Употреба речи бденију у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПРОЗА

Син ћути. — А који је ово сат? А? Онај ни речи. — Да не слави сутра који крам, — па те зауставили попови на бденију? Је ли? А? Говори! — Не слави! — Па где си био? — Задоцнио. — А где си задоцнио? — Нисам могао да дођем.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Сиромах ћир-Никола, не дочека црквену славу! ... А он је свакад први на бденију, рече Станко, гледајући далеко на више уз реку, која се преливаше под сунчевим зрацима.

« И доиста, он у себи помисли: »Па што ?... Ако нема њега, наћи ће се ко ће бити први на бденију... Хм, зар мора баш он да буде први. Ко би онда умирао? И шта би радили звонари, кад не би нико умирао! ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама. Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света.

Артемије После других петлова, док смо били на бденију, поче да дува ветар. Постајао је све јачи. Звиждао је, хујао, ударао о зидове, савијао дрвеће.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Умро је Арса далеко пре времена, али неочекивано блажено, на некој манастирској слави, на бденију, у свечаном појању и великом метанисању. Бацио се био и он на под цркве, и није више устао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности