Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
За руског императора да просим аудијенцију преко Булгакова, и не буде ли могао аудијенцију исходатајствовати, то у цркви или на степени, когда император
За руског императора да просим аудијенцију преко Булгакова, и не буде ли могао аудијенцију исходатајствовати, то у цркви или на степени, когда император Александар из цркве пође, да му се инштанција у руке
Величества аудијенцију исходатајствовао, и да би и он својим уваженијем како код руског тако и код други̓ сајузника за народ српски милост
” Ја сказал: „Будемо ми пождити, токмо имејемо л̓ ми надежду добити аудијенцију у Јего Величества, чтоби јему народњеје прошеније вручили.” — Булгаков: „Конечно будет, но времја неизвесно.
” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.” — Спрошивах: „Давати прочим царем прошенија прежд нажели код нашего императора аудијенцију имејемо?” Сказал Булгаков: „Конечно, надобно дават.
Ту је присуствовао и г. [Лазар] Павковић. Тако смо и почели и дали графу Врбин прошеније за аудијенцију код императора аустријскога.
— Он: „Хорошо, надобно ждат одговор.” — Ја: „Сказал аустријски император, что будет аудијенцију нам дат, зато наставленије прошу”. „Хорошо, ја о том с графом проговорју, а ви завтра придите.” 4.
” 6. јануара одем г. Недоби и кажем, да сам био код Булгакова и грофа, и да су казали да ће нас император звати на аудијенцију, но в котороје времја, да ћемо преко јего знати. Недоба: „До бро, что они мени скажут, то ја вам бесумено јављу.” 7.
јоште государ ден не означил, котори будет, а бесумено будете имет у государја аудијенцију”. Ја прошу: „Что делат буду, времја нашему пашпорту прошло? Нас буду терат”.
Декембра 1814. год. дали смо писмо молбено на г. графа Врбну, да би нам у Јего Императ. Величества аудијенцију исходатајствовао, чтоби прошеније народно јему ми својеручно вручили.
28. декембра дошао нам је одговор писмен, да ћемо бесумњено имати аудијенцију код Јего Величества императора аустријскога — но кад император определи дан и час да ће нам г. Врбна јавити, и проче.
јануара 1815. год. ишао је г. Је(вта) у квартир грофа Врбне, питао за одговор, и није ни тај дан изашао одговор за аудијенцију. 2.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они су се у ту војску селили, плачући. Очекујући аудијенцију у росијском посланству, поменутог дана, Исакович је, полако, заборављао своју Бечлику, као што се заборављају мртви,
То, да је росијски посол примио у аудијенцију једнога међу њима, а да ће почети и остале примати, дочекано је, међу тим несретницима, као вест, коју треба
А да туп удар ногу одјекује, и напољу, у земљу, у небо, у Вијену! Исакович је био примљен, по други пут, у аудијенцију, код грофа Кајзерлинга, у подне, двадесет и првог јула по руском календару, илити трећег августа по новом.
Био је примљен, дан пре, код императрице, у аудијенцију. Имао је тог дана на глави нову, тек напудровану перику, а био је у новом, версајском, фраку, од велура, боје вина.
Честњејши Исакович онда устаде и замоли аудијенцију код команданта Темишвара, фелдмаршал‑лајтнанта Франца Карла Леополда баруна фон Енгелсхофена, који га зна.
Много невеселији, него Ђурђе и Петар, Павле се припремао за аудијенцију код Костјурина, не знајући шта би одговорио, ако га питају, зашто је дошао, шта тражи у Кијеву, ни чему се надао, кад
свих тих прича и добрих савета, бригадира Витковича, Исаковичи остадоше сами, у кући Жолобова, да се припреме за аудијенцију код Костјурина – у пачисту недељу, те године, по руском календару.
Отмене, великосветске, заводнице – које је био заборавио. После тог Агагијанијановог писма, то јутро, спремајући се у аудијенцију Костјурину, Исакович је, према госпожи Евдокији, и њеној кћери, осећао сажаљење, неизмерно.
Не имамо тогда что да се шепуримо!“ Тако су Исаковичи, у недељу, пачисту, године 1753, пошли ђенералу Костјурину, у аудијенцију!
Он није крио да жели, као и његов брат, Петар, да буде примљен у аудијенцију код царице и да јој напуни уши, причом о свом национу, који чека на њу, у Турској, у ропству, плачући.
септембра 1753. Павле је, после маневара у Миргороду, био поднео молбу, за аудијенцију, код царице, а Виткович, који је био остарио, а није био у аудијенцији код царице Елисавете, никада, сматрао је
жељи Павловој и правио шале на рачун Павлов, и свих тих Срба, који, сви, хоће да виде царицу, и да буду примљени, у аудијенцију. Има, каже, времена за то. Кад ђенерали постану! Доделу Исаковича, у инструкторе, међутим, Костјурин је одобрио.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Маршал двора окрете се и свима присутним саопшти да данас нико више не може бити примљен у аудијенцију. Нико није тим изненађен, дворана се поче полагано празнити.
Чујем како му домаћин говори: „Данас доподне примљени сте од Његовог Величанства у аудијенцију која је трајала читав сат. То је висока почаст за Вас и Вашу науку.
Ви пристајете, наравно, но прва Вам је брига какву тоалету да употребите за аудијенцију код богиње љубави. Дозволите да Вас посаветујем. Та богиња није се никад оптерећавала тешким светитељским одеждама.