Употреба речи андра у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Ја сам често одлазио на Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи, и Турцима једнако говоре: „Истерајте Фочића, пак

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

некадашњих магловитих идеала »Славјанског Царства« и снова о (ЗДЕСНА, У ГОРЊЕМ РЕДУ: ПРВИ — ИЛИЈА ДУШМАНИЋ, ДРУГИ — АНДРА НИКОЛИЋ, ТРЕЋИ — РАША МИЛОШЕВИЋ, ЧЕТВРТИ — КОСТА ХРИСТИЋ; У СРЕДЊЕМ РЕДУ ДРУГИ, У СРЕДИНИ, МАРКО ПАЈИЋ; У ТРЕЋЕМ РЕДУ,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање). 20.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта, госпо? Зар још живи Андра Јапанац?! дрекнух ја од чуда и изненађења. — Да, господине. Живи и живеће још вековима на срећу српске просвете и

Али је наш преузвишени господин Андра све то изменио, и сад ми вршимо све оно, што сте некад ви вршили... — И војену службу?

— Чудо те није господин Андра изменио и ношњу: по свему бих рекао, да ова господа треба да носе ваше сукње а ви чакшире.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не чује ни одговор. „Сад је свршено с Твојим Аћимом“, каже Тошић. А Андра, Вукашинов учитељ, рекао му: „Ни о краљевој женидби није се толико причало.

— добро вече, господине професоре. Андра, наднесен над хартијом, с пером у руци, подиже главу и, изненађен гостом, не одговори.

— Обичаје мога народа. — Још вас занима прошлост? — Како још? — намршти се Андра не гледајући га. — Шта је с мојим оцем? — Видим, и тебе још брине прошлост. Нешто као осмех мину Вукашиновим уснама.

Видим, тестије су вам пуне, а свакако да имате и неког ко вам носи писанке. Између стола и кревета Андра пређе три корака, па подиже глас: — Кад си за Божић долазио кући, како си смео да прођеш кроз Паланку а да не свратиш

— викну. — Људи као Аћим не пате од несанице. Један другоме немају више шта да кажу. Андра утрну лампу и леже. Вукашин на клупи, седећи, проведе ноћ. У џепу му писмо председника владе за среског капетана.

У јабучару из све снаге свира Тола. ГЛАВА ЧЕТВРТА Андра схвати шта се догодило, јер Ђорђе уђе полако, неодлучно. Уђе као пребијено псето, глава му спарушено Виси на

у јези умирања што дуго траје, а нема руке да га одложи, да заустави звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен дан и храстове талпе четири прста једре, Види Раку апсанџију како стоји опуштених руку и чека.

Зна шта чека. Андра мисли на печурку, Ђорђеву главу, која се не клати иако се само на две истегнуте жиле држи, мисли на испружене рукаве

Коса му је дим што нечујно пузи по каменом зиду апсане. Од стида, осећа Андра, па је и њега стид због туђег стида. Хоће нечим и себе и Аћима да утеши, а цигара у бусену и дим споро и нечујно расту

Аћим зна, мисли Андра, зато се и усправио и, задављен тугом, стоји без речи, расплињава се, шири, расте, испуњава собу од нетесаног камена,

„Преки суд је заведен“, касније је рекао Андра. Међу његове листове била се урила једна Аћимова нога. „Седи некако.“ Осећао је да се Аћим лула и бојао се да му на

„А што је Мени лако?“ Андра му је осетио дрхтавицу. „Син ће да те ишчупа. А ко ће нас?“ цикао је пред плач. „Какав син! Ја немам сина!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— добаци му један четник, студент. — Полажем оружје... Ово је ван моје моћи — рече ти мој Андра и оде. За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

утврдити већ и стога што су се кадикад Луки Милованову приписивали и стихови, често лепи, који нису његови: тако је Андра Гавриловић (в.

60. од 6. августа 1842, стр. 243в. СИВА МАГЛО... (стр. 233). Из посмртних хартија песникових објавио Андра Гавриловић у чланку Девет прилога историји српске књижевности у деветнаестом веку, ГНЧ XXИВ, Бгд 1905, 159.

МОЈ ГРОБ (стр. 234). Из посмртних хартија песникових објавио Андра Гавриловић у чланку Девет прилога историји српске књижевности деветнаестог века, ГНЧ XXИВ, Бгд 1905, 159—60.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

У разним крајевима запажене су и различне друкчије појединости — као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.

појединости — као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Рођен Андра Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и

Рођен Андра Франичевић (Чика Андра) Јован Јовановић Змај и Август Харамбашић: Златна књига за децу (Загреб) Љубомир Лотић: Добри и неваљали синови (Слика

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и необично је успешно води; Средоје Твор увукао се у полицију и, где год је био са службом, осећао се његов траг; Андра Крокодил је, као тутор, прогутао читаву једну масу, велику двоспратну кућу и седам хектара земљишта.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности