Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад дâ нам дозвати мајсторе да нам кола оправљају, која за четири дана једва бише готова. Сутрадан позове нас кијевски губернатор, пита нас тко смо и куда ћемо. Кажемо ми тко смо и куда хоћемо.
— Но одма спремајте коње да вас липо изведемо и с наше вире скинемо”. Ми једва дочекамо. Док наши коњи бише спремни, дође око 200 Турака Крајишника, све миздрак у руци, по четири по пет челенака за капом кривом крајишничком.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Пред кућом Пурковом бише лепа рудиница; на тој рудиници голем, гранат орах. Под тим орахом састајали су се људи с кметом, па се разговарали и
удри! Само се чује: »Не, Ћебо!... Станиде, чико!... Држ' се, Срдане!... Не дај, кмете!...« Еле, бише се до миле воле, па се разиђоше куд који. Неко гологлав, неко нарамује, неко се пипа око ре бара.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Крушка опаса оружје, пандури, наоружани до грла, очекиваху заповести. — Полази! — заповеди Турчин. И кад бише близу куће Алексине, онда Крушка нареди те опколише кућу, а он са Иваном, Лазаром и Маринком право на праг.
— Кад си баш зато дошао, онда ходи овамо! И узе га за руку па га поведе у авлију. Лазар је ишао као дете. Кад бише на прагу, он стаде. — Уђи, уђи! Ово је чича-Алексина кућа. Зар си се мало пута овде играо?... Уђи, уђи!...
Јелица је с њим одрасла и никад им нико речи не рече!... Шта су се пута играли сватова док бише деца, па нико да је главе окренуо!... Шта им је сад?!... Па се наљути на укућане, почев од оца па до снахе Маре.
Теодосије - ЖИТИЈА
велике дарове и почасти, више него у другим манастирима, а игумана и братију обдаривши и много злато давши, записани бише са светим ктиторима. А долажаху и многи из пустиње да виде преподобне.
“ А Бог који чини вољу слугу својих на добро, још док је молитва била на устима светога, заповеди и бише ветрови, севања, муње и громови јаки и уједно сумрак, и страх велики на самом краљу и на свим војницима његовим, тако
И тако божјом помоћу ојачан би старац, и беси постиђени бише и од пештере одступивши стадоше. А старац испред пештере стаде и поново с мочугом претећи војводама бесовским
Кад бише окончане те слатке и неизрециве песме, одмах по томе и дан освану, те братија журно стигоше у пештеру, и нађоше је пуну
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече драго. — Ко би томе краја ухватио!? Нема племена, а готово ни братства, да се не покрвише међу собом! Бише се Катуњани с Ријечком нахијом, а ова с Црмничком, а Пипери с Бјелопавлићима, а Морачани с Ровчанима, а ови и с
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Већ је давно када ово бјеше. Од онијех што тај бојак бише Данас ваљда ни костију нема, Па опет се прича и спомиње Како, брате, да јуче бијаше.
А та звона што сад ударише Страшна л(и) су, вас ми свет се мути; Ох, страшна така још не бише, Боже, Боже, на што л' ми се слути? Љупко цвеће, ти још не увену? А ти, зоро, опет из сна прену?
А јуче њему њи двојица доше, Код њега бише, одма отидоше. А јутрос коња он појаа зором Па некуд крену каменом и гором; Ал' де он беше, што чињаше млађан, Не
31. То би синоћ, ништа више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.
31. То би синоћ, ништа више, И то кажем да све знате; А у цркви отоич бише, Ако с' јоште осећате, Бише док се не састаше, Па с' из цркве одма даше. 32.
“ Србин кликну, Лати пушку по средине, Те без топа, с три фишека, Он злотворску силу шчека. 21. Млоги ли се боји бише! Ма тог боја не бијаше Е четрест, мање-више, С две тисуће ту с' поклаше.
Тио ветрић, тио дује, Ал' му душом пољуљује. ИИИ Ветри душу од планине, Ама таки још не бише, Као когод да ту гине, Кô на смрти да уздише, А то лисје са дрвета Да чудно ли зажубори, Зажубори, затрепета Кâ
“ Па се прича, кликће, поје А чаше се и не броје, Те с' одоше посмевати, Везанога заједати, И најгрђи који бише, Ругау се понајвише; Е па тако би свакаде. Кад из топа тане паде, И деца се њим играју, Тамо-амо котрљају.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Војници немадоше кад ни дахнути, за трен ока бише сви повезани. Он их тако повезане посла цару и поручи му да пошаље мараму или да изведе сву војску.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их сунце, квасиле кише, јурио ноћу зубати вук.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Влада, одбивши Јану на лудост, а и с тога што бјеше кољеновић и што му стари увијек вјерни бише, опрости му, ама под увјетом да изучи и потоњи разред војничке школе, а по томе да служи у војсци. Не би ни то доста.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
; У Штеде до греде; У Радише свега бише, у Штедише још и више). Код свих пословица пада у очи економија речи: са што мање речи што више рећи.
— Штедња вреди колико и радња. — Боља је добра штедња него рђаво течење. — У радише свега бише, у штедише јоште више. — Ко не чува мало, не може ни доста имати. — Већи је приложак, нег’ главница (чеона).
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Зато ко љуби Бога, и брата свога нека љуби'. (І Јн. 4, 20) Јер о овом сав закон апостоли научише, мученици венчани бише и пророци висише. (Мт.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пита га Срдарина. — Како то? — рече гвардијан. — Ма причâ ми је фра-Мартин Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!...
Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.) Бакоња се врати ка своме Балегану.
Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку. — Тако! А одакле оно ти бише, а? А како је било? Снива си? — пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Њему поверише одбрану вароши. Убојне машине које је он некад саградио бише истурене на градске зидове, подигнуте још за време тирана Дионизија; око њих се окупи момчад и нагомила ђулад.
На тај начин бише запаљене многе римске лађе, а при светлећем пламену тих лађа повуче се сва римска флота да би избегла сигурну пропаст.
Непрегледне гомиле света и силне војске витезова кренуше ка истоку. Његове капије бише насилно отворене, а кроз њих дуну свеж ваздух у атмосферу Запада, замагљену тамјаном, и надахну западни свет новим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад ту, ал̓ двори цареви велики и гадни, и крај двора велика штала. Кад бише пред шталу, рећи ће лија: — Ево, видиш,, побратиме, штала је отворена, пуна лијепијех коња; усред сриједе златан је
Ишли, ишли дуго и дуго, док запазе опет бијеле царске дворе. Кад бише близу царскијех двора, ал̓ се замисли момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без
То осјети лија, па ће му рећи кад бише сасвим близо код царскијех дворова: — Ја знам, побратиме, шта је теби: теби је тешко растати се са златним коњем,
“ Како то рекоше тако и учинише, па кад бише близу дедина дућана, рече Бошњо „оно је“, па се уклоНи, а хаџиница управ па на дућан: — Драги дедо, — каже му она —
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
милост, да им се да заштита уједно с ниховом добарем и фамилијом; а ако се нађу неки међу војске, или други, који бише злоупотребили животе и имање на едно тако под заштитом пријето село, или на неколико лјуђи, онда да се злоупотребителе
министарска криза (упочетку је била уважена оставка само министру финансија и спољних послова), седнице скупштинске бише одложене на неизвесно време. 20 јан. склопљен је »нов« кабинет, а 24 јан.
— Е, јесте врагови. Но да ти причам даље: З августа 1875 бише избори скупштински и испадоше не може бити неповољније по владу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне! Шта ти сада сласти вреде?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ситне, меке длачице на лицу му се најежиле, а руке поцрвењеле, па поцрњеле од тешке зиме. Кад бише насред чаршије, снијег поче пропадати.
Давид: Па како ће бити мој? Е, моје дијете, да је ово наш цар, ја би' од радости заплакô. Наши цареви, штоно веле, бише и преминуше. Него сам начукнô да ми, Србови, имамо једног краља и једног књаза.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И бише деца Светом Речју збрана. Синови Моћи костима су крили Дедовском крвљу поља покопана. И охоло су стег живота вили,
Ћипико, Иво - Пауци
— Не гледај друге; обазри се на оца ча ти проси ... — Боље да он проси него ја! — мирно одговори Рого. — Бише радит'... — И чагод друго, — јави се неко од људи.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
На концу у дечјој радости и сјају Ми се ''сакриваче'' играсмо по гају; И скривања наша тако вешта бише Да се нигда, драга, не нађемо више. 27 Ти најдуже си ме верно Волела, бринућ се за ме; Сред моје беде.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих
У песми Пропаст царства српскога понављају се речи које изражавају сав хероизам и трагедију косовских јунака: „бише и убише“, „бити започеше“, „погибе“, „погибоше“, „сва изгиба војска“.
Ту сједоше пити вино ладно. Таман бише вина највишега, и о сваком добру бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до
девет сина, девет Југовића, како девет сиви соколова: у сваког је девет иљад' војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет
девет сиви соколова: у сваког је девет иљад' војске, а у Југа дванаест иљада, па се бише и секоше с Турци, седам паша бише и убише; кад осмога бити започеше, ал' погибе Богдан Јуже стари, и изгибе девет Југовића, како девет сиви соколова, и
војску три Мрњавчевића: бан Угљеша и војвода Гојко и са њима Вукашине краље: у свакога триест иљад' војске, па се бише и секоше с Турци, осам паша бише и убише; деветога бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода
Угљеша и војвода Гојко и са њима Вукашине краље: у свакога триест иљад' војске, па се бише и секоше с Турци, осам паша бише и убише; деветога бити започеше, погибоше два Мрњавчевића, бан Угљеша и војвода Гојко, Вукашин је грдни рана
Маче војску ерцеже Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе ерцеже Степане, и његова сва изгиба
ерцеже Степане: у ерцега млога силна војска, млога, војска, шездесет иљада, те се бише и секоше с Турци, девет паша бише и убише; десетога бити започеше, ал' погибе ерцеже Степане, и његова сва изгиба војска.
Кад дођоше под Кара-Окана, Окан бише три године дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред цара износи, а цар Марку
Кад дођоше под Кара-Окана, Окан бише три године дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред цара износи, а цар Марку бакшише поклања.
скочи Шарцу на рамена, пак поћера преко горе чарне; Шарац иде као горска вила, брзо иде, далеко одмиче, одмах бише накрај горе чарне, и углаше у пољу везира и његових дванаест делија.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Златога учитеља злати ученик, златослов. Сему златноме ученику судби господње бише вазжделени паче злата и топазија. СЛОВО ПОХВАЛНО КРСТУ, ВЕСНИКУ КОПНА Радуј се, крсте, пловећим тишино и покрове!
Нису тако хубаво текле чесме градинске, како су бистре ишле из очију сузе њене, не тако красне бише разликих птица песме, како што су преподобне биле сладогласне до Бога с јаоком великим молитве; нити толико високо
А Мојсеј са своји пешаци са суха гледаше то како они на кочија и на коњи оружато хите за њима. А кад бише насред мора, тадар пак Мојсеј исто махну штапом те прекрсти море и склопи се уједно вода.
војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на испитавање тко су, какве ли су вере и закона кога су.
Не свероваше, него се зато свадише међу собом: удри де, чији ти, па ти! бише се и секоше тај дан до ноћи. Тушта их погибе.
То он изрече пред свима оним у цркви калуђери, и тим часом несвиђени бише, те нестаде их испред очију. Благодарише и похвалише Бога сви манастирци о тому дивному чуду.
То се згоди оним хвалиоцем, што са суха бијаху навалили изсобарати градске стене. А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише близу недомак граду прамо влахеријске цркве, храма пресвете
А на мору што им бише с Татари оправне чунице за јуриш градски, кад бише близу недомак граду прамо влахеријске цркве, храма пресвете владичице наше Богородице, духну јаки ветар, удари холуј
У томе већ и они упорно и неваљало поврнуше се натраг морем. А кад бише у салијској тамо страни, мору, тек изненада пуче хушум на њих, стиже их гњев божији онде и ту света Богородица сатре
Ал’ допосле кад се већ раширише, не здржаше те им право пароле, него их многе на мука поморише, кињише, затвораше, бише, глобише, добро им изотимаше И до конца оголузнише хришћане који се не ктише турчити ни частнога крста Христова под
Толико изокола чуваху град да нико не долази што донети у град, ни пак ко куд може изаћи напоље. Више ништа га ни бише ни дираше. Земљу мнедоше да су већ изокола освојили, та и слабо хајаше за град бити га.
А тога рад и гостоприхватнице, ти ханови и бирцаузи, свуда по путови врло за добро умишљени с праљањем бише за добро и за зло време на дочекивање сваким путником.