Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
пријатељска љубав аф — мајмун аџијазма вода — мађијска вода за уништавање вампира, освећена богојављенска вода Бат — срећа батали — остави, мани, поквари баталија — битка батли — срећни бе — бре бêли — свакако биров — сеоски
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пред зору, међутим, имао је да слуша, стално, бат ногу укућана, који су ишли у посету белом зецу. Чинило му се да је познао, и нехотице, ћопави корак Божичев, затим,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ослушкујући бат ногу својих војника, који су вичући певали песме о узећу Београда, носећи рашчеречене јагањце на леђима, ослушкујући
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче страшан лом: „На ноге, диви, другови смрти, овамо гвозден бат! У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У штали су звецкале алке и узенгије, чуо се потмули бат ногу и рзање коња. Мучили се возари да размрсе оне силне каишеве, да пронађу крај уздама и запрежницама, гурали се
Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија. — Држи десно!
Ипак, ипак, у батерији је осећање спокојства много веће, јер смо бар поштеђени изненадних препада. Споља чујем бат нечијих ногу и неко пита за потпоручника. — Потпоручник Радојко — вели ми Алекса. — Помаже бог... А тобџија стигао...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета. Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних, лебде сад бат мој и шеве, са класја. Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Наједаред, пред кућом се зачу бат. Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима. У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Са улице допирао је бат корака. У опште дан је био чист, топао, и пун животворне, балсамске свежине, као што су дани пролећа пред Ускрс.
Тек по које, као задоцнело, чуће се крцање ђерма на бунарима, тек по који бат улицом. Журећи се, ако прође тек по који слуга, чирак, носећи из чаршије што је газда за кућу накуповао, а обично на
да расту и растурују се на све стране по вароши као последњи пут; и кад до ње овамо у собу поче да допире из улице бат корака, гласни разговори; и када мати, видећи и сама одозго, из собе, како се око цркве излазећи из ње, црни свет и
Чули су се тихи, уплашени кораци, бат ногу из оне друге собе у кујну и обратно. Арса, пошто алата распремио у штали, из које се јасно одвајао, допирао онај
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака. Једино горе, из њине куће и из оне његове, очеве, собе, једнако се светлост прозорска мењала.
Све бешњи бат ногу од њихних тешких, јаких игара, једнолико, у широким скоковима цуп- | кање и силно ударање пете о пету спекнутих
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину. — За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали. — Добро се брзо заборави. — Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
За тим дође и мачка, она и мачки одломи погаче па јој да. На један пут чује велики бат и мумлање, сва протрне кад види лава где у собу уђе, али лав одмах стаде махати репом, и око ње се умиљавати; она се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Тај крик — да није врх тишине Што се ко усов у нас руши Ил неки бат у нашој души Кад бол се вине? О мисо рије Мој дух и као смрт ме гледа: Све то што бива — да сан није Заспалог нечег
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Та је ово, тала мајко?“ „То ти је, дете моје, бат за хокеј“. „Нашли смо више таквих батова у једном сандуку зимске баште“, рече млађа од оних двеју девојчица.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Повремено чуо се бат задоцнелих пролазника, иначе владао је потпун мир заспале паланке. Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор.
читавом бујицом утисака: „Јао мени јадноме,“ помисли, баш кад иза Румуна затресе чешка музика, па се са ном измеша и бат, као шума, безбројних..
И овај дах и бат хиљада пратио га је као некад. Осетио је да му кости чвршћају, да израста, да је између њега и неба све слободно, да
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У невријеме — усред зиме — одјекивао је туђе бачварски бат у леденом предбожићњем зраку. Тај је био трбушаст јужњак тамне пути, пунаних образа и кукаста носа, над којим су се
Наравно, сваки мој покушај само ће још појачати сумњу. Добро! Кад је тако, а ми шутимо! ЛXВИИИ Бат одмјерених корака пред вратима. Иду, па се врате, па опет иду, па се опет врате. Већ ме почиње нервирати.
”... Зацијело је тако себи понављао на саслушавању у подрумима полиције, очи у очи с физичким мукама. Бат жандарских корака пред вратима. Гледам га и настојим да прочитам на његовом лицу је ли се одржао.
Дошло ми је да му кажем: „Буди миран, човјече! Не треба ти се стидјети свог лица какво сам ти видио док си спавао!” Бат жандарских корака пред вратима. Па тишина: завалио се на ону бијелу клупу са решеткастим наслоном у ходнику.
Премлад је, још зелен! И човјек је: биједна гваља живчевља и презавога, веома рањавога меса! Хоће ли издржати? Бат неуморних корака пред вратима. Горе доље, горе доље. То ми чисто кида живце. Горе доље, горе доле.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Вода је са чесме тешко падала. Свуда је било мирно и мраком притиснуто, нигде се није чуо ни лавеж паса, ни бат чијих корака.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»У турском логору спрам нас сву драгу ноћ чује се нека врева, комешање, све је у покрету; из даљине се чује рзање и бат коња, тутњава артиљеријских кола, жагор људских гласова — сва је прилика да ћемо сутра бити нападнути«.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Они су брзо и нечујно одмицали. Чуо се само бат мојих чизама и звек мамуза. Ишао сам на прстима. Када су стигли у ров, они се расподелише на две стране и изгубише се
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха Одјекује тупо бат туђинске страже.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
О, гробно ли ми смркава костима твојим свануће. Ох, то је, и суботе овај бат недотрулу те разгара. И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара.
ВИИИ Двојих пре сунца укрштај. Сабласно ноћи у ноћ је тај бат. Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат.
А жеднији ходим све, а ходе; — у недохват је, ето то ужасава. 2 Ходим, и ходе, а на сваки бат камени кора по недохват-благу. Од бисер-жеђе, трагом у нетрагу, шкољка на шкољку тврдну очајања.
3 Ходим — ни трага. Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња. И животом то да бризне сваки кут, путу здрузгати је стопу, стопи пут.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп Вране, у страственом заносу, не мари за звиждуке, већ чека... А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења... А мјесец излази и три уре већ минуше...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (настави облачење, исправља, намешта јој боре на шалварама, антерији). Чује се бат ногу. Звек бројаница и кашљање. ТАШАНА (Стани): Иди види. СТАНА (одлази и враћа се): Хаџи Риста. Улази Хаџи Риста.
Главом ми јамчиш! У то се чују први, ретки пуцњи пушака, халакање испод прозора. Бат ногу, бежање и узвици: »За Сарошем јуре да га убију! Ухватили га код Ташане и сад хоће његову главу!
КАТА (журно): Ташана, склањај се у дечју собу. ТАШАНА (побегне). На степеницама чује се бат и кркљање многих људи. Испред свих улази хаџи Риста. ХАЏИ РИСТА (ходајући по соби): Кућо, ко те опогани?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао. Јест... Има неког.
— потпуковник Петар се подбочио и замишљено климну главом. Преко камењара чуо се ужурбани бат поткованих цокула. Пешаци су грабили узбрдо. Непријатељска батерија пратила их је у стопу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (споља): Сабљу, мори, и пушку! Коња, Дорчу ми изведи! Дорчо, сине мртви, ноћас ћемо ја и ти... аах! (Бат коњски.) У собу рупи полицаја. ПОЛИЦАЈА (задуван, баца штап пред Арсу): Ево, газдо!
У јесен, слунце кад почне да капнује, т’г ћу и ја да си умрем. Заједно, ја и слунце ће си идемо! (Чује се коњски бат и рзање.) Ја! Зар те је жал, бре, за мене? Ех, Дорчо! Хоћеш шићерч’к. Има батка за тебе.
Јер знам да ће он сада све на тебе! За све ћеш ти бити крива. КОШТАНА Неће, неће! Само ти немој! Чује се бат коњски, хрзање, звек дизгина. ТОМА (иза позорнице виче): Марко! МАРКО истрчи. Сјахивање. Улази Тома.
Ларма, свирка сватовца јача. Чује се крцкање кола, бат ногу. СТОЈАН (нагиње се над Коштаном): Кажи ми! КОШТАНА (бесно): Нисам! Никога нисам волела! И никад нећу да волим!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ноћу је боље било, Сокаци пусти и само Ја сâм са својом сенком Лутô сам тамо и амо. Уз бат корака тромих Ја бих мост прешао стари; Кроз облак месец се јавља И хладна погледа зâри.