Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што не седнете, људи!... Хајте овамо, ево совре!... Седите, да бар по једну попијете... Али се ужасну од оних бледих лица. Нека зла слутња обузе је кад виде свога Станка како са Симом жури овамо... Она стаде да види, да чује шта је то..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СУНЦЕ Родио се на Јонском мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних вода.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све је више личила на своју мајку, и по стасу. Била је то јутро у лакој, летњој, хаљини, у муслину, који је имао боју бледих трешања, а око паса утегнута, ешарпом, који је био свилен, боје зеленог лишћа. На ногама је имала бечку ципелицу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и сентименталности, повести несрећних љубави, награђене добродетељи и кажњеног порока, пуне фаталних младих људи и бледих девојака, са свим старинским декорацијама старе и наивне приповетке, писане у патетичном сентименталном расположењу и
често његова поезија се своди на једну малокрвну формалну лепоту, хладну и вештачку, са лепотом цвећа без мириса и бледих воштаних фигура.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Стиже и једна композиција са избеглицама. Мајке су вукле децу, носећи собом у дењковима најпотребније ствари. Девојке бледих образа, увелих лица и застрашена изгледа, одевене свакако на брзу руку, силазиле су збуњене.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Док тако тобом са бледих висина, Ко предзнак тајних и кобних открића, Безгласно струји хладна месечина И болна благост умирућих бића...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сува, бледих очију, бледа, кошчата, и са маљама на лицу од старости. Сва је мирисала на сељачки мирис, на млеко, на воњ ђубрета и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПУТ Први снег је пао тог јесењег јутра, И небо још било пуно бледих звезда, Кад смо из свога свијенога гнезда Пошли у живот од данас до сутра. Сами, у куту тешког, црног влака.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И ја ком не зна имена ни лица Све њене мисли испуњавам таде. Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без наде... Ах!
Ј. Дучић ЦXXX СУНЦЕ Родио се на Јонском Мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова, и бледих статуа, и, као галеб, окупао се у азуру, светлости, и мирису вечито загрејаних вода.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али Свилар од свега тога ништа није разумео, само се плашио бледих усана иследникових и све већа забуна и страх га обузимали шта ће бити кад се у ћелију врати.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица! »Стармали« 1883.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Још јуче!... Јуче!... А данас? Куку! Усница бледих танки крајеви Под сенком крију косе свилене Млазеви мрке крви његове! Нигде живота!...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла. — А Радивој на гроб гледи, Реч с усана тече бледих: „Авај, брате! Бише л’ вредне Те тридневне твоје сласти У чаробној там’ области Да с’ не сетиш мајке бедне!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Још није, чедо, дан освануо — А сунце само онда устане Кад поноћ мине и бледих звезда На тавном своду светлост престане — Иди, почини, настави сан!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Видим како старац избегава да гледа у Дадару и како ситни, једва приметни грчеви круже око његових бледих усана. Не вреди забушавати.
муња, напрежем мозак, измучен, измрцварен, туп, не бих ли по везао смушене неке слике које ми промичу пред очима попут бледих, нејасних и искежених утвара.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа. — Ех, — уздахну Мане болно и додаде јетко, примајући и миришући руже.