Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— викну из угла најозлојеђенији Преровац. Аћим се трже, строго и упитно погледа апсанџију: његово лице и глас ништа не казују. Онда се окрену ономе што је викнуо: он гризе усне и прети главом.
звонко кидање и гњечење сувих жилица, јер Андра, кроз замућен дан и храстове талпе четири прста једре, Види Раку апсанџију како стоји опуштених руку и чека. Зна шта чека.
“ Ветар је јурио по ћерамиди као да јарци трче. Нико му није одговорио. „Бежи с тим фењером“, раздрао се на апсанџију, постиђен пред њим, а и зато што није хтео да види ко су ТИ ШТО њему не одговарају.
И на молитву му личи ово Аћимово предавање сунцу. Откако је синоћ истерао Раку апсанџију и сео, није се више помакао. Андри се одједном натуштише обрве: не може да учини што је намислио. Од Аћима не сме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.