Ћипико, Иво - Пауци
Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи. Па по сриједи је и газда Јово; није за ништа његов настојник Васо око
И никако неће да рече узрок зашто је дошла, а кад Раде учеста бесједама, вели грцајући: — Не питај ме, већ ако си ми брат, не тјерај ме к њима! ... —А што? — пита Раде.
А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут. — Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради.
Али кад сам код тебе, пече ме.... —Кажи! —Безмало те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама... Мало што му се не пустих . . — Па? — рече Раде. — И он је човјек!