Употреба речи бистро у књижевним делима


Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамча му узме из руке, па покаже грофу. Гроф узме боцу у руке, гледа је према светлости: боја као крв, а бистро. Звони по слугу да му отвори боцу. Кад отворе, гроф сам сипа у чашу, кошта, све му мири. Хвали, каже да је изврсно.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Заборавив за тренутак и где је и куд иду, загледан у високе зидове стена, над којима се сјало небо сасвим бистро и сасвим бледоплаво, Вук Исакович се беше смирио, заједно са људима свога Славонско‑подунавског полка. Они су спавали.

се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих длака узнесе своје мале, али потпуно јасне и бистро плаве очи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Не сме се заборавити да се при ритуалном просипању воде каже: „Нека иде чисто и бистро као вода.“) Распрострањено је веровање да жена, чим осети да ће ускоро родити, треба да пређе два пута реку, па ће се

Дете које прогледа чим се роди, кажу, биће бистро, а оно које одмах узме да сиса, биће јешно, крупно и дебело. Ако је новорођенче веома црвено у лицу, биће љуто.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Караџићевих списа, назвали су га »другим Мојсијем« који »отвори народному духу нашему у жедној пустињи незнанства бистро врело живота народнога«.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

очева који обично увек држе страну својој деци, а нарочито своме сину, и који обично тврдо верују да им је дете врло бистро и врло осетљиво, али да професори терају пизму. Није таки био газда Радисав.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело — Ко да гледне чарне очи твоје Па у срцу да му не запоје!

Та чудо је, побратиме мио, Ни у сну га неси никад снио: Каква стаса — лице кâ зорица, Око бистро лепше нег Даница, Даница нам носи белог данка — Та лепша је од најлепшег данка.

Уђе Милун, гледну унапријед, И опази двије женске главе, Ох не двије, једну, брате, само, Фата њему бистро око оте, Оте око и још нешто више, Та баш оно срце из њедара.

Бој се поче — Турци ударише, Једним махом хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног покосише, За час тињи Турке замрсише, Сломише их низ тврдо стијење Једном ватром, брате, кâ

Он се наже, пити оде, Ал' тек што се напи воде, За срце га туга вати, Не мож' дома да се врати. Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори, Канда цвили, канда

ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и срећа, Ветрић шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир песму уз врулу извија, Да травица стаду боље прија: Све

И још токе и та тврда пуца Штоно кажу како срце куца! Срце куца, око бистро сева, Ох, та чу ли како се попева? „Ој коњицу, брже на злотворе, — Само гвожђе вади се из коре, Купи поље, носи

с места се не креће, На душека пала је свилена, Рекао би да је од камена, Руке беле пале јој у крило, А око се бистро укочило; Она мучи, па преда се гледа, Бледа, јадна, као крпа бледа: Ох, узаман срце пожелело, Друго чедо он узео

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Чојек се попне на дрво и погледа, кад угледа пред собом једно велико поље и у том пољу једно лијепо бистро врело и још некаку воду што тече пољем. Док утом ето ти некака чојека на коњу, ођевен, брате, да не море љепше бити.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око. Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

»Видите како је Бермудско море бистро; може се видети бар на 200—300 стопа пред нама. Мени се дешавало да на мањим дубинама од ове на којој смо, на беломе

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: — Ункрантко јен ово: мин ненћемо дан

— Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро. Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник!

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

зоро бела, сунце огрејано, Лисна горо, поље обасјано, Цвеће мило, росо, бистро врело, Па ти јоште, моје чедо бело! Ко да гледне чарне очи твоје, Па у срцу да му не запоје!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

изабере, одакле ће све соколце и соколице посмотрити и са непосредним уверењем кући повратити, те да му буде јасно и бистро: је ли се или није имао рашта борити и јуначку мазгу, што српски не разуме, водити.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

У трећима је, напротив, било сасвим бистро, али зато на окус горко као отров. Кад би наишла здрава флаша, дочекали бисмо је с весељем, а Петар је ликовао.

Ћипико, Иво - Приповетке

Девојка се враћа кући смирена, и свега се лијепо сјећа. Издвојито и бистро гледа у Спасојеву прилику и сама мисао к њему одилази. ....

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Зар толика фамилија па нико, где би то било! Мислио сам пре да ће одскочити Јова поп-Арсин. Био је бистро дете и имао је онако нечег господског на себи. И сећам се баш, увек сам говорио: „Овај ће наш Јова далеко да дотера!

Ама, што год хоћеш, само нека буде државни питомац. КАЛЕНИЋ: Па кад је дете тако бистро, штета би било да га држава испусти. Запиши, ујка-Васо: државни питомац. ЖИВКА: А ти, Сојо?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наш је положај очајан. А заповест се мора извршити... Никад ми небо није било тако бистро и плаво као тада. А она шума чаробна. Моје се груди надимају за животом. Одупро бих се и ногама и рукама.

Ћипико, Иво - Пауци

Говори живо, са заносом, с узиграним очима, што погдјекад као бљесак засјакте, а звучи му глас бистро и једро, док другдје наоко миран је као земља.

Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде! — повика Маша, а јека одговори.

Не будали! Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза... А такова нема, већ у питомоме приморју... Илија оде.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно,

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

да то више нису некадашња њихова стармала нагваждања, него се то на неки начин већ матори, и сагледа се чисто и бистро оно што зрели људи кажу: из те коже никуда. Али његова ведра храброст га опет подиже.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ИЗВОР Мој залудни ходу На Савину воду (Српска народна песма) САВИН ИЗВОР Бистро око у камену Отворено засвагда Четвороструким пољупцем штапа Сањивим зеленим трепавицама Трава и скрива и

вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну своју сузу овде напусти ЖИВОТ СВЕТОГА САВЕ Гладан и жедан светости Напустио

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

које су ме браниле — нарочито она што је увртила у главу да ја личим на њу — и тврдиле да сам ја врло напредно и бистро дете.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А ваздух је био чист и небо бистро, бескрајно прозирно, светлоплаво, насмејано и радосно. Пред нама се указа копно, бујно и зелено.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Извори планински постуденији бистро извиру текући, велике воде се згревају и смањавају се под брегове, бистре се виде; воденице се намештају да брашно за

Они тај грозд изгмездише и исцедише га, а хришћани му бистро вино пију. Они у Јудејској земљи им чисту пшеницу засејаше, а ми с верним српом класове пшеничне жњемо.

« Ама вама христјани, дужно је свакад ту стојећи вам у цркви. Вала време тихо имати, нема уста, а уши отворне и бистро умље, за памтење божијих од учитеља издаватих вам заложних се речи.

Свуд су горе и доле згледљиве, то јест, ето, такво [је] њино врло бистро и хитро проходљиво свуда смотривање чудновито.

пред Христовом иконом, свесрдо просе говорећи: »Исусе сине Давидов, помилуј нас«, хоће послушати и очи излечити им да бистро и лепо могу гледати. ХРОСОЛИТ КАМЕН Јест Христос хросолитом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности