Сремац, Стеван - ПРОЗА
Тако је напредовало из дана у дан. Обилази га учитељ с пријатељима, па га гледају како је при апетиту и како много не бира, све му прија. Процењују колико ће још појести и колико бацити на месо и сланину.
— А знаш ли зашто сам те био? — Знам! — Е, кад знаш, а ти сад ’ајд’ иди па вечерај! А знам да си при добром апетиту! Јер билијар, и оно движење и ово моје макљање — кажу да жестоко отвара апетит.