Црњански, Милош - Сеобе 2
А страх да му се жена на путу, ако негде заостану, не породи, без бабице, био је Ђурђу најтежи. Иако он није о том говорио, толико, колико Павле, тај дебељко није нимало мање, него остала
У то доба, жене су, често, биле саме себи бабице, а порођај, иза куће, био је познат, и у имућној, угледној, кући. Павле није ни слутио да ће му жена умрети.
је само та жена помогла, да роди, само та жена олакшала патњу, а да ње није у кући било, нашли би је, каже, и поред бабице у кући, мртву.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Госпожа Дафина нађена је, онесвесла у мраку, лежећи у локви крви. Од ње је две недеље отицала крв и никакве јој бабице не помогоше.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁹ Жене које долазе на повојницу зову се „повојничарке“ или „бабице“. На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете
свог вољеног детета, те управо стога дају детету неко од имена која су мрска, како би га оставиле на миру вештице, бабице и друга зла бића и уроци који нападају баш оно што је лепо, драго и мило.
, угрожавају две групе демонских бића. Прву групу чине демони који искључиво или првенствено нападају децу, а то су бабице, некрштенци и суђенице. Другу групу чине демонска бића опасна за све људе.
порођајни демони чијем су штетном утицају изложени породиља и новорођенче јесу зла демонска бића, позната као бабице („лошотије“, „ноћнице“ „але“, „навије“, „бапке“, „бабиле“, „унафи“ итд.).
Бројност и разноврсност ових поступака, као и различити еуфемистички називи за бабице („оне“, „она болест’“, „мајке“, „ноћнице“ итд.
Брашно и хлеб се такође користе да би се спречио нежељени додир бабице и детета. Обредно једење хлеба који је породиља сама умесила („ја родих, умесих, испекох и бабице претекох“) на
Обредно једење хлеба који је породиља сама умесила („ја родих, умесих, испекох и бабице претекох“) на магијски начин (збуњивањем) чини породиљу имуном на штетно дејство бабица.¹²³ Бели лук је, верује.
Најпознатија таква одбрамбена магијска средства су: гребени, нож, бритва, ватраљ, срп и сл. Ефикасан начин да се бабице држе на одстојању од детета и породиље јесте и поступак кађења.
Она овим жаром нагори босиљак и начини детету крст на челу, изговарајући три пута ове речи: „Не горим Живка, него бабице.“ У Хомољу, породиља се кади разним травама три пута на дан.
¹²⁸ У многим крајевима где живе Срби, да би се одагнале „але“ (бабице) од детета и породиље, пале се нечисте ствари (на пример, кожне закрпе од опанака, говеђа балега и сл.).
веровање да је опасно остављати бебине пелене после заласка сунца, по мраку, или када дува ветар, будући да би тада бабице могле преко ових пелена наудити и самом детету које је у њима било повијено.
б) Исцелитељски (терапијски) поступци. Ако упркос свим овим мерама предострожности бабице ипак „заразе“ дете својим додиром, онда се предузимају одређени терапијски поступци да би се дете што пре и што
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
своја прљава криланца и свако се жури да ти донесе своје »лепсе« крушке, јабуке, ораје, шљиве и — пурене зелењаке (бабице), што сваком, по два-три, из недара вире...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она ће ти останути тешка, и када дође вријеме да роди, не зови | друге бабице да дијете обаби него мене.“ Чоек узме запис и да га жени да га носи казавши јој, како му је пророчица рекла, те она те
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А једва се родио. Живана се два дана порађала. Без бабице Розе, коју је Ђорђе за туђе чак из Крагујевца довео да јој сваког дана по динар плаћа, запрети сада главом Аћим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Дафине умирати поред прозора изнад воде, и из њега ће нестајати, отицати живот (из њега је „отицала крв и никакве јој бабице не помогоше”) паралелно са отицањем широке и жуте реке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њиме трљају дете по устима када има »бабице«, па стеже мајку за сисе (СЕЗ, 13, 395). Б. л. лечи се и окобоља код стоке (ібід.
(іб., 65), нарочито још ако је на Крстовдан украден са иконе (СЕЗ, 14, 106). Ако породиљу савладају бабице, треба је накадити ноктом од црног пилета које је на раскрсници заклао удовац, и б.
(»прах од девет ораха, девет лешника, девет дрењина, девет зрна рпаxа« ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155); кад породиљу »савладају бабице« и женских болести уопште (3 дрењине, здравац и босиљак, СЕЗ, 19, 99; ГЗМ, 4, 143).
(СЕЗ, 19, 262). Породиља одмах по порођају треба да се окупа у води са з. (СЕЗ, 19, 93). Ако су је »савладале бабице«, онда се треба да окрене истоку, па је у три пута полију водом која је донесена са реке у коју је (поред осталога)
Тамјан. Као и други јаки мириси, т. је моћан апотропајон против свих злих духова. Од њега беже бабице (и зато се он меће поподиљи под главу, СЕЗ, 14, 109), »мраки« (= демони мрака, ЗНЖОЈС, 19, 145), и нарочито вештице.
, 95); породила коју су савладале бабице (иб., 99); жртва која се приноси мртвима на Велики четвртак (иб., 41); соба у којој има мале деце, када се у селу