Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Видећи га дервиш у тако жалосном состојанију, заборави своје аргументе, притрчи с водом и с сузама у очима. „Аман, кардаш,” — викне — „што је то од тебе?
“ — „Та пише, прођи ме се, аман! Ко вели да не пише?” — „ Е добро”, — приложи други, — „а ти 'ајде пак |раздели са мном све што год имаш.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
Мане се ̓оџа сабе и молитве, веће из гласа повиче: „Аман, Турци, умет и Мухамед, уђе Вла̓ на капију у шанац!” Грну сви Турци на капију, дочекају наше: млогога у кућама убију,
— „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”. — „Аман, уставите!” — „Ми, веле, уставити не можемо, јербо њега сва војска слуша скоро боље него нас; но идите ви и молите га,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— плата за слугу или војника ак — прâви актер — глумац алал — благослов алалити — благословити алеви — црвени аман — милост андрак — ђаво, обешењак апарта — засебно, сем тога апелирати — жалити се вишем суду аратос ти било —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Е, мој лијепи братац, ти ми га мораш наћи! — Хоћу, наћи ћу га! Како не бих! Кад ти хоћеш, наћи ћу га, па, аман, да се у земљу сакрио! — Ех, тако, тако!... Иди, нађи га!... Хоћеш мало духана?... — Па... ако је бог дао...
РЕЧНИК аваз — глас, вест, јека аговати — господарити аман — милост, опроштај аманет — завет, светиња анатема — клетва, проклетство арбија (харбија) — дрвена или гвоздена
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. Аман, побратиме! Ја нехотично начиних некакав увод.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Чести су мелодични турски рефрени: оф, аман, аман-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо. На основи непосредног проматрања могу о њиховој даровитости утврдити ово.
Чести су мелодични турски рефрени: оф, аман, аман-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо. На основи непосредног проматрања могу о њиховој даровитости утврдити ово.
Чести су мелодични турски рефрени: оф, аман, аман-аман, или аромунски: ој, бо, бо, бо. На основи непосредног проматрања могу о њиховој даровитости утврдити ово.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Њему преврије, те је свом снагом стиште иза шаке и тргну! Крстиња лако врисну и додаде: — Аман, човјече, не ломи ту руку која ти је дјецу одњивила. — Чујш, бабо! — рече он кроза зубе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Па нека неко каже да је рад на идеолошком образовању код нас попустио! Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сам се себи сад осмену, Па с' унапред даље крену. „Заман! 3аман!“ себи збори, Ма опета гледа гори, Као да се отуд нада Опростит се пуста јада, Кô да с' нада да ће друсто...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
није, сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а онда се једног дана огледа од главе до пете и брижно уздахне: — Аман, браћо моја, кад ће већ једном тај преврат, ево се сасвим огоље и обоси!
Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас. — Човјече, аман, човјече — немушто завапих у шумној паници, скоро глув — па ти су твоји дјечаци данас одрасли људи, прошло је отада
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ти си тамо одакле се виде кувани облаци, казани препуни зуба, и где је свака грдоба могућа! Аман, држи се онога што је јасно! Ага је рекао да идеш. Избора нема. Учини, иако не разумеш! Не питај како и зашто!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
и јауци, превијање од удараца, плачни гласови свирача, Циганака, Цигана, које гоњаше испред себе, и њихова молба: — Аман, газдо! Хоћемо! Сад ћемо!! — Затим уплашену, силну свирку.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сирома старац да би доказао синовима, да му је нужда оженити се и да га снахе аман никако не послужују, смисли овај начин.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
И тако из дана у дан, док му не досади па дође и зацвили: аман! Тад му даш парче хартије па он лепо напише: „До данас сам припадао тој и тој партији, а од данас...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Мислио ти мој Дуле од стотину руку, па никако да смисли, како би малко забушио... аман пред битку на Пандиралу, њега ти пошљу неким послом у болницу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А он зорт, бога ми! Стаде плакати ка’ свака стрина, па само толико умеде да каже: »Аман, да си ми, вели, брат ка’ од мајке!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
старим антеријама, беже испред њих и, као да их умилостиве, окрећу се к њима и понизно их моле: — Немој, газда! Аман, газда! — Ђид, бре! — кркљају они. Коњи им се пропињу над њим али оне, смртно уплашене, беже ма на коју страну.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сердар плану, па је стиште иза десне шаке и трзну њоме. Жена се преви и паде на кољена, па хукну од муке. „Аман! забога!“ једва изговори. „Чујеш ти бабо!“ говораше он кроза зубе, једнако трзајући њом. „Чујеш ли ти!
А он је зар с тога скитач што је к нама утека’ од витешке невоље! А, бабо!?“ и замахну чибуком. „Аман, забога! Не ломи ту руку што ти је ђецу одњивила!“ кликоваше јадница.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Аман, честити везиру, царски већилу! Валабила-талах није истина што раја говори! Лаже, наше ми главе а твоје браде и тако на
— са срећом; било ти благословено! аман! — милост!, опроштај! анатемњак — проклетник, ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Не могу да чекам више. Све, све, све! МЛАДЕН (држи чашу у руци која дрхти, и просипа вино; уплашено, очајно): Аман, Васке, не то! ВАСКА (се зацењује): То, то! Све, све, све!
ТОМА Само Стојмену, одмах чим дође, казаћеш и послаћеш га к нама. С њим ћемо заједно. СТОЈНА (крши руке): Ох, аман! АРСА Бут! Ако нас издаш, ако он нешто примети, Ни ти ни Стојмен овде више! ТОМА Слушај.
Пауза. Кроз фијук ветрова чује се крик Зулфин: Аман газ...!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи. Урлик пса, прекинут такође. Вијук ветрова појачан...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
живи с друговима у школи и ту има стан и храну) алфавит — буквица, азбука, алфабет, абецеда алфа — а (грчко слово) аман — узвик преклињања и вапаја или милости и опроштаја; побогу, забога амвон — проповедаоница; узвишено округло место у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ни на једном пристојном и уљудном човеку нисам видео такву одећу. Аман, не брукај ме!“ Вукашин се танко осмехнуо, узео шешир и пошао извињавајући се ручком код француског конзула.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— ... А сад, господо — заврших ја у паничном страху. — Не дајте, дакле, таван! Придржите лампу! Аман! — Не дајте таван! Придржите лампу! — викали су сви око мене.
А јауци све страшнији, све ужаснији, док Милош преклиње: Аман, пашо, аман! И ту као помаман, сасвим помахнитао, ђипа Срећко: — Васићу, шта гледаш, бога ти твога? У помоћ Милошу!
А јауци све страшнији, све ужаснији, док Милош преклиње: Аман, пашо, аман! И ту као помаман, сасвим помахнитао, ђипа Срећко: — Васићу, шта гледаш, бога ти твога? У помоћ Милошу! — Шта је?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад цар опази њега, завикаће: — Аман, господару, устави ту војску, а ишти што год хоћеш. Он викну на мачку и штене те дођоше к њему, па ће цару: — Хећy
учинити, јер ако обазнаду Црногорци, пошјећ ће ми главу; па онда нема мене главе, а тебе ко ће ти абер донијети, него аман! Везир му одговори: — Валај, кнеже, за твоју једну покидао бих ја хиљаду црногорскијех глава, па и саму владичину.
— А да чије но моје све троје! Сад сам му све, ефендија, узајмио, јер друкчије није хтио доћи. — Аман, ефендија! Ево, чујеш ли? Наљути се кадија, па исколачи очи на рају: — Сиктир, крмче од крмка!
ево ти ђе трче на врат и на нос читави буљук калуђера и фратара, па пошто чуше шта је било, потрчаше к цару вичући: — Аман, честити царе, божји намјесниче а наше сунце огријано, правду нам и суд! Ако смо се и одоцнили, нијесмо запостили.
Ови се нађе увријеђен, те брже-боље код кадије жалећи се: — Аман, ефендија, јутрос ме резили на путу ни крива ни дужна мој комшија, и рече ми једну ријеч што ми још до данас нико жив
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Биће весеље, зирне и гочеви, ех Анадол је ово и празник за младост кад пада јечмени сноп!“ — „Аман, па ти си моја жена!“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!“ – „Кад би те неко и питао, бре!..“ – „Ћути, кучко!
“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“. — „Јок, не даје више, у здравље Гази-Паше“. — „Аман, ефендум!“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!
“ — „Па ја сам муслиман, вера ми даје“. — „Јок, не даје више, у здравље Гази-Паше“. — „Аман, ефендум!“ — „Ћути!“ — „Аман, ако не даје закон, да се одмах вратим, само ми дајте моје жене!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
« Прости турски војници спевали су своју погибију на Шуматовцу песмом, код које се сваки одељак завршује строфом: »Аман, царе, изгибе фукара«, и од које ево доносимо један одломак: Шуматовца алдандан бир сари илан, Адмни сорарен —
! Ђундузлен топ а тар џене лен кумбара, Аман падишах, дерман, бити фукара! Шуматовца јустунде думан капланди, Јараш сат иченде бин топи атланди.
Шуматовца јустунде думан капланди, Јараш сат иченде бин топи атланди. Аман падишах, дерман, бити фукара! По Шуматовцу се извила једна жута гуја, Ако питаш за име — Черњајев генерал!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дошло ми је да јекнем, да управим песнице небу, па да викнем: доста је било крви... Аман! Пуцњеви пушака се разлежу. Сигурно су се они преостали склонили у наше ровове, и сад се туку преко нас.
Кад нас капетан Радослав угледа, скочи, диже руке увис и као да запомаже, развика се: — Аман, људи!... Зар ме и овде, сунце вам ваше, нађосте?! Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?..
— Ура! — диже руке увис капетан Бора. Иако већ пијан, Радослав махну рукама. — Зашто ће вам то!... Аман!... Доста! Бора пође. При ходу се клатио. — С’ушај... Немо’ да „оповрљаваш“ влас’... Знаш...
Отржу ме сада од девојке коју волим и терају ме силом на бојиште да погинем... Аман, људи!... Има ли чега трагичнијег и болнијег?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Лијежи, Турк пезевенк, бре!“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!
“ — загрми ја с ата. Један по један, док дође ред на муктара. — „Аман, господару... царски сине! Аман, не срамоти Турчина!“ — „Лијежи, Турк пезевенк, бре!
Сјаши, беже; узјаши, јопе', беже? Сјаши, Чеко; узјаши, јопе', Чеко! — командијерам ја, а он сја'ива и узја'ива. — Аман, доста. — Није доста, није. То се теби чини, Асан-беже, да је доста, а није доста!
Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није!
Нек сјаше царски редип да узјаше царски сухарија! Нек сјаше царски сухарија... — Аман, доста је; аман, доста је! — виче Асан-бег, а ознојио се па једва дише. — Није доста, Асан-беже, није!
Нек сјаше везир да узјаше валија! Нек сјаше валија да узјаше газија! Нек сјаше газија да... — Аман, доста је! Помагајте, људи! — Ама, није доста, Асан-беже. Шта је теби вечерас?
Јаши! Најбоље се, болан, чојек море на голу коњу одморити кад је зорли уморан. Јаши! Јаши! — Аман, шта ћиниш већерас са мном?! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним.
! — јекну Асан-бег и једва узја гола коња. — Ништа зло, Асан-беже, не чиним. Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан?
алал (халал) — благослов, опроштај; са срећом, благословено (ти било) алалити (халалити) — благословити, опростити аман — милост; вера, задата реч; као узвик значи преклињање; баш, управо ардовић — буренце аршин — стара мера за дужину
Станковић, Борисав - ТАШАНА
зато понова долазим!... (Не верујући себи, разрогачен, Ташани): Аман, Ташана? ТАШАНА (јетко с насладом): Да, да! САРОШ (бесно): Ни ти, нити ико тако што о мени не сме да мисли.
Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.) КАФЕЏИЈА (виче споља док момак плаче): Овам ти, нестрећо! Аман, бре, отреси се, нестрећо једна. Гледај го, на нози спијет! Отреси се, тресли те мртвог, да даји господ.
БЕГОВИ (бацају Нази кесе и вичу): За нас играј, Назо! НАЗА Јок, за вас не, сал за Сароша! БЕГОВИ Аман, бре! НАЗА (скупља бакшиш, прилази крадом кафеџији и даје му новац, тихо говорећи): Ово плаћам за Сароша.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је?
(Хвата се за чело, грца.) Де, кћери! КОШТАНА (пева): Море, насред села шарена чесма течаше, Аман, течаше, И на чешму две до три моме стајашев, Аман, стајашев. ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате!
КОШТАНА (пева): Море, насред села шарена чесма течаше, Аман, течаше, И на чешму две до три моме стајашев, Аман, стајашев. ТОМА (виче): Марко! Низе, дубле, дукате! МАРКО (забезекнуто): А не то, газдо! ТОМА (бесно): Ћут’!
је жалба за младост, На порта би ме чекала, Од коња би ме скинула У собу би ме унела, У уста би ме љубила — — оф, аман, заман, младо девојче, Изгоре ми срце за тебе!... КОШТАНА (раздрагана, са саучешћем): Ево ћу и ја, газда Митко!
Кући ћеш ти! (Одводи га у кућу.) ГРКЉАН (понизно полицаји): Аман, газдо! ПОЛИЦАЈА (сурово их ућуткује): Ћут’! АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви?
Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало... Ох, аман, газдо! Неће она више да пева! АРСА Жива више — не! Мртва може!
А до тада ни воде, ни хлеба, ништа! (Одлази.) САЛЧЕ (кричи вијући се): Не, газдо! Шта учини? Куку, аман, газдо! ГРКЉАН (расплакано): Стари смо, газдо! За хлеб ћемо без ње да помремо и изгинемо!...
ПАНДУР (одлази). КОШТАНА (истрчи, и изван себе од радости, раздрагано, прилази Митки): Ти? Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо! Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али Вуксан љута гуја бјеше, те се Турком варат не дад’јаше; он излази пред тавницу клету, пак џелату бјеше говорио: „Аман мало, пашини џелате!
али — или... или Алил Гојени — в. Хрња Мустаф’-ага аман — узвик којим се тражи милост, поштеда аманет — остава, заштита, што се коме да на веру да чува амиџа — стриц
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
да се не чује ништо... — Ех, што да се не чује? Лошо ли је, па да се кута у кучине?! Зашто да се крије? — Аман, Доке!... Реч да не искочи за девојку. — Та што... За малко време... — Како за малко?
— Мен’ ми кеф за Манулаћа — вели Таска. — Мен’ па за Ману! — вели јој Дока, па се окрете осталима. — Аман, жене, тако ви Велик-дан не зацрнеја, бива ли Зона за Манулаћа — прилика ли је?! — За Мана не бива! — вели Таска.
ми ракијице и овога благослова што пљушти, части ми, не би’ — вели Милисав — ни погледао на милион, него би’ рекао: Аман, брате, шта ће ми милион? Дај ти, брате слатки, мени кишице; па кад има наш ’ранитељ, наш гецо, — имаћу и ја.