Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Шта би друго подозрео него оно што јест. Како се способна дочепа времена, оде у старчеву башчу злато саспе у торбу, а котао напуни шљунака, затрпа га брже боље, пак испод жита, ником ни речи.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Поврати се двору невесело, Те отиде у Марину башчу, Млада Маре у башчи заспала. Гледа Иво, мисли како ли ће: Али ће је од сна пробудити, Али ће јој лице пољубити.
А да знадем, моје бело лице, Да ће тебе млад војно љубити, Ја би ишла у зелену башчу, Сву би ружу по башчи побрала, Из руже би воду извијала, Те би тебе, лице, умивала, Кад млад љуби, нека му мирише.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Царева је кћи често гледала с пенџера у башчу и говорила у себи: „Боже мој, каква је то лепа башча и како је урађена, а ради је само један човек, па још да је
кћи гледајући тако с пенџера и чудећи се, опази Ћелу у башчи па му проговори: „За Бога, Ћело, како можеш ти сам толику башчу тако лепо радити и држати?“ А он јој одговори: „Госпођо девојко! ако си рада знати, порани побоље па ћеш видети.
ако си рада знати, порани побоље па ћеш видети.“ Друго јутро царева кћи урани врло рано, и стане да гледа у башчу нејављајући ни оцу ни матери, кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје
кад али Ћели дошао змајевит коњ и донео му госпоско одело и оружје, и довео уза се троје четворо чељади те раде башчу, а Ћела се обукао у оно одело, те постао са свим други: није више ни ће | лав него леп момак што може бити, па узјахао
простачко одело и начини је као пуку простакињу, те је уда за Ћелу, па им да иза града мало земље, а Ћела онде начини башчу и у њој колебу, и стане живети с царевом кћери као сваки башчован, носећи зелен у град и тако по штогод заслужујући.
двора царева; а ова ђевојчица, ово је једина шћер царева, коју сам ја из малена гојила; па по несрећи својој отиде у башчу, подалеко од двора.
Ишавши он задуго дође у један царски двор па уђе у башчу, кад тамо — царска кћи седи под једним дрветом и плаче. Он јој назове помоз Бог и запита је, за што плаче, а она му
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како нам је год рекао Тодор калпагџија, како пређемо на манастирску земљу, учини нам се као да смо у едемску башчу дошли.
Четверти дан стигнемо под Светопавловски манастир. Како изиђем на земљу, уљезем у једну башчу, услаждавајући се красотом различни[х] воћни[х] древеса, обремењени[х] плодом.
у свој тој земљи на неколако фати дубљине ништа није него вода, коју свако јутро и вече чрез малене каналиће кроз сву башчу навраћају и древеса напојавају.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш сад посла пандура у Танасијеву башчу за салату. Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Јест, ама богме малиша неће да се окани, но салети отуд, салети одовуд, док једва мати укабули и прода башчу те купи коња. Пошто се малиша докопа коња, поче дрва гонити и продавати, те је некако животарио с матером.
Једнога зимскога јутра подиже се везировић да обиђе своју стару мајку, али је не нађе код куће. Онда изиђе у башчу, да мало прохода.
Онда изиђе у башчу, да мало прохода. Кад дође у башчу, има шта и виђети: у једном буџаку трешња, а око ње се овила лоза, е родило обоје, ама више не море ниједно да држи
Кад се дервиш и кувар састану пред царем, и дервиш на питање царево: „Шта сад чини бог?“ одговори: „Ено, сад оде у башчу; ено, сад узабра цвијет; ено, сад сједе“ итд.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола поче тихо и жалосно да певуши: Не копај ме, нано, У то штурно гробље; Већ ме копај, нано, У зелену башчу ... О-о-о-о-ох, Саваоте! Србо, сине, где си, да засвираш и попеваш Нани! Да попеваш „добротворки”!... Остарила сам.
Знаш како песма каже: Кулу зидам, башчу садим, Ни на небу, ни на земљи, Већ на грани од облака. Е, то смо ти, ја и моја мати.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам! (Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
жену за себе ју је обручио, а кано своју кћерцу милује, и ка на слушкињу мисао на њу носи и ка девојку је чува, кано башчу је обграђује, ка врат је обгрљује, и кано о глави стара се о њој и кано младожења обриче јој се, кано свештеник
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Паа... — наставља калфа Коте — ти ли си гу видеја кад си она, демек, пресвукује кошуљу и чичек-антерију у башчу?!... Хм, — хукну и духну љутито на нос и заврте главом Коте. — Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан.
а седећи усамљена, засипана јесењим лишћем, на доксату, и кидајући митровске, зимње руже, запева тихо песму: У башчу ми зумбул раст’о, — ја га не гледах; на зумбул ми булбул пој’о, ја га не слушах!...
— Јок, јок, саг је друго! Призортило је... Еве, пратила ти овој цвеће! Сама га је тргала у башчу, за теб’ га тргала! Пољубила га кад ми предаде за теб’, — поцелуј га и ти саг!