Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.
Јер овај Алексије Јуришић, који је пуних двадесет и шест година живео без икаквог плана, имао га је јасно овога лета и први пут у свом
собу па сам га приметила на великом столу, у белом великом омотачу и са оним твојим финим, својственим рукописом, мили Алексије.
сањам и према коме сам осећала неизмерну захвалност зато што ми је донело један део твоје душе, један део самог тебе, Алексије.
— Јадни мој. — Љубљена моја!... Тако су онога првога дана разговарали Алексије и његова вереница Наталија у малом и пријатном стану пуном цвећа, њене већ дубоко остариле тетке, пензионисање
смејала се Наташа за све време и хтела да га загрли. — Не, не вреди, не вреди тако, брани се — викао је Алексије кога је њен смех дражио до беснила. — Од чега, мили? Па шта то? Мили, полако да не чује мама!
Што се нега тиче вели, са свим му је споредно и свеједно: Алексије, по њему може располагати са својом лудом главом како хоће, од њега је он одавно дигао руке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А син једног другог козака, Алексије Разумовски – љубав до гроба. Њен супруг, тајни. Његов брат, Кирил, постао је био президентом Академије наука у Росији.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Они су били појачани Власима, које је византијски цар Алексије И Комнен (1081—1118) овде населио у исто време кад и Јермене.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Још 1788. године Алексије Везилић је писао: „Ријетка мати имејет сина перворождениа, који не би носио чародејства потајна“, па наставља: „На
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД
разлогом хвалио овог »ученог и достахвалног мужа« и његово »усердњејше отечеству и свој нацији нашој доброжеланије«. АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ Рођен 1753.
Тимотије Атанацковић постаје Богобој Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић —
Јован Мушкатировић осуђује народне обичаје »от идолопоклоников заоставше« и »сујеверије од Турака узајмљено«; тако и Алексије Везилић жигоше народне обичаје у народу, »стаду простодушном«.
и српски превод Шилерова Вилхелма Тела. У Броду на Сави, у Славонији, 15. марта 1824. родио му се син Алексије, који је доцније своје календарско име преокренуо у народно име Бранко.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђакони Иво и Алексије стадоше пред вратима дворане, да редом пропуштају главаре. Иза њих наврсташе се перјаници. Сви остали помијешани
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Има Алексије Везилић у Прибавленију своје књиге Краткоје написаније о спокојној жизин, Беч 1788, 50, следећу преважну примедбу: „Пес
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја не учествујем. Нећу против јединог човека који овде нешто вреди. Богдан Дошао ми је Алексије Јевтић, псар, и рекао шапатом, да нико не чује, како је у шумарку према Белој коси смотрио за тренутак монаха Доротеја.
Каже, у једном даху, псар Алексије да Доротеј лечи од рана задобијених у боју против нас. Опоравља. Крпи. Вест је вредела педесет златника, а ја сам ето
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Бранко Радичевић (1824–1853), романтичарски песник (право име Алексије), рођен је у Славонском Броду, гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Темишвару и студирао је права у Бечу.