Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
чудотворца, јер би ме учинио силом да прогледам, пак би' онда морао радити да се 'раним: а овако вилајет ме 'рани, аја ништа него пјевам.” Ово што је он сиромах шалећи се говорио, у моралнима стварма сасвим истинствује.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја кажем да су ово наши пријатељи, „њи̓ добро познајем, и овај Гача вас дан је с нама био и Турке тукао”; аја, не верује и не да. У шанцу се задржимо, рањенике испратимо које у Ваљево, а неке својим кућама.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Хм! хм!« говори Рака да су Ђура и Спасоје рахат могли чути: »Рече да ће бити њих два у механи... Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...
Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се
— Али молим те, брале, продај ми! — Не могу ја — треба мени сврдо. — Добро ћу ти платити. — Аја, не могу никако — рече Радан и пође. — Ама молим те, брале, стани!
Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим. Аја! Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране.
али хоћеш! Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово... Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу. Кад има шта видети!...
Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу. Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола. Да му је барем на обалу изићи.
— Их! та полако, море!... — цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек
— Па поћутавши мало, упита га: — А влада ли се он како се подвезао? — Аја! Ето уговорили смо да ми набавља жице за ћемане, набави ми најгоре — ничему не ваљају.
двадсет и пет! Не се прави будала... Ти платим шеснаест. — Каки шеснаес'? Ни за дваест ти не дам. — А осамнаест? — Аја! — учини Тиосав и подиже торбу да упрти. — Стани, море, станиде! Ти дам дваест 'оћеш?
Измери и Тиосав, па махне главом и учини: — Бог с нама! Осам одиста! Ама аја — не може бити! Не могу ја никако... — и опет се маши за торбу да је понесе.
Прими Тиосав паре па оде гунђајући сам: »Лепо мени вели Живана: ,Не свраћај, море, оном Цинцару!' Аја, не даде мени ђаво! Баш, ако ће...
Паре нема, паре, паре! — А шта би ти платио? — упита Тиосав. — Шест цванцика кола. — Е не можемо за шест, аја! — рече Витомир. — Море немам паре, брате, жив ми господ! Шест цванцика, па нек је сретње!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Лакше, лакше, Станко! Знаш ли шта рече харамбаша?... — Знам. Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере... Аја... — Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Не! — И ја слабо... Ама шта да се ради сад? Чекајте!... Је ли то звижди? Ућута и слуша. — Аја... донеси ракије! Не може више ни да се пуши. Већ ми срце поцрне од дувана! Пи! Та ово некака шома. Парна! Пи, пи!
— Ни ја, богами. — Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја? — Па је л' ти казала да си јој украла белензуку?
Овако не може остати — ал' шта да ради? Да се врати оцу — шта да му каже? „Ђеда заповедио да ме слушају!” — Аја, куд ће оцу?
— да бесни још више — куд ће више? Да се мири — како? Зар да се понизи? Аја! Мисли се испрекрштају као жице на шареници, изаперу се, исплâчу; умор савлада страсти, и љубав, и мржњу, и глад, и
Па зар само ја да улетим у тај страшни обруч непрорачуњене женидбе? Аја! Идем одмах њојзи. Казаћу јој.. знам већ шта ћу јој казати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да оде сад кад се краве музу, — не иде, нема смисла. Кајафа је она гђа Сида, сетиће се одмах. Аја, не иде! Мисли се шта да ради.
Нема ти ту мелшпајза кад није мастан, па не цури маст низ браду. »Ама, фино је«, кажу: аја, не марим ти ја за то! — Сасвим тако, имате право. И ја претпостављам добру савијачу сваком цукербекерају — вели гост.
? Нисте га још видили, а да видите какав му је црвен нос! Дакле, молим... — А благодарим! — Али коштајте! Аја, не трпим устручавања! — Могу, напослетку — попушта гост — али само с водом, онако к’о стари философи грчки...
— зауставља је поп Ћира. — Та, пустите је! — вели поп Спира, — боље нек се тамо испраска. Ето ње сутра... — Аја, неће моја нога више крочити у ову умацурану кућу!... Спиро, ’ајд’ одма’ и ти кући! — Е, баш си потрефила!
Биће на ворму што пева Гига Бачванин свирац: »Седам дéра, четрнајст швалера!« Аја неће он да слуша мене, ’оће он да је паметнији од мене. Е, мој Аћиме, мој Аћиме!
) — није, вели она, к’о каква подерана штримфла, па да се може подштрикати! Аја, нема тога, Ћиро! »А поновљено пријатељство, то ти је, дете — говорила би ми обично покојница — то ти је, дете моје,
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Па ви не бисте волели те вароши и земље видети? — Аја! Тамо је све тиркиш. — Та и наши дедови су оданде дошли! — И они су били тиркиш, а ми смо сад гебилдет.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш сос наше младо нотарош!“ Аја! Јуца нећи да ми чуи! ЈУЦА: Он мене ради и не долази, него вас ради и због грчког језика.
Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету.
Али тако се то уселило код њега, само да не пропадне, да штеди. Тако за кукуруз дају му људи лепо пет форинта. Аја! Он оће шест. Међутим, није га нико надгледао док се није уплеснивио, те је јошт морао плаћати да га изнесу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него је то био симбол, знак, руски, војени, велики. Крст на Аја Софији! XXВИИ ЧЕСТЊЕЈШИ ИСАКОВИЧ КОД ИМПЕРАТРИЦЕ Према протоколу инвалида, у штапсквартери бригадира Витковича,
на прајску границу, и да је Павлов черниговски пук учествовао, у походу на Прајску, куд руске армије одоше, место на Аја Софију. Неколико хиљада Павлових сународника учествовало је у том рату.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Како је забаван мали Емилијан! - рекла је Бароница и закикотала се, аја сам осећао како се Рашидина рука хлади у мојој. - Доћи ћемо други пут! - рекао сам. - Рибе сад спавају. - Мислите?
” - осмехнула се и прошла, аја сам остао да се питам је ли мислила на Рашиду или Грету. - Ти, бубо божја! - окренуо сам Грету на леђа и покушао да
Рашида их је посматрала нетремице, аја сам ћутао, јер то је био једини начин да она проговори нормално. Није проговорила, али убрзо то ми није ни сметало.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Изнајприје сам онако ходао, па се сјетих да ми треба згодно дрво за процијеп. Хајде све даље, све даље, аја! нигдје дрвета за процијеп! Кад је њечега сувише на избор, онда је најтеже изабрати! И тако ти стигох до Коложуна!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та синоћ се теби млада Баш зацело нада! Сунце зађе, паде тама, Аја оста сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване — Та већ неси давно!
“ „Ох, мој Рајко, збори, па ме чуј!...“ Аја опет ружи га и псуј! Али плану Змај Огњани Раде, Па овако беседити стаде: „Нећу, нећу, и тако ми Бога, Прекорачит
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знам га и навити па да иде. — Е, е, лажи само. — Дај вамо па ћеш видјети: Мољакао сам, улагивао се, аја, није помагало. Тако цијењену ствар у дјечје руке, то је за дједа био велик ризик.
имењаче, невољо моја, а ја још мислио да те јутрос, у свету недјељу, пошаљем у цркву да се и ти зеричак богу помолиш. Аја, боме, не смијем. Ти би се тамо бечио у светитеље ко теле у шарена врата. И шта би ми онда казао драги бог, а?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива. Али кад је већ и свекрва замоли: — Сетке, ћерко слатка, ти ми, ти прва запој, ти
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
У томе се и смркне, а Ћоса чекај и чекај Угурсуза да дође с воловима — аја, нема га никако. Ћоса се крене те на њиву, кад тамо има шта и видјети: волови поубијани; па пође у воденицу, кад он
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: Јест, ал’ није ни девојка. МАНОЈЛО: Дакле баба? ИСАЈЛО: Аја! МАНОЈЛО: Побратиме, или сам ја луд или си ти.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
огребе га; Ја га метнух на улицу, Дође луња, однесе га, Ја мене! однесе га: Аја, уја, пуста луња! Не носи ми војна мога. 250.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да је његова глава
Зар не би боље било да смо и Божић заједно провели... онако са децом, к’о што Бог хоће, па дивота! Аја! Хоће она код мајке... само да ми мучи децу... Па још тражи да је оставим и за нову годину. Е, снашо, ниси погодила!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СПИРИНИЦА: Па дабоме, кад си ти одмах потрчао да гласаш. Кажем ти: Спиро, почекај да видимо. Аја, хоће човек да гласа. СПИРА: Ето ти сад! Па јеси ли ме ти терала на гласање?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Он пође у камару спати, аја почнем | прегледати књиге. Нађем зборник, часловац, псалтир, месецослов, каноник, полустав, требник, алфавит духовни.
Пођем драговољно. Допрате ме двојица до Свети[х] Четрдесет; они се врате дома, аја пођем на мој посао с уговором да кад им пишем из Корфа, да дођу узети ме.
Остајем и проч[аја]. У Бечу, октобра 1785. Ово писмо напишем у једну недељу по ручку с намеренијем да га сутрадан на пошту дам, кад ето
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару
По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а
По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли
По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се
кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!
— Притрпи се за њеколико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет-шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем. — Аја! Аја! Аја! — рече кнез вртећи главом.
— Притрпи се за њеколико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет-шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем. — Аја! Аја! Аја! — рече кнез вртећи главом.
— Аја! Аја! Аја! — рече кнез вртећи главом. — Нити ми је доста пет-шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се
— Ја ти јево кажем у брк, да... — прекиде га Дундак — да се Личани... тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар.
— Ја ти јево кажем у брк, да... — прекиде га Дундак — да се Личани... тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто..
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сви се чудно држе. Како да им објасни? Шта да му каже? Очеве очи осећа на себи. Он то не може да разуме. Неће. Аја морам... Кида влажан крај цигарете. То мора једном да се догоди. А после? Подрхтава.
— Закон?... Ја сам закон! Све је моје. Само преко мог гроба можете да се делите. Аја ћу још да живим!... Обојица сте једнаки! — Аћима оштро заболе што први пут пред Ђорђем ружно говори о Вукашину.
А ако затреба, лако ћемо их скупити. — Теби се напуниле гаће, иди кући! — Аћим показа прстом на врата. — Аја ћу остати с народом. — Људи причају да је војска попила у Грабовици неколико чаброва вина. Све је пијано.
Ја четири сина имам. Сиромах сам човек, надничар... Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади. Аја сам тебе досад могао стопут да удавим. — Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти.
— Везуј! — викну Аћим да сви чују. — Не бој се, капетану те водим. — Бој се Ти, апсанџијо, аја се не бојим! С рукама на леђима, праћен пандуром с пушком преко рамена, натмурено поносит иде преко пијаце, суљајући
Никада није био тако несрећан од среће као сада. Истина је, помисли, гледајући је како плаче. — Аја сам отац? Је ли?
Тада само ћути, а ја га дворим. Било је дубље од бунара, од Мораве, од сињег мора, то његово ћутање. Аја стојим у њему и благо ми око срца. Понекад запева. Глас му није био богзна какав, али се видело да мушко пева.
И прво код слуге Мијата, верног. Па ме питаш: „А шта радите ви, Мијате?“ Аја одговарам: „После преровске буне ништа се величајно није збило. Само је куче Лиско липсало.
Може и Мијат да не спава. И онда си ме терао да спавам. Кажеш: „Сутра рано на орање.“ Аја бих се смејао, али опет ти лепо кажем: „Да си ти жив, одавно смо ми поорали.“ — Остави ме! Иди!
— Аја нисам знао да је смрт тако скупа. Видиш ли ти, Андро, да је дошло некакво погано време и ништа теже него да човек умре.
Тако је Бог рекао. Они, сине, све што зараде — поједу. А Аја сам чувао сваки грош, штедео и мучио се. Све ово што видиш, ја сам зарадио. Деда је, сине, само држао говоре.
Плакао си и мучио се да угураш ногу у дубоке црне ципеле. Аја сам... „Како не можеш да обујеш? Мајстор ми је рекао да су за дете од шест година, а ти још ниси напунио шест.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— »Јок, вели она, кад пред вече пева, не рачуна се«. Аја, што ја знам, то мора бити. — Вала и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Бе хајде, море, не лудуј, како не смијеш пријећи преко ћуприје куда иде свијет и коњи натоварени прелазе! Аја, Еро неће нипошто, него једнако јауче и лелече. Онда Турчин: — Хајде, море, шта ћеш дати да те пренесем ја на леђима?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Анчице! Аа, не треба викати, велике госпође звоне. (Узме два цванцигера и почне куцати.) Аја! Не зна паорка шта је звонити. (Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7. АНЧА, ПРЕЂАШЊА АНЧА: Ево ме!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На посô брже!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ: А лепо сам те световао: не топи чамца, чичаЈанићије!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што извлачити!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што ти заповедаш!...
Аја!... И све баш да мора онако бит као што извлачити!... Аја!... И све баш да мора онако бит као што ти заповедаш!... Као да си ти најпаметнији!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У томе коњица већ улети у наше раштркане стрелце по пољани. И гле — не сече их! Ја гледам, гледам — аја, баш их никако не сече.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Да видимо сад даље. Такво је, дакле, стање било петнаестог и између петнаестог и шеснаестог. Аја. Заборавио сам још рећи да је петнаестог септембра после подне стигао и наш трећи батаљон, односно други по реду.
Нешто ме дави. Сећам се речи: „Сан је лажа...“ Аја!... И без оваквих снова људима се у рату догађају свакојака чуда, а тек неће мени, који сам још сањао.
Сенке постају све веће. Мрак. У неко доба паде ми на памет да пратим једнога у правцу реке да види има ли чега тамо. Аја! — присети се Влајко. — Нисам ти објаснио како тече река на месту где смо прешли. Видиш ли?
Он махну главом и уздахну: — Шта ћете, ваљда му је суђено... Одвраћао сам га, молио... аја! Био је поносан... — Да ли је имао кога од породице?
— Усићи се наједном. Море бијеш је, море милујеш, море мазиш... Аја!... Пође мазга кад њој „ћорне“ на памет. Ми, грешници, изгибосмо овде да бисмо их ослободили.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба га теши. — Биће, биће, Стеване. Него још млад, доћи ће и он у ред. — Аја! Како млад, каква памет да му дође? Зар твој Младен није млад, зар њему није требала памет да дође?
И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави. А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде...
Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Имами, учитељи корана у Аја-Софији и на багдадској теологији, много су милостивији у том погледу. Тамо, кад млади софта не зна коју суру напамет,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Показује на земљу.) Одавде, Коштан, по тамо — нема! И цел век тој је! Зар се ја не подавах, ја не држах? Аја! Мој брат, да ме је на паран-парче секаја, па опет, не бих му се подаја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Даћу блага колико ти драго“. Вели њему Краљевићу Марко: „Аја, богме, царе господине! Убила ме мемла од камена, ја не могу ни очима гледат, камол’ с Мусом мејдан дијелити!
хазур азурати — опремати аја — узвик којим се пориче нешто (значи: не) акреб, акреп — скорпија акшам — четврта муслиманска молитва, после сунчева
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Настаде сад нова невоља: Жуја неће, па неће ни да привири у колибицу. Моле је, наговарају, гурају, вуку — аја! Она само подавија реп, закреће главу од мрачна улаза и плашљиво скамуче.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на дар Свакад споминат у Грка цар Јустинијан, што је начинио дивну и красну велику цркву у Цариграду, што се зове Аја Софија висока (по српски рећи се, тој цркви име је Света Мудрост или пак же Од века утајено је.