Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Кедићу (кога је Фочић окнежио, и који је такође код Бирчанина био буљубаша), и пишем му да купи чете да тучемо Пореч-Алију у Ваљеву, а тако сам исто и кнезу Николи Грбовићу писао.
од Тавнаве до Ваљева, скупљена у гомили; и писао сам Кедићу и Грбовићу да и они чете купе да бијемо у Ваљеву Пореч-Алију; и ја одо̓ да тражим џебане у Немачкој!
Кажем му ја да, како смо чули да је Црни Ђорђе почео палити ханове, и ми се купимо да тучемо у Ваљеву Пореч-Алију, „но сам дошао да ми дате сонета шта ћемо радити”. — ,,А шта ћу вам советовати?
Кажем ја тим Турцима: „Истерајте ви Пореч-Алију, пак ми да сви кућама идемо, и у миру како смо и били да будемо. Ако ли не истерате, а ви нас чекајте до пет дана доћи
— Ја им кажем да друкчије не може бити. „Ми морамо Пореч-Алију или жива или мртва у рукама имати, ако не побегне. А ви ако га почнете бранити, немојте нас кривити шта вас снађе”.
Преко свију разговора рекнем ја: „Или Пореч-Алију из Ваљева истерајте, или се надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо
или се надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо ударити, не би ли ви Пореч-Алију сами истерали. И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се.
И опет вам кажем: ето нас до пет дана, ако Пореч-Алију међу вама уздржите”, — и растанемо се. Вратим се ја и Живан буљубаша, који смо ту на састанку били, и нађемо где нас
Онога кнеза Максима, који је провео из Београда Кучук-Алију, кад смо после с војскама на Београд дошли, изведу нам преко Топчидера у логор, и Катић Јанко ножем га свега исече.
Тако исто и Реџеп-ага своме стрицу пише: Ако не побије Фочића Мемеда, Мула-Јусуфа, Кучук-Алију и Аганлију, да ће он од Бећир-паше погинути.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Појаш', Марко, твојега Шарина, од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
чак и од своје жене, сам у непрегледној турској војсци, он је нашао у себи довољно снаге да савлада грдосију Влах-Алију и да опрости неверној љуби.
У Турчина војске свакојаке. У Турчина једну кажу силу, самовољна Турчин-Влах-Алију, те не слуша цара честитога, за везире никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по земљици: таку
Проводићу ђецу кроз Косово, сву ћу војску турску уводити, док ја нађем душманина мога, а Турчина силна Влах-Алију, који ми је робље поробио.
Иде бане по пољу Косову, иде бане на четири стране, тражи бане силна Влах-Алију, ал' не може бане да га нађе, Спушти с' бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један
Ја не тражим, брате, ни динара, ни ја тражим твоје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина!
А што питаш и разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел
Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, па чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу разгледаје, прегледаје каки су
Кад удара Страхињићу бане мучну алу силна Влах-Алију, из седла га маћи не могаше, тону вранцу коњу до кољена у земљицу ноге све четири.
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку од Цетиње Бојичић-Алију и код њега Танковић-Османа, штоно јесте цури муштерија: оба држе преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код
од Орашца, — сав је Тале у крв огрезао, јер се не да савезати Тале, јер је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од Цетиње, града каменога, с њим поредо Танковић-Османа; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде
књигу оправио, овако је њојзи говорио: „О Маријо, секо Ђурковића, и ја сам ти, цуро, муштерија; хоћеш поћи за ме, Дел-Алију, па ћеш бити у двору госпођа?
Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“. Хајдуку је мука одољела, каил бјеше изгубити главу, па изиде из ледне тамнице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Коса смртна не сматра шишу ни голишу; Једнако све коси и у јаму сноси. Подај хасуру да узмеш Алију. Удели новцем да преузмеш лонцем. Подај шаком а узми капом. Једну цркву откривати а другу покривати.