Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кажем му се. Много смо штошта говорили. Већ се примицасмо селу. Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упитам: — Шта је, богати...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
из вида место где се она глава изгубила, смаче брзо чизме, одупирући снажно мамузу о врх прстију, онда збаци шињел, блузу и капу па се као стрела сјури на обалу, Тренутно занемела, обала поново завриска искиданим, бурним и бесмисленим
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
—Године... — одговори млади човек. — Зашто не седнеш с нама? — У служби сам... — показа келнер на блузу, а затим се окрену младој жени, која се играла потпуно новом бурмом — извините, ако досађујем — рече — али познајем га
« или »подигни јој ногу!«, ништа више. Најпре јој свукоше сако, а затим једним покретом потргаше блузу, чија се дугмад откотрљаше преко хаубе на шљунак. Није носила грудњак. Један од њих клекну и откопча јој панталоне.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
одвојена, слободна, своја, иронична, без посебних обавеза према том свету: Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање У тој игри песник, повремено, осваја мудрост, ону мудрост којој се, одвећ
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Друмом, већ издалека, чује се зврјање кола. Пантелија затеже блузу и креће на рампу. — Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију поваљану по папрати испред колибе.
Опет се грле, лупају по раменима, а онда се зарумењени кум Пантелија измиче за корак од рампе, затеже блузу, салутира и каже озбиљно и службено: — Друже, молим легитимацију. — Хе-хе, легитимацију! — смије се сељак.
— О, бако, бако. — Јест, богами, душо. Онда лијепо подијелимо оно нешто жита и кокошију, поклоним јој енглеску блузу и конзерву каве, па она оде својој кући, синовима, а ја остадо плачући и за њом и за собом.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Ах, да! Кад сам ја стигао у Београд, имао сам једну торбу, а у торби. .. —... зелени џемпер, енглеску блузу, трофејни парабелум, књигу Како се калио челик, кошуљу — комада један, конзерву маргарина ...
ми већ платили да га заборављам по Лондону, али улице су биле тако празне и пусте у том Карнаби-стриту да може да носи блузу са разливеним хемијским мастилом на ивици џепа, а да за то није ништа платио сем лове!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Притегао сам сабљу, подухватио је прописно, затегао блузу и стао пред командиром у ставу „мирно“. — Господине капетане, дошао сам да вам се јавим... — А-ха!...
Требало га је подићи и он јекну. Онда ножем расекосмо блузу и кошуљу, која је била сва влажна и задах свеже крви запахну нас.
Кроз дурбин видимо наше војнике како леже. Један чак скинуо блузу, други се сагао и иде поред рова. У оном кукурузишту један се исправио и осматра. А нешто позади, види се мали ров.
И да бих га ставио на пробу, обратих му се строгим гласом. — Обуци блузу, да ме отпратиш до команданта. Без и једне речи се окрете п навуче блузу, готов да пође. — Припазидер, бре, на ватру!
— Обуци блузу, да ме отпратиш до команданта. Без и једне речи се окрете п навуче блузу, готов да пође. — Припазидер, бре, на ватру! — обрати се некоме унутра. — Али не, ниси ми потребан... могу ја и сам.
Не могу ја да видим шта ти „фали“ кад лежиш. Она се полако придиже, и оста седећи на кревету. — Хајде, скини блузу. — Јој, па како ћу... зар не може вако? — Не може...
— вели Јела и ухвати дете за руку. — Е, кад нећеш да се свучеш, идем... — Па добро — рече стидљиво Јела и раскопча блузу. Кроз ланену кошуљу виделе су се контуре облих груди. — Скини, скини!
— Скини, скини! — говори Александар пригушеним гласом и помаже јој да свуче блузу. — Хајд, скини и кошуљу! — Зар и то! — Па не могу ја ништа да чујем... Знаш...
Него, боли ли те трбух? — Не боли — промуца Јела и журно навуче блузу на голо тело. — Знаш... немам сада лекова, али вечерас ћу ти пратити. Узимаћеш на два сата кашику, знаш...
— Мезетисале те — упаде Александар. — Јест, али пред зору нисам могао више да издржим већ се дигнем. Скинем блузу и решим се да их потаманим... Кад припуцаше пушке. Командир излете из рупе и одмах поче да командује.
Вратио сам се у дивизион и преко посилнога пријавио се команданту. Иако у муци и болу, ипак сам затезао блузу. Командант се појави на вратима. — Зар ти не знаш како се команданту излази на рапорт! — гледао ме је строго.
Замолих га да ми исприча, како се обавила та отмица. — Чекај!... Посилни!... Скидај чизме! — Кад раскопча блузу, Александар поче: — Пођем ти ја одавде, и право у стан. Кад тамо... нигде никог.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Погледао Крста чисту, мирну собицу, И мамину плаву, изношену блузу, И још је спазио на Џоновом лицу Нешто што је, можда, личило на сузу.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Хајде, толико те чекам... Њена соба је била мала и запарна. Седела му је на коленима, и раскопчавала његову блузу са крилом на рукаву. Плавокоси пилот узео је цигарету са њенога стола и запушио.
— О... о... о... Крв је избијала на грудима, и лила се преко суре блузе. Војници су расекли и раздрли блузу са прсију. Указаше се маљаве груди по средини пробијене. Црна крв се лила по маљама и беломе месу.
Мирни студент, коме су навукли официрску блузу, склањао је своје уплашене очи. Око лица му се сплела дуга плава брада.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Скидоше ми моју добровољачку блузу, моје опанке, моју црногорску капу, одузеше ми моју верну пушку, па ме умундираше по штапски, обуше ми руске чизме од
Хе, не, њега су регрутовали, натоварили на бродове, одвукли у касарне, натакли му војничку блузу утрапили пушку у руке, и догнали амо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Веруј ми, и дан-дањи жалим што нисам прочитао то писмо. Журили смо, те сам писмо ставио у блузу. А када су ме ранили, претресли су и мене, и све ми одузели. Спуштали смо се низ једну клисуру. Ишли смо обазриво.
Због тих несрећних аероплана није хтео ни белу блузу да понесе. Потпоручник Милан, мој друг из пука на почетку рата... Одавно се нисмо видели.
„Фикус“ нас погледа. — Немојте да се брукамо... Прескочите асастал и ви... „Ђеврек“ је одмах готов. Скиде блузу, па се затрча, дође До стола и стаде. Сви заграјаше.
и обрукаш нацију. — Ко, је л’ ја? — зину Брана. — Зар ја кидисавао на жице, а да не прогутам један сто? — он скиде блузу. Пера „Ђеврек“ притрча и око ноге веза му белу мараму. — Знаш, да ти стегнем тетиве.
— рекао је тако одлучним гласом да више није могло бити поговора. — Разумем! — Поднаредник дохвати блузу и у ходу је обуче. Затим се окрете нама: — Знате, наредио је господин капетан да не говоримо где је он.
— Знам ја Бору. Луд је он кад се напије... — Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу. — Да се раскомотим. Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи.
— Сподбише ме као куфер! — вели Драгиша откопчавајући блузу. На њему је сасвим ново одело, а на ногама високе, жуте чизме за шнирање, како обично носе енглески официри.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Да ниси рањен? — запита га потпуковник Петар. Он само уздахну и климну главом. — Раскопчајте му блузу! Пипамо га, загледамо, али нигде крви. — Ево на чакширама крв, свлачите га — повика Лука.
— Откуда ти крв на руци? Војник покуша да дигне руку, тада пребледе, и забезекнуто погледа. А када му скидосмо блузу, угледасмо рану на мишици. Од муке се насмејасмо. — То ти је оно: „Болан здравог носи!
Луки пробио зној кроз дебелу блузу на местима где належу каишеви, и на његовим леђима оцртавају се две тамне, укрштене бразде.
Налетесмо на раскрсницу два пута. Неко остављено псето затрча се на мога коња, скочи и дохвати ме зубима за блузу. Збуњен овим неочекиваним нападом, а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух десним путем и тада, пред
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је тесна Десној ципели Одговорила лева Да не зева БИЛА ДЕВОЈКА МАРА Била девојка Мара Кћи Симе обућара Имала блузу розе И две чаробне позе За сликање Једна је поза била Нежна ко чиста свила Са ручицом на везу Најлепша поза у