Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу. — Шта ће ми тај бекрија и карташ! — говорили су девојачки очеви о њему.
— Па, баш да видиш, Алка, није никаква ни срећа с тим Миливојем. Бекрија, карташ, ноћник, окукао је у кавани. Марко мора по њега пандура да шаље; брани ко за њега.
— Ћути, Мицо, знаш шта каже Немац: „Wер сцхімпфт, дер кауфт”. Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија! Бадава, кад му добро стоји!
Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија! Бадава, кад му добро стоји!
Зато се радо с њим испод руке из цркве пратиш. Бекрија, бекрија, али, најпосле, који јурат није бекрија! Бадава, кад му добро стоји! Тако се кошкају њих две, које из шале које полуозбиљно.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Не мораш баш целе ноћи. Пред зору лађе већ одлазе, можеш лећи, па за двојицу-тројицу бекрија не мораш на ногама бити. Али теби се то допада! Пера не одговара, тек зевне, као човек који није испаван.
— Чујеш, Соко, шта ћу ти нешто казати! — Шта? — Од Пере нашег неће ништа бити, не слуша, бекрија, карташ, ваљда и пијанац. — Млад је још, ваљда ће се поправити. — Да бог да, ал’ тешко. — Ви сте сами криви.
— Бог из тебе говорио! — А шта твој Пера с коњи тргује? — Немој ме о њему ни питати! Бекрија, па бекрија! — Па сад гледај, жени Шамику. Па на коме ће то твоје добро остати?
— Бог из тебе говорио! — А шта твој Пера с коњи тргује? — Немој ме о њему ни питати! Бекрија, па бекрија! — Па сад гледај, жени Шамику. Па на коме ће то твоје добро остати?
— Видиш да је кућа пуста. Катица је као Дувна, на њу рачунати не можемо, а Пера не само да је бекрија, него и лопов. Недавно ми пробио чекмеџе. — Како то?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
знала ми је, брате, рондати и чантрати ка млинско чекетало: те бекрија си, те пијанац, те убојица, те жандари нам се никад не скидају с врата, те гори си нег икакав комуниста ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ја, и да ме види да се не плашим, бајаги станем шалити се с њим: Па откуд тако доцкан, богати, зар и ти ноћник, и ти бекрија? Ал' то је ваљда твоја трагичност? Што за живота хтеде презрети, осудили те на то по смрти!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Али, свети човјече, — проговори ханџија — како могу писати такве лажи? — Пиши ти само, па ако је овај младић бекрија, Белила ће се мојему слузи смијати, и он ће онда празан доћи натраг.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Шта знаш, можда би мого неко да га преваспита, лепим, неко ко има разумевања? Знам један такав случај, бекрија, женскарош, а после женидбе светац! Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зар и ти ноћник, и ти бекрија? Ал' то је ваљда твоја трагичност: Што за живота хтеде презрети Осудили те на то по смрти!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
обавесте једино о томе: имам ли ја, човек који тражи његову кћер, какав год између великих порока, то јест, јесам ли бекрија, коцкар, убојица или тако шта.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ловац чак у Африци Лови љута звера; Волар тера волове, А бекрија кера. Писмоноша хитно, хитно Каса неуступно; Слагач слаже ситно, ситно, А новинар крупно.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не опажа моје узнемирено врпољење по кревету, шушкање постељине, промуклу дреку последњих бекрија што испијају преостале чокање у средњем дворишту, неке нејасне шумове из остава, ваљда чагрљање бакарног посуђа које
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По какав пропали племић, Ил' бекрија свирач, са шпадом и гитаром, Друштво је његово било. Јер он је волео песме, А њих је скитница свирач певао с љубавним
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” — Старац и Петар ноћу никада нису излазили, ни у комшилук ни у варош. Тоша, напротив. Не као бекрија, него као члан друштва, и као друштвен човек. Али никад није ноћивао у вароши.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви, А на ракију пиштољи«.
(Сам себи): А јест, истина је... (Горко, ситећи се сам себи): Истина је. Истина је, Мито, црни Митке, да си бекрија. И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш?
(Горко, ситећи се сам себи): Истина је. Истина је, Мито, црни Митке, да си бекрија. И тој асли, дибидуз-бекрија. Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бијаше силан Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш: бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију.
Сватови се рахат учинише у широку пољу покрај мора: ко имаше коња од мегдана, окреће га по пољу џилита; ко л’ бекрија, нагиње чутуром, те он пије оно рујно вино; ко имаше грло поуздано, попијева сватске поскочице.