутства.
Командир је поделио батерију на два вода. Једним је он командовао, а други је поверио Александру, да се носи са оном брдском батеријом. Ја сам са командиром.
Нисмо одмакли далеко, кад оно опет раскрсница, те и ту један остаде. Александру замакла за око једна млада сељанка, па сјаха „да би мало ноге исправио“.
— Шта ћеш, Учо, мора човек да мисли и на душицу своју. Деде подели — пружи карте Александру, и док овај жмиркаво гледа, померајући лагано доњу, Милан објашњава: — У рату, Учо, немаш шта да мислиш.
Неко баш тада закуца на врата. Уђе посилни командантов. Рече да је командант наредио Александру и мени да одмах са коњима одемо у дивизион. — Шта ли смера сада по овој врућини, у пола два часа?
Не знам куда пре да гледам, да ли тамо где треба коњ да наиђе или на гране, да ме не закаче. Александру спаде капа са главе. Он не може да заустави коња и чујем како виче да ја задржим свога.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
готови, а, у исто време, посланици Великог Александра од јутра до мрака за њим пристају, моле га и заклињу да не чини Александру такове обиде не примајући сто [х]иљада талира што му он на дар шаље: о овим у самој вешти и истини великим људ’ма ко
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Јорхе Луис Боргес Сину Александру НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ ЗЛАТОПРСТА Девојчицу, нађену у мочвари, нико није желео да прими у свој дом.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То су славни романи о Тројанском рату и о Александру Македонском, који се на српском језичком простору усвајају на стваралачки начин уз коришћење развијене епске поетике,
и духовном, али не инсистира на Милутиновом личном духовном подвигу, јер је идеал човека и владара сада виђен у Александру Македонском, с којим он пореди свога јунака.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
При мојим студијама о александриском добу наишао сам у Плутарховим животописима на ову причицу. Када су Александру Великом војсковође његове донеле један скупоцен ковчежић, најдрагоценији предмет целог персиског плена, питао их је
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Рођен Стеван Сремац Милан Д. Рашић: Гроф од Монте Христо. По Александру Дими, шест свезака (1856. године објављене су и свеске од ВИИ до X) 1856. Јован Сундечић: Низ драгоцијенога бисера...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ У Илијади лепа Хелена зна да ће о њој и Александру бити песме „међу потомцима“, а Ахил вели Агамемнону: „Ахејци дуго ће памтит, мислим, и твоју свађу и моју“.
Неки мисле да је ово име ушло у наше народне песме из средњовековних приповедака о Александру Великом, чија се жена звала Роксанда.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
КОКОШ СА ЗЛАТНИМ ЈАЈИМА Дарије, персијски цар, у неко доби био је послао своје елчије к Александру, маћедонскоме краљу, изаради порције, што је од пређе узимао од Филипа, оца му, данак, да онако и он му лепо, потпуно