Црњански, Милош - Сеобе 2
Колико је год било могуће, пребацио је ту бригу, са себе, на артиљеријског ђенерала Иљу Александровича Бибикова. Бибиков је имао да брине о насељавању Шевича и Прерадовича. А седиште му је била тврђава, Бахмут.
За материјалије, и легалитарије, надлежан је ђенерал Бибиков. Променивши глас, рече двојици официра, пријатељски, да то не значи да се њихове жалбе одбијају.
Смешкао се блесаво, и тужно. Павле га никад таквог није био видео. После тих маневара Костјурин је, са ђенералом Бибиков, за све официре, у Бахмуту, приредио критику. А идуће вече, у Миргороду, чрезвичајан бал.
А Ђурђе није са женом играо, него са госпожом ђенерала Бибиков. Кад је Павле уграбио прилику да са Аном остане насамо, мало, на дрвеном доксату, изнад глава играча, у ложама, где је
Дете је тако лепо, да цео свет у Миргороду понавља да никад лепше дете није видео. Бибиков понавља да треба погледати и матјушку!
Нема дана да је Ђурђе не оставља саму – или се коцка, или је у лову, или у друштву официра који, са госпожом Бибиков, јашу.
Ана, међутим, на то цикну: је ли? Све што Ђурђе брине, то је војено, а не фамилијарно, ни женино. Има, каже, Бибиков, лично, да му донесе, из Санкт-Петерсбурга, кроз коју годину, пуковничку, па затим и ђенералску ленту.
Он је, исто вече, сусрео Ђурђа, који се коцкао и добијао. Мајорство му је сасвим сигурно. А Бибиков му је, лично, дозволио да дометне пет година, у своју крштеницу. Бибиков, матори, не пита за године, него само за Ану.
Мајорство му је сасвим сигурно. А Бибиков му је, лично, дозволио да дометне пет година, у своју крштеницу. Бибиков, матори, не пита за године, него само за Ану. Сав је пошашавио.
Није му се, међутим, ишло на насеље, на пусту, тек узорану, земљу, него је чинио све, да га Бибиков задржи у Миргороду, а његов спахилук – како је ту земљу звао – нека ору ланцмани, које је Трифун довео.
ћошку, у споредној дворани, поред оне, у којој се играло, и у којој је, окружен дамама, ђенерал Иља Александрович Бибиков седео и игранку посматрао.
гренадирском пуку књаза Рјепина говорило се, у шали, да се од топова Бибикова не може мирно поседети, ни на латрини. Бибиков, кажу, пуца, и на појединца, из топа. Не може, кад се нешто миче, да одоли.