Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зато се кошуљица раздели на онолико делова колико има чланова породице и свако је носи уза себе (ушивањем у одећу) као амајлију.
Кујунџија у глуво доба ноћи скује детету „тилсум“ које оно увек носи на капи као заштиту. На Косову као амајлију користе самотворну бритвицу (цела је искована од једног парчета гвожђа или челика).
¹⁵² Постоје у нашем народу многобројни предмети које деца стално имају уза се као амајлију која их штити од вештица. Још 1788.
Као заштита од море стављају се у колевку, под узглавље детета, огледалце и бритвица.¹⁶² У Босни и Херцеговини, као амајлију, деци пришивају на капицу рогове од јеленка, ноге од кртице и парче тисовог дрвета.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Б. л. се меће детету у амајлију (ЖСС, 295; СЕ3, 13, 289; Караџић, 4, 1903, 194; 196; 198; 200), или му се пришива за капу (да га штити од море или
196), или под главу (Хангі ‹Живот и обічајі Муѕлімана у Боѕні и Херцеговіні, Сарајево, 1906› 121); нарочито се меће у амајлију б. л. који је проникао кроз главу убијене змије (ЖСС, 196; Караџић, 4, 1903, 195). О Ђурђевдану меће се б. л.
(Караџић, 1, 1899, 273). Коренчић од з. меће се и у амајлију, »да би се дете одржало« (СЕЗ, 13, 1909, 289); коса коју кум остриже детету чува се после поред з. (СЕЗ, 16, 181).
Непрм-к. из туђег атара, провучен три пута девет пута кроз купину којој су оба краја срасла за земљу, меће се у амајлију (Караџић, 4, 198; СЕЗ, 7, 161). КАЛОПЕР Фрауенблатт, Фрауенмінзе (танацетум балѕаміта). Калопер; маријина трава (цф.
Упор. ѕ. в. Конопља). Зрно к. меће се у амајлију против болести (Караџић, 4, 1903, 199). Милићевић (ЖСС, 78) спомиње једну гатару која је гатала по к.
У Левчу и Темнићу провлачи се кроз њу, три пута по девет пута, неприм-калем, који ће се метнути у амајлију (Караџић, 4, 198; СЕЗ, 7, 161). К. се нарочито радо употребљује у врачањима за плодност стоке и живине.
, девет дрењина, девет зрна граха«, ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155). Лешник иначе ушива удавача у одело, с леве стране, као амајлију (ТРЂ, ННЖ, 3, 76). У Омољу мећу младе под појас л., да би рађале мушку децу (иб.
Три зрна п., заједно са мало страшила, треба да завеже у крпицу чисто дете и обеси о врат, као амајлију, детету које има нападе »фрашта« (ЗНЖОЈС, 7, 172).
Исто тако три зрна пшенице — поред соли, »змајотресине« (лискун са Авале) и зрна кукуруза — мећу се у амајлију против заразних болести (ТРЂ, Амајлија, Караџић, 4, 1903, 199).
Ч. чува кућу и од вештица и болести (СЕЗ, 14, 324). Ч. се меће у амајлију да би се дете одржало (СЕЗ, 13, 289). Код увобоље исцеди се сок ч. и сипа у уво (СЕЗ, 14, 324).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Некад би на балчак ђорде изрезали око као амајлију против урока од злих очију; зенице тих очију понекад су биле драги каменови“.