Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И тако одвећ сластима предат човек рад би као Метусал живити, само да се више наслади. Разуман се храни да живи, а безуман би рад живиш само да се храни и гоји. „Богатство ашче течет, не прилагајте срца.
Вели да ни бога нејма! Како и зашто? „Растљеша в начинанијах својих.” Ево како: јер безуман нема добродјетељи у срцу своме. Пак што му бива?
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Неко тајанствено ткиво исплело је свега једну: нашу душу. Никад Наташице! Јесам ли био безуман онда кад сам те вређао? Ја, свакако, не знађах шта сам говорио. Ето помисао на тебе пржи ми ум.
Јуришићевог стана на Дунаву, полиција, сутра дан, нашла је овај његов рукопис: „Опет ме спопао страх, црн, злослут и безуман, и све предње листове покидао сам јер сам лагао Бојим се; увек сам у мрачном страховању...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она му онда добаци да не говори кано чоек безуман, него нека не махнита. Ти си, каже, један од онијех, који би зажмурио, пре него што би бабу пољубио!
Чекала га је. А он се ето, безуман, за удатом женом батрга. Погинуће обоје од Божичевог пиштоља. У њеног оца шале нема.
“ Прекодан, Павле би био, међу њима, као што су и други људи, али увече, уз огњиште, имао је поглед безуман, Боже прости, као што га имају сулуди!
Црњански, Милош - Сеобе 1
За тренут, вода што му је пљуснула у лице, на главу и груди, врати му вид и снагу и он као безуман, гурнут, поново потрча. Оба увета висила су му тада већ крвава и црвена као шкрге у рибе.
Разлика између оне које се сећао и ове сад, беше тако ужасна, да је цело вече ишао по дворани разрогачених очију и као безуман, очајан што је и ово морао да претури преко главе, желећи непрестано да се све то што пре, сврши.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Команда се не чује. Није ни потребна. Сви знамо да су на оној обали наша браћа, па ко би био толико безуман да у њих гађа. Већ због морала само...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А утом, један озбиљан, груб, обрастао у бради, војник, јуначина, један човек издвоји се. То је Петар... И бесан, безуман загрљај и пољупци...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
безнадно али још упорно, ми углавном свођасмо свој посао на то, да крепимо заосталу снагу једне управо луде расе на безуман отпор према завојевачу, и да јој уливамо веру да је Косово њено, иако стварно од свега тога беше још Грачаница, у коју