Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Због тога оде мој отац преко Дрине Хаџи-бегу, али Хаџи-бег не да новаца, но вели: „Нека дође тај силни Аганлија, па нека узме сам собом не тридесет кеса но и више,
Затим рекнем Дел-Амету да турски казује, а ја ћу његове речи српским словима писати Хаџи-Сали-бегу у Сребрницу, да измамимо од њега штогод барута и олова, јер је он био против дахија и пријатељ је био Хаџи-Муста-паши.
Зато сада шаље селам Хаџи-бегу, да и он учини гаирет од своје стране, и да цару и царевом човеку у помоћ с џебаном притече итд.
и цару арач даду, па ће се војска вратити и да је веће Мачва и Поцерина своје људе послала, и Сирчићу паши, и алај-бегу, и крајишничком капетану из Новога Муста-бегу, који су на Бадовинце на ову страну прешли, многе кочије траву им у
и да је веће Мачва и Поцерина своје људе послала, и Сирчићу паши, и алај-бегу, и крајишничком капетану из Новога Муста-бегу, који су на Бадовинце на ову страну прешли, многе кочије траву им у логор односе и други измет чине; а ваљевска нахија
” — „Хвала Богу, добро. Како је вама било?” — „Шућур Богу”. — Ја моме поочиму Муста-бегу благодарим, и на хата узјашем и дођемо под Шабац у Тополик. Ово је било јулија 6. 1806. године.
— „Е, чича-прото, тако је, то све и ја знам, али ће рећи: не смеде Карађорђе да изиђе Хаџи-бегу на битку, а како ће сутра везиру и свој Босни изиђи!
и дођемо молити, од сваке руке доказивати да за њега није данас путовање, бар док наша војска горе учини пробу на Хаџи-бегу итд., и одобри. Ово је било под Кличевцем у Ваљеву, на месту где је сада кула.
Дође нам из шанца кроз честу неки добар јунак, Гача из Скадра соколске нахије, који је Хаџи-бегу на Штиру рану однео (јербо је соколска нахија јоште политично под Турцима) и он из своје добре шешане неколико избаци
” — „Ћути — вели, — душу ти; не вичи Гача, веће вичи: удри Ђуро, јербо ћу ја сад Хаџи-бегу опет у шанац.” И Турци пуцају из ,шанца на нас, но ми смо грмење у̓валили бусију, и само гдикога ране, које ми пошљемо
из Осјечне буљубашу, и рекнем њему да узме вредни̓ момака, колико више може, да иде да запали турско село Петрц, Хаџи-бегу иза леђа. Он то послуша, и оде са 200 момака. У тај час дође мени писмо од Карађорђа.
Позовемо и дођу нам 20 Турака Ужичана у планину Црнокосу. На питање српско: зашто су дозвали Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу из Босне, и што ће им Афиз-пашин Омер-ага из Ниша, и зашто купе јабанску војску, и нашто
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А кад су полазили, био је срећан ако је неком бегу или аги придржао узенгију да на коња узјаше... С пуним устима хвале, по одласку њихном, купио је кокице дувана што су
Мира ради попуштао би па ма штетовао... Једном речи, био би то миран сељанин: давао би богу божје, а цару царево, и бегу бегово, и никад се, ама једном речцом, не би противио. Али дарнута је клица зла. А она је буре барута.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онда би настала она његова збркана, убезекнута прича: о том бегу, о купљењу његова десетка у селу. А то би нагнало чаршилије да се сете његове несреће од које је Менко тако шенуо, те
Теодосије - ЖИТИЈА
— анђела с мачем и старца с мочугом — змија не поднесе, него са врха пештере низ провалију побеже и незнано куд у бегу бежећи отиде. Архистратиг рече старцу: „Мир теби, душо која тражиш Господа! Виде ли славу Бога нашега?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ти су осиљени бегови ударали намете на села, нарочито новчане. Ко је полазио у печалбу добивао је поруку да донесе бегу те и те, махом скупе, ствари. И он се без њих није смео вратити.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ЈУСУФ: Да улог није мало превелики? ХАСАНАГА: Не уображавај. Ниси толико глават. (Хасанага и Јусуф прилазе бегу Пинторовићу) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Решисте ли?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Херо почне тражити згоду како би се осветио бегу, и случајно га срете један дан ђе иде у џамију, те га залијепи што је боље могао.
Зовну Хера и пита га кадија је ли он бегу дао шамар и зашто је то учинио. Херо му каже да јест, а зато што је бег његова сина истукао немилице а ни крива ни
— Е, пошто је тако, — рече кадија — ти си, Влаше, дужан платити џериме по гроша бегу. — Пеке, ефендум, — одговори Херо, и извади грош, па рече: — Дај ми кусур од гроша.
Не имајући кадија да му поврати пô гроша, даде грош бегу и рече му: — Ако при себи немаш пô гроша да Влаху повратиш, ано пођи у чаршију те промијени и поврати му пô гроша; а
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
РАДАК: И ти си, ваљда, из Шумадије? ПОРФИРИЈЕ (обзире се плашљиво): А ну!... Него учиних неку штету бегу из Вучковице, те једва главу изнесох!... Само ћут’, да не опази овај погани Цинцарин, што ли је...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ВУЈО: На часноме се крсту заклињах твоме оцу, покојноме господару Иван-бегу: да тебе, сина његовога, за живота оставит нећу...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
да је Младен знао да би сви потрчали да купе, и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да
и бојећи се да то ко други не дозна, брзо отишао и тобож — тако је казао бегу — по чаршији да позајми, вратио се, дао бегу новац, све, све га исплатио, али, док није добио и тапију, није хтео да говори, све се бојао да се не поквари.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
центар читавог малог култа — то се можда даје закључити из етиолошке скаске о постању једне џамије у Чајничу: Мехмед-бегу привидило се у више махова како на некој о. учи хоџа језан, и он на том месту подиже џамију (БВ, 16, 177).
Станковић, Борисав - ТАШАНА
) Де, бре, де! (Кафеџији): Дај нам ракије! Нек је све весело, пијмо. Весело, весело! (Окреће се најстаријем бегу): Де, Ахмет-беже, »Веселу, веселу Стојну«, твоју Стојну, чивчику, ради које ти замало вером не промену.
За време певања сви раздрагани, само Решид бег дубоко замишљен. При крају певања Јусуф бег се обраћа Решид-бегу. ЈУСУФ БЕГ Шта тако дубоко мислиш, Решиде? РЕШИД БЕГ Гледам како река подлокала Васкину башту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
девет даше за пашалук, цар им даде бијеле тугове и везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу Обренбеговићу даде земљу равна Дукађина, ђено роди издобила вина, доста вина, више урметина, доста има бијеле вшенице,
Па је пету књигу накитио, те је шале Лики и Крбави — на колено Личком Мустај-бегу и до њега од Орашца Талу: „Ето књига, двије четобаше! Да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
Жао бјеше Мустај-бегу Личком, јер од рода више никог нема, пусти сузе низ бијело лице, па он сједе на меке душеке, цура паде у криоце
Скочи Стојан на добра ђогата, а ђевојка на малена вранца, бјежи млада бијелу Котару, а Јанковић бегу у сретање. да је коме сјести те поглати, да он види чуда великога, кад удари тридест на једнога, па не шчека кућа ни
Не остави сестру без заклетве, и тебе би сестре жао било; врати њега, нек иде Удбињи“. Стојан своју сабљу повратио, бегу боле попритеже руке, па га прати натраг у Удбињу, и овако њему бесједио: „Када, море, у Удбињу дођеш, с Удбињавим’
Када Бају ситна књига дође, и кад виђе што му књига каже, он узима дивит и хартију, те он бегу књигу отписује: „Господару, беже Љубовићу, штета теби погинут од мене, мени жао умријет од тебе; него хајде да се
Када Бајо ситну књигу прими, књигу чати Пивљанине Бајо, главом маше, зубима шкргуће, па он бегу другу отписује: „Чујеш, море, беже Љубовићу!
У зао час по ме или по те!“ Па отпаса два мача зелена, бегу баца оба преко крила: „Ето, беже, два мача зелена, оба мача од једног ковача; ти избери кога теби драго: узми бољег,
Превари се Његошевић Мато, превари се, уједе га гуја, не шће казат Пивљанину Бају, већ превари свога побратима да на бегу ништа више нема осим једна танана кошуља, по кошуљи свила и кадива.
Тад Љубовић посла свога слугу да опипа Пивљанина Баја. Оде слуга те опипа Баја, и врати се те он бегу каза да на Бају панцијера нема, него само танана кошуља, и по њојзи свила и кадива.
тица им пута не прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође Сава шеру Митровици, дође Јанко бијелу Коњицу, побратиму бегу Али-бегу; па он куцну халком на вратима, — на руци му прстен од мерџана, халка звечи, прстен одговара.
им пута не прелеће, дође Павле двору бијеломе, дође Сава шеру Митровици, дође Јанко бијелу Коњицу, побратиму бегу Али-бегу; па он куцну халком на вратима, — на руци му прстен од мерџана, халка звечи, прстен одговара.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Диже се сеобом, те оде у Каравлашку к Радул бегу. И он ка христољубац лепо га прихвати с веселом душом драговољно и тамо већ преборавише много време мирно и хузурно
Што да чини он, узе се довијати како би се од њега измакао. Придомисли се тому, те посла некоје пријатеље своје к бегу од његових суближњих му спатара, саветника бегових да га уговоре с принудом њега послати с даром и с мобеним се писмом