Црњански, Милош - Сеобе 2
да се сећа, тачно, да му је госпожа Јулијана рекла, двадесетог октобра – на дан кад је у мукама издахнуо великомученик Артемије – да Вишњевски, њој, тврди да је сад сасвим сигурно да ће, ускоро, доћи до посете.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
друго и не раде него чекају какву згодну прилику, кад неки посед остане без одбране, да упадну и да га опљачкају. Артемије Данас сам прочитао своју душу. Препознао сам је, сазнао где стреми.
Никад се није раздвајао од њега, распеће га је стално куцкало по прсима, клатило се обешено о танку опуту око врата. Артемије По овој жези, сада, Лаушеви коњаници леже крај какве речице, мутне од скорих киша. Свукли су панцире. Изули опанке.
Зато сам то прећутао, одложио и забашурио. Знао сам да ће доцније бити све теже, па ипак. Артемије Кад сам му изложио своје мисли како би требало бранити Кулу, Василије ми је одвратио да би најпаметније за мене било
На гунгули и вреви она не живи, ту страда као крхка стабљичица у олуји. Артемије Срећом ти разбојници су будале. Да је јужни бедем напала обучена војска под трезвеним вођством, ми се не бисмо данас
Осим њих у целом Вратимљу нико се није мицао. Где је тај народ? Артемије Синоћ смо нас неколицина заподенули расправу о томе шта се могло догодити Доротеју ако су га разбојници ухватили.
Кад почне бука, разум се повлачи. Артемије Брзан је напао у току ноћи јужни бедем. Лила је досадна киша, магла се већ у предвечерје била дигла из долине и
Хоће ли то сан да ми каже како ја само смрт за собом вучем? Чега се год дотакне моја проклета рука! Артемије Најзад су разбојници напали и северни бедем. Неколико њих се пред зору успузало одоздо из провалије.
и завета чедности, али га је мала увела у ствар на начин који је био неодољив, па се његов отпор једноставно распао. Артемије Пре свега трулеж. Затим умор и мртвило. Разбојници нападају све ређе и све тромије. Жега је несносна. Блешти кречњак.
Натераће ме да напишем похвално слово његовом јунаштву и правичности, мужевности и милосрђу. Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда.
на мудрост зрелог доба); њој је потребан неки млади љубавник, а не седа старина са саветима како да сузбије зов пути. Артемије Сутон, лепо време, неколико облачака на западу, небо у хиљаду прелива. Чио сам, радостан без повода, ето тако.
Честину, Грабовцу, Магличу или у неком другом месту накупује довољно жита и стоке како би овај народ претурио зиму. Артемије Устали смо у поноћ, или нешто касније.
То кажем ја, Артемије, раб божији, кривоноги, кљасти, наказни створ коме се ни сврака не би уклонила с пута и немојте узети то као истину.