Црњански, Милош - Сеобе 2
Хтео је да преноћи у ергели грофа Пара, крај Визелбурга, где је имао да прегледа неке кобиле и једног ајгира, које је био купио ђенерал Монтенуово.
А кад буде пошао у Росију, заборавиће и Божича и Божичку, и ту госпожицу из Будима, и белог зеца и црног ајгира. Све су то биле само неке бубе око њега, неки мрави насред његовог пута, неки врапци у прашини, који остају иза њега.
Или сећање на смрт оног лепог ајгира који је имао име Јупитра? Павле је тврдио да се вратио зато, што је хтео своје коње, из Темишвара, да дотера у ту
Гроф Пар није могао да преболи губитак свог ајгира. Пред њим је било забрањено поменути име Андреаса. Те собице у сиротишту имале су мале прозорчиће, у шареном стаклету,
Трифун није ни сањао колико је та његова бивша голубица рањена. Вели, гади јој се и сама помисао на тог маторог ајгира. Павле онда покуша да јој говори о деци која ће остати без оца.
Срећа је последица доброг васпитања. Као што је у школи јахања, у узимању препона, у каприоли ајгира, у лепом касу и галопу. У здрављу коња је срећа. У здрављу.
Мушкарац на чијој се снажној руци заспи, као да је меко узглавље. Исакович је у њеном сећању имао снагу црног ајгира, доброту која све прашта, младост која је вечна, нежност према њој, коју ни њена ћерка није имала.
Док је у Темишвару, и међу хусарима у Варадину, сматрао жену, и љубав, неком врстом потребе, као парење, и довођење ајгира кобили, на том путу у Росију помисли да би љубав људска требало да има трајање вечности, а да је та жена, коју је
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Мени га је жао и ми се згледамо тужно, па да бих га развеселио, кажем му: „Продај, Милошу, једног од оних твојих ајгира у Башахиду, па хајде са мном у Париз, да живимо тамо као што смо живели у Бечу.“ Вели, ти ајгири су цркли давно.