Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Но ове скупштине, које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево и донесу сваки од своје кнежине рачуне на суд, ако је преко кога
од Ваљева до Саве кнежину, јербо је у његовој кнежини житороднија земља и житородна; сад ону полу дели Грбовић и Бирчанин на поле 50.
) Тако је кнез Никола Грбовић у својој кнежини на Љубенину Пољу, а Бирчанин на Понура. Кад се на Рељином Пољу покупе кметови, сваки из свога села доведе, ако му има слепац или богаљ или какав
На тој скупштини били су: од ваљевске нахије мој отац Алекса, Илија Бирчанин и Никола Грбовић, из рудничке нахије кнез Никола, из ћупријске кнез Петар, из београдске кнез Палалија, и кнез Станоје
) Тако су и кнез Никола Грбовић и Илија Бирчанин у својим кнежинама уредили. Опет видинска војска пође на Београд, једна удари на Пожаревац, а друга на Ћупри-Паланку.
Он (Алекса), Бирчанин И Никола Грбовић седну на Палежу у лађу и дођу везиру у доњи град. Запита везир: „Камо војска?” — Кажу му они, да је
Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у
Везир рекне: „Остани ти овде, Алекса, а Бирчанин и Грбовић нека иду и нека војску у лађама доведу.” Оду Бирчанин и Грбовић у Грабовац, узму војску, на Палежу седну у лађе и ноћу дођу на Су-капију у доњи град.
Један само бимбаша видински затвори се у цркву, и туче се из цркве, а Срби наши опколе га. Кнез Илија Бирчанин узме једно оделеније војске и са прочим отерају Видинлије до Смедерева, где се затворе у смедеревски град, куда везир
војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с другом војском од Видина вратио, пак су онда кућама сви дошли.
” Тако је радио и за мале и за велике глобе, и свагда је половину попуштао. У томе су мој отац, док је кнезовао, и Бирчанин Илија сасвим друкчије радили.
Дође у Боговађу, ноћи, ни Хаџи-Рувиму ништа није хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин побегли. Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез Никола Грбовић боловао), изађу
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тако су постали његови спевови: Хајдук Вељко, Васа Чарапић, Јанко Катић и Станоје Главаш (1860), Бирчанин Илија, оборкнез изпод Међедника (1862), Душанија (1863), коју је сматрао за најбоље своје дело, Карађорђије избавитељ
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш! Потом је, у бркатости тако искусну Италијани запослише у циркусу,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ данас серпска падоше светила Под мачем злобе: Речити Алекса Ненадовић, и с њиме дрски Бирчанин Илија, добри Рувим! А камо, где су племена вашега Избрани прочи?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таквог човека представљају — између осталих — Вуксан од Роваца, Мрчарић Пејо, Илија Бирчанин, Петар Добрњац, Милош Поцерац.
Илија Бирчанин има у себи нешто од чега се диже коса на глави, као да је саливен од вековног гнева и туге целог народа. Из њега бије
Док погубим Бирчанин-Илију, оборкнеза испод Међедника; ево има три године дана откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а
Мемед-ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше осјетио, па Грбовић на страну побјеже, а дође му оборкнез Алекса, и дође му Бирчанин Илија; обојицу вата Мемед-ага, бијеле им савезао руке, па их води на мост Колубари.
“ Мемед-ага говори Алекси: „Не могу те, Алекса, пустити, да ми дадеш и сто кеса блага!“ Ал’ бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић-Мемед-ага, ево теби и сто кеса блага, поклони ми живот на мејдану!
“ Вели њему Фочић-Мемед-ага: „Не будали, Бирчанин-Илија! Тко би горског упустио вука?“ Мемед-ага викну на џелата, џелат трже сабљу испод скута, те Илији одсијече
Када до два кнеза погибоше на ћуприји насред Колубаре: кнез Алекса, Бирчанин Илија, Аџи-Рувим насред Биограда, једног дана, а једнога часа, виш’ њих јарко помрчало сунце.
Илија Бирчанин је рођен у селу Суводању под Медведником (у ваљевском округу) 1764. Био је оборкнез у Подгорини. Погубљен је у Ваљеву