Употреба речи антонија у књижевним делима


Теодосије - ЖИТИЈА

А свети захте да оде и у пустињска пребивалишта светога оца Антонија Великог и светога Арсенија Великог, и измоливши од митрополита инока који ће га пратити, стиже на места, и ова

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

као тешки, давно започети сан: они који, као Насрадин-хоџа, стриц-Ниџо, Станић, познаник из кланца, или учитељица Антонија, желе да га поправе, јесу племенити сањари осуђени на пораз.

лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца, пита се, у причи Двије устаљене руке, слабашна учитељица Антонија, не успевајући да помогне чак ни једном једином несрећнику чија су се воловска кола заглибила у блату.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до 1870, под уредништвом Антонија Хаџића. Матица је имала карактер омладинског књижевног органа, у коме се скупљали готово сви млађи писци српски, али

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И ови ми крепко наложи да нипошто мојему домаћину ништа не узајмим и, ако ми што заиште, да речем да су моји новци у Антонија Шћавуна на сохрањенију.

И ови сви по реду су ме исповедали - колико имам новаца? Откуд ми? И гди су? А како чују у Антонија Шћавуна, то ниједном није мило било чути.

ВІ ДРАЖАЈШИ ЉУБИМИ МОЈ! Полазећи из Хормова казао сам мојему другу да кад ми буде писати, да управи писмо на Антонија Шћавуна у Корф, будући да сам ја туда имао и проћи и возвратити се.

Ћипико, Иво - Пауци

!” гунђаше он и носијаше рибу у град. Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија. Цирило се први брзо ослободи и поче с њиме збијати шале.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

А када је Октавијан, преко лешева Антонија и Клеопатре, ушао у Александрију и начинио Египат римском покрајином, онда не беше више склоништа грчкоме генију.

Од синова Георгија били су Милош и Вукашин, а од синова Антонија, његов првенац Давид, судије; Вукашин је умро као велики жупан личко-крбавске жупаније, а и Давид је у својој

Од те генерације Миланковића остадоше у Даљу опет само њих двојица: Јован, син Георгија, и Милан, син Антонија, мој отац.

украшена кичицом и длетом Ђота, Мантење, Веронеза, Тициана, Ломбарда, Сансовина и других, а пред самом црквом Антонија Падованског стоји Донателова коњичка статуа кондотијера, као симбол да је покрет Ренесансе освојио и ову варош Италије.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности