Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Браћа наша и деца наша у крв запливаше да из ње изваде потомству своме најдрагоценију бисер-шкољку — па... уместо слободе, добише истрцане шињеле и бронзане крстиће... О! О! О!... Какве жртве, а каква награда!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Читао сум едно старо мудро греческо књига да тамо има толико злато и бисер колико пасуљ у Европа. МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер. ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч.
МИШИЋ: Јест, тамо има неке птице које легу бисер. ЈАЊА: Ух, ух, ух! Како је ту слатку реч. Оћим и ја да прођим свет под мојом старостум.
КАТИЦА: Забога, папа, шта вам сад пада на памет! ЈАЊА: Ћути, шкиљи! Оћим и тебе да донесим зрно бисер и златну минђушу, знајш! Сирото моје Мишко и Галин, нису могли да ми носи живу у Америка, да ми носи мртву.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А он јој је одговорио да је тајна љубави света и Богу, али да у Светом писму пише и то, да не треба бисер расути пред крдо, пред свињу.
Теодосије - ЖИТИЈА
Благовони гробни прах као злато или бисер разграбивши, журили су се да овај однесу у своје домове као благослов, и на цара много његодоваху што је дао светога
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све понорнице златоносне, сребрњаци горског вира, све дуге седефасте, сав бисер што у шкољци расте, звек перпера и талира, све благо што га себар збира, прегршти и вреће злата што се стачу себру с
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ти његови источњачки преводи имали су великога успеха. »Источни бисер Јовановића, писао је доцније Милорад Шапчанин, те једина она песма Зареми, или превод Гетеове Бајадаре, биле су
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Вама све мирише на дињу пуну пчела! Женско ти се дими у глави! „Хиљаду и једна ноћ”, је л? Шехерезада? Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш! Од овог што се овде збива одвој ти то што о том свету знаш!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тако ми Бога, закукаће кукавица над нашом кућом... Реци ми, погледај ме, насмеј се, те и ја да видим бисер твој, да и мене огреје сунце твојих очију. О девојко! зашто ме убијаш?! — Мајка моја плаче, плаче она, и ја венем.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сву да смести дивоту, светлост и мрак да стопи, ноћ и дан, анђелску сласт и пакленички плам, непроникнута бисер-језера уз недогледна виса урнебес, славуја глас, сикута гујског бес, сред летњег жара зимогрозан јез, уз ружин мирис
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на чему би се ваљало дуже и пажљивије
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Патуљак трећи, поморац знан, плови на море, океан, и тамо рони до стијења сива гдје шкољка бисер блистави скрива. „Ово је поклон достојан мале!“ — пјевуши Морнар сијекући вале.
“ — пјевуши Морнар сијекући вале. Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске птице чаробан реп. Ту је и писмо, од мрља ври: „Примите поклон! Рудара три.
Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована. На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
земљом рањене и срца о врату висе неокајана, јер сикћу још гује у костима и неисплакани знојеви под кожом пеку јаче но бисер у шкољци, о ноћи отвори нам тајну капију града.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
господине, коледо! Застасмо те за вечером, Где вечеру ти вечераш, Белим грлом вино пијеш, И очима бисер бројиш, И рукама гајтан плетеш; Додај нама крај гајтана, На чем’ ћемо Бога молит’ За старога за Бадњака, За
Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани. Чујеш девојко, чујеш лепото!
Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани. Чујеш девојко, чујеш лепото!
Кад отидо да ју видим, Ко ме срете, свак ми рече: “Јела ти се понијела, Из врха ју злато сипље, А из грана ситан бисер, Лишће ју је жути дукат, Под њу седе три девојке: Једна беше расплетена, Друга беше саплетена, Трећа беше
“ А братац сестри отпоручује: “Злато ми треба коњу на узду, Када га јездим, нек ми је лепо; Бисер ми треба љуби на грло, Када је љубим, нек ми је мило.
о врату ђерђеф - оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то платно с оквиром заједно ђинђер - бисер ђорда, ћорда - сабља Жуборика - јасика, терпетљика Заточеник - онај који се коме завери, обавеже да ће то учинити,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ти слушаш свог срца лупу, у дубини, што удара, ко стеном, у мрачни Калемегдан. Теби су наши боли ситни мрави. Ти бисер суза наших бацаш у прах. Али се над њима, после, Твоја зора заплави, у коју се млад и весео загледах.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби, да не гине бисер у буниште; — и да раји узду попритегнем, е је раја кâ остала марва. Па сам чуо и за ваше горе.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Тада се часи среће, бола згрћу, За тужан живот и жаљење веће. И бисер дробни на крилима ноћи Са јасних звезда падаше полако, Док ћутке, мрачне као смртни греси, Црне су сени пратиле ме
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Загонетке могу да буду у прозном и у стихованом казивању. Неретко оне су по читава строфа или и мања песмица, као: „Бисер се моми / Низ лишце рони; / Знаш ли ми казат / Што мому боли?
Плива кô сикира по земљи. Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи. Приличи му кô крмачи бисер о врату. Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу.
— Поштен добитак, — сладак ужитак. — Јамац и штета кô нокат и месо. — У повратку добијања нема. — Залуду ми је бисер, кад ми врат откида. — Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
отргне струк траве, говорећи): Куд год ходам, вратић тргам; за мном се свила мота (погледа иза себе), из уста ми бисер капље (погледа преда се); спреда сам вила, отраг сам мама: ја помамих вас свијет: и у путу путника, и у срету
(Гусак, гусан) 24 — Што је при теби, а пȁс му је име? (Пâс, тј. појас) Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 1 (ЧОВЕК) 25 — Бисер се моми / низ лишце рони; / знаш ли ми казат’ / — што мому боли?
(Огањ и дим) 234 — Отац је свих ствари: све дочека и преживи? (Време) 235 — Паде бисер у село, село бисер покупи? (Киша) 236 — Послао цар царици и тисовој здјелици дванаест златних јабука: у свакој јабуци
(Огањ и дим) 234 — Отац је свих ствари: све дочека и преживи? (Време) 235 — Паде бисер у село, село бисер покупи? (Киша) 236 — Послао цар царици и тисовој здјелици дванаест златних јабука: у свакој јабуци по четири кришке,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
жена устане с њезина крила, погледи жалосну и плачну девојчицу, па јој рече: „Кудгод ходила, сретна била, кад плакала, бисер ти ишао из очију место суза, и кад говорила, ружа ти златна из уста излазила!
Девојчица како опази маћију и оца, бризне плакати, а маћија како види да јој место суза бисер из очију иде, рашири руке, па је стане грлити и љубити: „Благо мени кад си ми дошла! | А где си ми тако била?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт. 13, 45).
(Мт. 11, 2930) Јер, заиста, отац наш господин Симеон постиже писано у Јеванђељу: продаде све што имаше и купи једини бисер бесцени, (Мт.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Да нећеш да будеш цар? — Не — провали из дечака. — Хоћеш ли најкрупнији бисер мора? Постао би богат... — Шта ће ми богатство? — прибра се дечак.
Како да га излече од његове страшне туге? Већали дворски мудраци. Извећали да принцу поклоне најређи морски бисер. Послали младиће да роне, да га траже. Многи се нису ни вратили. Али, када су донели бисер, принц ни да га погледа.
Послали младиће да роне, да га траже. Многи се нису ни вратили. Али, када су донели бисер, принц ни да га погледа. — Принцу је потребна принцеза! — рече цар. — Шта друго? Али узалуд су доводили лепотице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
уведе га у једну собу у којој је трећа ђевојка бисер низала, и пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.
Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо, што нећу?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када бих угледао бисер, готово бих добио напад, али ме је зато фасцинирао сјај кристала или предмета оштрих ивица и равних површина.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
сеоским улицама са тим добрим ”маитре д'ецоле” и врло пажљиво слушао његов француски изговор као да је он био највећи бисер мудрости.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Плаве очи — огледала душе, Море које не буркају страсти, На дну бисер тихога весеља, Миље што се реч’ма не да касти.
Многи жале твоје миле шале Што у друштву твоме често чуше, Ал’ ја жалим, што свак’ није знао Бисер твоје душе. Збогом, Јово, пријатељу драги, Многе ране у гроб си понео, Јер си Српство ти љубити жарко Умео и смео.
На њојзи је бисер, злато, драго камење, Пред њом клече и уздишу многи робови, А она их грди, псује, па и чупа их. Старац гледи из
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.
Савиће се бисер око злага, Савиће се трипут око врата, Што претече, нек у недра тече Што остане, нек у недра пане...
Мој је бисер, а на мом је цвећу, — Завидећу, — ал’ замерит’ нећу. ХХХВ „Мој драгане, где си синоћ био, Ил’ си пио ил’ си дангуб
XЛ Хоће да се и насмеју, Што на теби нема злата; Нико не зна тајни бисер, Што га носиш око врата. Кад си рекла, бисер да је...
Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила. Па те море грли, љуби, Па се море плимом
Па те море грли, љуби, Па се море плимом диже, Око тога бела вратаљ Сав ће бисер да наниже. XЛІ А нашто моје песме, Зар оне требају, Кад око мене сами Пољупци певају! Кад тако мало створче.
— Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Очи су јој биле плаве као споменак. Уста мала, као неки пупољак, а зуби као бисер. Та тренутна слика изазвала је у мојој свести визију пролећне ноћи, обасјане месечевом светлошћу и испуњене дахом
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ нека, иди, мож’ и чекати! Гондола на ме знам да не чека, Нит’ море прска сјајном радошћу С весала бритких бисер сићани, Да ме на груд’ма свију милина Кроз тиху румен зрака сунчевих С песмама чилих гондолијера Овако сетну тихо
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Зашто нисте јесен дана стрли Бисер пићем из змијскога пакла Кап последњу срчући, док грли Врат вам она што нас с неба смакла?
Разбијте бисер, седеф и корале И лијте сузе, јер су црне сене Пале на извор ружичасте пене И дробе ахат и црне корале.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Ходим, и ходе, а на сваки бат камени кора по недохват-благу. Од бисер-жеђе, трагом у нетрагу, шкољка на шкољку тврдну очајања. 3 Ходим — ни трага.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа... од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143).
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту се продају и шаљу у цео свет: свила, тканине, стакло, слонова кост, бисер, мириси и папирос. У тој се улици налази и циљ нашега путовања, славни александриски Музеум.
То је стаза наше Земље. Сама Земља претстављена је зеленим зрнцем исте величине као и Венерин бисер. Таквим сте зрњем извезли винову лозу на Архимедовој лађи.
Ту саопштавамо један другоме новости, а ту, боме, и лепо пазарим. Та се господа живо интересују за турски бисер, свилу, дамаст и ружино уље.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
1879, Српски декламатор 1879, Босиље 1880, Мале гусле 1881, Мали свет 1882, Радован 1883, Полаженик 1886, Бадњак 1891, Бисер цвеће 1905. Јован Грчић Миленко (1846–1875), рођен у Черевићу, умро у Беочину.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и до скривеног Ружиног блага дође. — Гле, бисер! Лепотан! — узвикну човек, док су два туђа прста дизала увис тајну Седефне руже, а нечији узбуђени гласови зујали су
Цар одлучи да будалицу сјајем задржи у свом подводном царству. Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда!
« Као да одговара на његову мисао, Сребренка рече: — Реци му да си бисер нашао на обали. Нека јахање на таласима остане наша тајна! Риба ућута. Између њих двоје није било превише речи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Јер болесна сам. ТОМА (изненађено): А не... Немој, кћери! Ако те грло боли, узми шербет, росу... Бисер да ти растопим, само да те грло не боли. КОШТАНА (показујући на прса): Овде, овде ме пробада! Да идем!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1906. ПОД ЈОРГОВАНОМ ''Ко ти, шћери, покида ђердане? Ко ти просу бисер и мерџане?'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница. Између разних општих места посебан значај има тзв.
Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце — пак је простре по зеленој трави, просу по њој бурме и прстење, ситан бисер и драго камење.
говори трима ђевојкама: „Која је ту Роксанда ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нека купи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; ако ли се која друга маши, вјера моја тако ми помогла, осјећ ћу јој руке до лаката!
крајње средњу погледаше, а Роксанда у зелену траву; сави скуте и свил'не рукаве, пак покупи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; а ђевојке двије побјегоше.
цркви ће растурити платна, слијеваће на ате ратове; хоће цркви покров растурити, кадунама ковати ђердане; са цркве ће бисер разлизати, кадунама поднизат ђердане; повадиће то драго камење, ударат га сабљам' у балчаке и кадама у златно прстење.
ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер сије, кад погледа — како соко сиви, кад се шеће — као пауница; побратиме, сва ти је гиздава, далеко јој, веле, друге
га покри чохом до кољена, од кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи као усред подне; па
кољена ките до копита, пригрну га суром међедином, заузда га ђемом од челика, о врату му бисер објесила, ситан бисер и камење драго: кад он иде ноћи у поноћи, да се види њему путовати у поноћи као усред подне; па се коњу на рамена
дати двадест џевердара, а кадуне буле Ћоровића даће свака ситне перишане и са грла злаћене ђердане, на којим су бисер и дукати; даћу тебе ата големога, од ког бољег у свој Босни нема, у свој Босни и Херцеговини, — оседлаћу г’ седлом
с једне и с друге стране коња ел — јер елчибаша — главни поклисар (посланик) ендезет — аршин (0,666 м) енџије — бисер ере — јер ећим — в.
београдском) сигурати — спремати: Сигурај ми господску вечеру сидити — седети сије — сија: Кад се смије — кâ да бисер сије силај — појас за оружје; „силај је” — каже Вук — „двојак: један се опаше па се пиштољи и ножеви у њ задијевају,
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Сада се носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари Сада се носи бисер од песка А на зеленој планини Тари Мирише смрека и пупи леска Услед пролећа у Новом Саду Изгледа нису посла чиста
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату загажен, и кано злато у водној тини замешато, како хубав, леп, мирисни цвет у трњу зарастао.
БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору? Таки већ излази напред скупи бисер, чекано надање свим језиком, просветљивање вилајетско, ганилук наспорен и изливен, што се је излио из уста нашега
Поузаимљи од Јегиптена безбожних људи благо и лепе агијаре, скупе ствари што је сребро и злато, бисер и драго камење, те с отим пробегни да ти буде путнина за трошак с туђега мираза.
Дотле није од своје жеље одстао се догод је није к себи добавио и био је шњоме. Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се.
Не злато ни сребро да код себе тутољимо и кријемо, бисер и камење, него многе књиге да скупљамо! Благо што се више множи то више пакости сконаториоцу, а књиге духовне, стичући
Што више на ватру шушња кладеш, то више пламен букти. Нашто ли коња презобљаваш — да га не мож' задржавати? Бисер у блато крију. Сисе сисајући хоће окорелу хлебну кору да жваћу. Гласу може ли се пут запречити?
времени, а камо морски гњурци у колике дубине морске спуштају се и за свој живот им не хајући, да који доле на дну бисер пронађу и изваде с огледом, — рђаву хвалу зазорљиву и каримну цифрајући низашто женске братове и уши ...
И ја ево такођер бисер, по Христовој изречености бадијава, скупи издајем вама, не вратове него умље ваше и душе цифрајући.
КАНО С БРЕГОВА МУТНА ВОДА... Једни хвале и диче много злато, сребро, драго камење, бисер, лепе ађијаре, гиздаво одело, хубаве и високе полате, многе милкове, коње, стоку, тафру и помпу, господство.
« те уловите попре себи чловекољубца Бога, а у њему ћете пронаћи већи драги бисер него ли што га је Петар с божијим мановењем с удицом у мору у риби нашао, те га је за Христа и за се цару у порцију
ЈЕДИНСТВО МНОГОСТРУКОСТИ У њему је свакојако цвеће и разлико воће и многи бисер мешто каменица и многе звезде, ама једно је небо.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Имала очи као кадифа, косу као свила, усне као мерџан, зубе као бисер, струк као фидан, а сва је била оно право „злато материно“.