Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном. — Новљанин: „Аферим, море, баш си дал-крлукчија” (који руком за голу сабљу ̓вата). Он опет: „Удри море и други”. Те мој Иван и други.
Један повика од наши̓: „Аферим Гача!” — „Ћути — вели, — душу ти; не вичи Гача, веће вичи: удри Ђуро, јербо ћу ја сад Хаџи-бегу опет у шанац.
, соба за примање странака у уреду. АРИШТОВАТИ, нем., затварати у хапс АРСЛАН, тур., лав АСПРА, тур., новац АФЕРИМ, тур., похвала: право! добро! БАЗРЋАН-БАША, тур.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Папу не дам ништа“!... О, чекај, шкиљи! Нећим да ти узмим. Да узмим боље на Јуца!... Аферим, Јања! На Јуца? Дођи млад момак од двадесет и три годину да види Јуца.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Те ће бити кâ и тата, ја се надам! И осветит’ тајка свога, како треба!... — Крстиња, аферим ти га на те ријечи — рече кнез — али доста, е проглушисмо кукањем овога чојка, који не зна наше обичаје, па ће
“ И замахну на ме, господару, али немаде кад спустити, јер га саставих са земљом. — Аферим ти га, соколе — викну неко из гомиле Доњокрајаца. На то се Бајице машише пушака.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
нојца, бела зора зори, А беле се по пољу чадори, А серашћер кроз окола свога Украј горе види још једнога: „Бре аферим, црни каурине! Ево мени тебе сред равнине... Горе устај, ко још јунак дрема, Нек' се војска на душмана спрема!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад хаубица први пут загрми и потресе земљу, амиџа Хусо одједном живахну, подскочи и осокољен кликну: — Аферим ти, момче! Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!“ Кажем ја то Циганима. — А! аферим! — Поскочи ч’а Јован од задовољства, сам му погодио баш ту, његову песму. — Де сад! То да свирите...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Али начини нови пут, уклони кажипут, пак онда, ко не зађе, реци му: аферим! — Знате, кад су филозофи дошли кушати учене људе у Атини, ко је избавио професоре од срама, него ђаци?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Аферим! — викну гомила. — Ама, има бога, што ја говорим увек. Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ! — рече Мића и п
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте? ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, КАДИЈА Баш аферим, кнеже озринићки! Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чак чуло би се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!
се како и сам владика, када би му после певања прилазио руци за благослов, благосиљајући га, говори: — Аферим, синко! Аферим, Николчо! Али много, синко, световно, много силан и чудан глас!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ запита га баба му, а лице јој се разведри и насмија. „Узецу Миљу Ђулову!“ рече Милун озбиљно. „Аферим! Живио Милуне!“ рекоше момци. „А мене ћеш оставити и заборавити, а?“ рече Стане, тобож ијетко.
Оно јест, господар га је одвраћао, ама најзад пустио га је... Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут.
Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут.
Нијесам дошао — (не ћаше но само за себе да говори кâ увијек) — само да ме гледате, но сам дошао на славу!“ „Аферим, ђаконе! весели човјече! Ђе си ти, пуна је кућа весеља! Добро нам дошао! Ајдемо!“ прихвати Саво Петровић.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
13 Питали рају: — Како си? — Добро, али бих јошт бољи био да ми није туронога „аферим“ и калуђерскога „бог да прости“. 14 Питао кадија рају: — Зашто ти је капа тако раздрта и окаљана?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у
ГЛАСОВИ ПРИЈАТЕЉА Аферим, пријатељу! Аферим, пријатељ-Јовча! Отворе се часком врата на кујни, једна снаха у нанулама са свећом оде горе у Јовчину собу, отвори
СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Богме, милије потоње. — Аферим, анумо, свака ти је права као по концу; а дедер кажи ми: али је боље масло али скоруп? — Богме, боље прво.
Чује га однекуд Турчин јашући на коњу, па завиче: — Аферим, рајо, жив био и вазда се веселио! Раја, пошто чу и познаде који је Турчин, одговори му: — Валај ти, Турчине, мој
Ево га к цару, а цар био већ ручао, а од добре воље, па рече Херу: — Аферим, Херо, сједи спрама мене. Кад Херо сједе поклекнувши на кољена, а сави руке на прси и цара смјерио у очи, цар прифати
арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро ачкати — ухватити, уловити аџамија — неискусан, невешт ашлама (аршлама) — трешња раница ашлук
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А то ће рећи: да су каури На турску правду негде ланули. И зато... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Бе, аферим, бабо! СТАНА: Зато им треба зубе вадити. А ако досад нису вађени, Треба им сместа главу одсећи, Да више не лају!...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА (унезверено, не могући да дође себи): Па?... а?... То? То? (Окреће се Митки.) Аферим, Митке! Тако! И ако си старији, отац да им будеш, и онда да их поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима... Аферим!
Тако! И ако си старији, отац да им будеш, и онда да их поучиш, одвратиш, а не ти још први међу њима... Аферим! (Устреми се Магди): А ти? Тако ли се стари газда поштује? МАГДА (понизно): Ох, газдо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад то зачу Мина од Костура, од радости на ноге скочио, па говори Краљевићу Марку: „Бе аферим, црни калуђере! Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем
Кад сагледа савезана Марка, Марко на њу очим’ преваљује, насмеја се крчмарица Јања: „Бе аферим, јунак од јунака! Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка!
Јавну му се Старина Новаче: „Бе аферим, дијете Грујица! док сам и ја твога доба био, могао сам тако ударити“. Оста Хусо ногом копајући, оде Грујо брдом
Тада рече Мустај-беже Лички: „Бе аферим, Јанковић-Стојане! Баш си дошô у онога руке који ће те, море, оженити!“ У ријечи пали под Удбињу испод куле
под надницу арзован (арзохан) — писмена молба аршин — лакат (мера за дужину) ат — арапски коњ атлија — коњаник аферим — браво, врло добро ахар — коњушница аџамија — неискусан, невешт аџија — в.
бе аферим — узвик којим се изражава одобравање и похвала, каткад подсмех бег — господар над једном области (ова реч у знак почас
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— За голему, двокрилну, шест стотина, а за малу, за сваку по двеста педесет. — Аферим, — хвали га Замфир — када доживесмо и тој да наше дете има си три касе.