Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Треба још истаћи и празноверне обичаје и амајлије који су више омиљени код мухамеданаца. На динарске муслимане је била од утицаја и турска књижевност, нарочито народне
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
се преносе на њеног власника, а овај је зато увек мора имати уза себе као неку врсту апотропајског средства, односно амајлије.
¹¹⁶ Разни предмети који имају заштитно магијско својство користе се као амајлије за одржавање деце. Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.).
¹¹⁶ Разни предмети који имају заштитно магијско својство користе се као амајлије за одржавање деце. Бројне су амајлије израђене од метала (гвожђа, сребра, злата итд.).
). Ако се мајци у Гружи не држе деца, она братими ковача да јој он, наг у глуво доба ноћи, скује амајлије у облику мотике, будака, ножа, српа и сл., па да јој то наниже на ланац, а онда она дете у тај ланац повије.
¹²⁵ Многи делови од вука користе се као амајлије за заштиту деце од „ноћница“; пре свега, вучји нокат, зуб и реп. Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена,
¹²⁵ Многи делови од вука користе се као амајлије за заштиту деце од „ноћница“; пре свега, вучји нокат, зуб и реп. Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена, босиљак и одољен.
“¹⁷⁷ (4) Поништавање штетног дејства урока. Многобројне амајлије које дете или носи или које леже поред њега у колевци, имају функцију магијске заштите.
За разлику од упадљивих предмета којима се само скреће поглед злих очију, амајлије могу бити и скривене, неупадљиве, али су свеједно моћна средства за поништавање не само дејства злих очију, него и
¹⁷⁸ Најчешће су амајлије сковане од гвожђа. Пошто је гвожђе тврдо, отпорно, тешко ломљиво, сматра се да може успешно да одбрани човека од
Као амајлије против урока, начињене од оштрих гвоздених предмета, Срби на Косову користе још и бритву црних корица и прстен умрлог.
¹⁷⁹ Осим гвожђа, од метала се често користи и сребро, односно као амајлије мала деца носе сребрни талир, минђуше и разне сребрне „џиџаре“: сабљицу, пушчицу, лептир итд.
¹⁸⁰ Камен, као постојан и чврст метеријал, такође се радо употребљава за амајлије. У ову сврху посебно се користи камење специјалног облика, у виду стрелице.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
То теби милост, то ти Стојан пречи...“ — И она мучи и угуши муку Те пусти њему ону белу руку, Са врата скиде неке амајлије, Те проговори ове речи тије: „А оно узми бар то од менека, Ја ово чува само за тебека; Старина један, што у нас
бијаше, Менека једном ово дариваше, Унутри, рече, часног древа има, И он га доне из Јерусалима; Па ко год носи ове амајлије, Ни топ, ни пушка, ни сабља не бије; И закле мене да не дам другоме, Већ само милом суђенику своме.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јунак; 2. војник у турској војсци дилбагија - врста амајлије, дугуљаста овална сребрна кутија у којој се носи запис од урока; споља је обично написано: “Машаллах“ (на арапском, а
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. т., убрана у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145).
(Венац, 14, 609). Код оваквих својих особина није чудо што се црни г. врло често ушива у амајлије у виду крстића или љуспица, да би се дете одржало, или да га не би напао вампир (в.
Wіѕłа, 14, 1900, 527—597. ИВА Бацхwеіде (ѕаліx хеліx). Ива. Због своје апотропајске снаге меће се у амајлије које се пришивају детету у капу (БВ, 27, 29). »Да ми не би иве и омана, Не подгојих свог сина Османа« (ібідем).
Њега ушивају (нарочито деци) у појас и у хаљине (ГЗМ, 6, 373; Беговић, 246); такође га ушивају и у амајлије (источна и централна Србија, Караџић, 4, 196 идд); коњима се ушива у ам, а стоци се даје у соли (Беговић, 246).
га бије гром; само на дуб може вештица да испљује попивену крв (од чега на њему остају »корубине«, које се деци мећу у амајлије ради заштите); (због његове демонске природе?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
злопаћења по Усори у потери за Брзановим пљачкашима, кроз јесењу тмору и маглуштину, сви смо носили, ушивене у појасе, амајлије које нам је Јања дала на растанку.
Кажем амајлије а мислим на фину коврџаву длачицу одоздо, коју је сваки од нас лично оплевио с њенога густог руна. Имало је за читаву
се неко сетио да погинули и рањени у ствари нису ни били Јањини љубавници, па тако нису ни користили заштитну моћ њене амајлије. А можда је то тај измислио, желећи ваљда да подгреје и онако узаврелу легенду о нашој ишчезлој драгани.