Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ваља овде приметити да често они који нису богати богате осуждавају, како и ружне, находећи лепшима од њих којекакве пороке, о њиховом се трошку смеју; они који нису у
би им част и поштење, које добродјетељи, гди је год она, пренадлеже; али кад се види да они лове само оне који су или богати, или у достоинствам, а за качество и благонаравије или мало маре или нимало, ово је што сав повод даје о њима зло
совјест братољубно и человекољубно срце, ово је сва тајна, ово је злато и сокровиште времено и вечно, без којега богати Мидас и сластољубиви Сарданапалус ништа нису него џебраци и просјаци.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече она, па настави копати. Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате. А Марица, те пред њих: — Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окани једном! — Шта, зар ти опет не да с миром? — упита Спасоје.
— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита. — А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.
Лепо, лепо... Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. — Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти? — Ја? Је л̓ те? — Јес̓, ти, шта си? — Ја сам, знате, професор. — Тако!
— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан. — Па куд их део, богати? — упиташе остали. — Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле... Ишли су људи, као на чудо те гледали...
— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо. — Ко? Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше,
! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко! Нуто, богати — откуд ти овде? — Донесе и мене ветар, Радане. Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! — Јеси давно из Владимираца?
Мислиће да сам богзна каке паре накупио. — Е стало те! Кажи нема, па збогом! — Кад би он то веровао. — Ама, богати, зар ти њему све даш што ти год падне? — Ја шта ћу? — Па ти си болан, луд. Не дај!
— Шта велиш? — узвикну Милун и набра обрве. — Ништа; то велим! — одговори Среја срдито — Ама, одиста, богати? — Одиста. — Не може бити. — Не може ја!
На поласку узе капетан читав дењак аката па пружи старијем писару, Страхињи, и рече му: »Дела, богати, ћато, суочи ове људе, па пресуди ствар да се више не потеже!
— Аха, бам ти тек сад не дам! — Па шта ме онда вараш?... Дела, богати, дај ми. — Иди, иди кући те спавај! Окани се ћорава посла... Гле ти њега — напао ноћас бунити људе! Иди, не дам будак!
— жали је Анђа. — А не знаш ли му ти што, пријо? — Оно ја не знам, већ ако да му салијем страву. — Па дела, богати, ради што знаш, а ја ти нећу заборавити. Анђа устаде и донесе из вајата некаке замотуљке.
— подсмехну се Ћебо. — Немој ту дробити! — осече се чича Мирко и устаде. — Та махни се, Мирко, богати! — рече Срдан. — Ко сеје со ничу му скакавци. — А јеси истегао греду, Срдане, а? — подсмехну се Ћебо.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!“ — Седи, богати, да се мало разговарамо. Жељна сам те. Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем...
Хоћу твом Јоци да кажем... хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените! Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме.
Нека је она срећна и ваљана, па куд ћеш већег богатства? Ја се сасвим ослободим: — Ама, богати, теби би било свеједно баш ако бих се ја оженио и без новаца? — Бог с тобом, шта говориш којешта?
У тај пар паде ми на памет што ми мати рече у једној прилици кад сам се збунио: „Богати, дијете, та ти си светски човек!
— као својом дјецом. Онда, веле, рече свети владика: — Ти си, оче, од најстаријих овдје; а богати, колико ти је година? — Ја — вели поп — и народ рачунамо да ми је тако седамдесет. — Лијепа старост! — рече владика.
— Лијепа старост! — рече владика. — дабогда још дуго да поживиш! А богати, оче, не прими за зло, гдје си ти школе учио?
Већ се примицасмо селу. Онда ја закопчам блузу, набијем шајкачу на очи, зажмурим и одважно упитам: — Шта је, богати... — хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с Павлом Ђерићем?
— хтједох рећи: с Маром, али ме сам језик поведе, те рекох: — шта је, богати, с Павлом Ђерићем? — Е, сељаче и господине, њега је ону ноћ, кад школа изгоре, нестало.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају. И зато и нису тако богати, срећни. А она је хтела да буде богата. Да и она, као све, прве, најбогатије девојке у њеном селу, пође на сабор.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Да може, све би их стрпао у срце своје, које је доста велико нарасло. Ту су најсрећнији људи о које нема јагме, а богати су, јер се за богатог ипак девојка нађе. Такови већма цене женску него ти размажени као што је Свилокосић.
Африка
Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге.
Мој састанак са Вуијеом, пре његовог одласка на плантаже, пропао би. Међутим, шеф села ипак проналази да један богати тамошњи црнац има своју шалупу, којом преноси банане, и да би је можда могао изнајмити.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.) ПЕТАР: Богати, госпођа, шта мисли овај мој господар? ЈУЦА: А бог би га знао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Дед јој је – викао је Божич – богати воскар Деспот, Деспотович, члан танача, у Будиму, па ће дати мираз, какав наше фесаре, мајку им њихову, иначе, немају!
Очигледно, куће су биле све раскошније, и луђе, што се више ближио престоници царства. Он и његови братенци, богати Исаковичи, били су навикли на простоту и сиромаштво.
Божич је био пришао Павлу, па га је чак и загрлио. Хтео би, каже, да уда ћер – и не би хтео. Његов таст, богати Деспотович, у Будиму, удов је и остарио. Хтео би да види своје унуче удомљено. Готов је да, при том, потроши много.
У Чуругу је остао капетан Арса Булинац, болешљив, и обневидео. А у Бечеју, капетан, богати, Петар Зако, који је викао да се он није родио да буде Циганин, и живи под чергама, и проси у страном свету, него да
коњи, које је у Темишвару био оставио Трифуну, на продају, новци које му је Трандафил дао и узео, и кућа коју му је богати Маленица откупио. Све то, заједно са Кајзерлингом, са Божичком, оде некуд из мозга, у неку маглу.
Теодосије - ЖИТИЈА
А ови богати дароваоци неоскудном руком све милосрдно обасуше милосрђем, и к њима припадаху да се за њих Богу моле. Пошто су многи
А овај Богом богати даровалац учини и за њих милосрђе, даде помоћ сиромаштву и откупи заложена манастирска имања, и разорено утврдивши па
А он као и раније, богати даровалац у Богу, све милостиво речима утеши и потребним обдари, и моливши да их има као помоћнике у молитви Богу
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
имају ову духовну ширину, могу судити каткад правичније него школовани људи заведени политичким или другим страстима. Богати сељаци, чак и најинтелигентнији, ретко дају своју децу на даље образовање.
Многи од тих „работљиваца“ никада не дођу до богатства; други, иако богати, праве се да немају ништа и од животних вредности мало шта осете и проживе.
да су њихови задругари боље одевени, осим што, изузетно, понека жена успе да наметне свој укус; напротив су богати често рђаво обучени, каткад су код куће чак и у дроњцима.
насилнички и промућурни типови из Арбаније, у месту згодном за живот и теферич, и заузимањем земље и пљачкањем постали богати бегови. Под њиховим се окриљем развијала чаршија („еснафљуди“).
Срби сељаци су често богати. Живе у великим збијеним селима, са дугачким, правим улицама, или по расутим насељима, „салашима“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.
— Видиш, Соко, ми, мада смо већ богати, морамо даље терати, и ја сам научен једнако радити. Новаца имамо доста; новце да узајмимо каковим изелицама, па да не
Путовали су тако још два дана и дођу у село В. Мало село, но у њему велики спахијски дворац, ту седи богати гроф. Б. Отседну у једној чивутској механи. Нема ни штале за толико коња.
Црњански, Милош - Сеобе 1
губе, поласкани и понети сред тога сјаја и мирисног тискања разголићених жена, жељни да се истакну, да се покажу врло богати, доброћудни, и љубазни, најбољи, врло важни.
Говорило се, једно време, да погибе и богати Антонович, коме ће темишварски трговци да зидају цркву баш више села, на брегу, према петроварадинским шанчевима.
Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У њима о нејачи брину натприродне силе и добри људи. Убоги и нејаки постају, на крају, богати и моћни; потлачени постају слободни итд. Насилници и немилосрдни моћници бивају примерено и често драстично кажњени.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА НАИВНЕ За оне којима се чини да су једнаки сиромах и богати, слаб и јаки, несуђен и онај који се са робије врати, безруки и човек с рукама обема, миропомазани и одлучен од
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Почео је и да се богати; набавио је плаво одело за свечане прилике, транзистор марке »Сонy« и две беле кошуље које не треба пеглати после
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
даље, допунски подстицај ка поједностављивању израза; саображавајући му се, сама себи се приближава; осиромашујући се, богати се; лишавајући се, добија; затварајући се према бескрају, она се отвара према свету.
Савладавши ту, најлакшу препреку, ми потом откривамо нове и нове слојеве, и, како нам се живот богати, силазимо све дубље и дубље; тако и прича постаје све дубља, смисленија, сложенија, неисцрпнија.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И зато је усвајао савршен, књижевно већ развијен и филозофским терминима снабдевен »чисти, богати и прекрасни славјански језик наш«.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дани дјетињства, старији и мудрији од Колумба, Тесле и барутних изумитеља, дани кад смо били врло смјели и безгранично богати. Једне од тих година, на први поглед случајно, ја и мој рођак открили смо таван ујакове куће.
— Хајд, богати, стари, пролази с миром и не прави панику. Да наша борба пропадне због прегршти ораха, а? Е, вала, нек пропадне ако је
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
добар вече! отпоздравим му ја, и да ме види да се не плашим, бајаги станем шалити се с њим: Па откуд тако доцкан, богати, зар и ти ноћник, и ти бекрија? Ал' то је ваљда твоја трагичност?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— А зашто ти море, ниси мени ручак донео, него умало не цркох од глади? Ћоса га на то запита: — Па јеси ли се, богати, наљутио?
БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
Оно је ђаво. Онда ђак најумиљатијим гласом рече: — Дела, духовниче, богати, да купимо онога једног ђаволка, па да га поведемо манастиру.
— О како га не бих виђео, он је мој први комшија. — Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
1822. Није ли то совршеније од Земљеописанија Соларовићевог, и новије од Вујићевог? Срби могу бити само через мене богати у просвети. ИСАЈЛО (тајно Манојлу): Видиш, како је учен.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Пође к пенџеру.) (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ ПОЗОРИЈЕ 1. (Двор код Трифића.) СТЕВАН, СУЛТАНА СТЕВАН: Мани се, богати, тога, сека Пело, иди твојој кући, па гледај посао; ти знаш да код мајстор Срете нема млого.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Те: Јеси ли ми спремио мираз за своју Ану; ти знаш да је мој Гиле пробирач, може још и да се предомисли?“ Те: „Богати, како је то имати ћерку? Сигурно ти већ пред вратима чучи туце швалера, а?“ Систем да се изврнеш у несвест!
После ћути као риба кад седи с мојим маторим, а мој матори га стално као запиткује: „Слушај, богати, Тико, јеси ли био синоћ на балету? Много фина ствар, кад се оно балетани подигну на прстиће,.
А што је он докрајчио моје пљуге, то ником ништа! Преко тога се лежерно прелази. Пази, богати! шибицоне примећује ... И сад треба да ми се за Нову годину натрндаче баш такви типови! Мало Сутра!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ПРВО 3 ДЈЕЈСТВО ВТОРО 30 ЛАЖА И ПАРАЛАЖА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ) ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати трговац ЈЕЛИЦА, његова кћи БАТИЋ АЛЕКСА МИТА МАРИЈА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1. (Улица.
МИТА: Ја нисам моде љубитељ. АЛЕКСА: Шта? Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом. Још има, можда, од перја под, печене шеве красе му свод. Та кућа, веруј, обиљем сја.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Трубач, свирај збор! — рече одсечно Траило уместо мене. — Ама је ли, богати, како ће они да нађу ствари, кад не знају?... — Е, ће нађу, де!...
Гле... помислих, чекај да „профитирам“ нешто, док није наишао командант. — Па овај... — питам је ја — је ли, снао, богати, теби нешто није добро. — „Вала богу, мени ништа не фали.“ — Како ти не фали, кад си болесна?
— Море ћути, богати, овако фино! Пристајем ја на овакву резерву до краја рата. Док ми стигнемо, а они завршили борбу, и тако покупимо само
— Не, богати! — завапи љутито Милутин. — Шта радиш то... Сад ће вода да капље. — Слушајте — обрати нам се Милан, али гласно да и
Уто се појави један војник: — Господине потпоручниче, довели смо га... — Ама, богати — повика весело и скочи. — Чекај, човече, да поједемо ово... — Знаш, интересује ме!
— Шта ћете ви овде? Рекох му да је наш топ онеспособљен. — А ја чујем пуцњаву код овога топа... па, богати, мислим да ова двојица нису васкрсла... Е, браћо, ратовао сам, али ово нисам доживео.
Али после кроз дим почеше да свиткају топови... А ми пронађосмо једну њихову батерију, те ти се они, богати, разбегоше као зечеви. Вели мој командир: „Е, баш смо гадна нација. Код нас нико без секире не умире.
о безначајним стварима. Тек он погледа у своје чизме: — А, богати, какав сам!... Подеране чизме, исцепане чакшире, згужвана јака. А знаш ли какав сам био пред полазак?...
У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати! Моји су сада извршили јуриш и у једном налету освојили њихове положаје. Наредио сам да се одмах укопају...
— Сигурно си тада осећао већу трему него кад у ајнцу вучеш на седамнаест — упаде Александар. — А богати, добро ме подсети — и Милан се маши за џеп, извуче карте и поче да их меша.
— Да ме нешто сада пусте кући, знао бих да живим. — Је ли, богати — обрати ми се наредник ђак Вукосављевић — зар ниси могао добити одсуство? Погледах га зачуђено и слегох раменима.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Кажи му да ми знамо да није крив! БЛАГОЈЕ: То ће му много помоћи што ми знамо! МИЛУН: Шта си све овде, богати, натрпала? ГИНА: Само оно најнужније! Милун: А казала си само ћебе и леб! ГИНА: Ово ти је да имаш за кафану!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Један богати наследник одликован је што није упропастио очевину и што је приложио на добротворне цељи пет динара. Ко би све и попам
— То не разумем — приметим, иако чак не беше учтиво да то кажем. — Како не разумете?.. Врло проста ствар. Тај богати трговац, муж те госпође о којој говоримо, нема с њом деце. Разумете ли? — Разумем.
Његова жена, онда, као што вам кажем, поднесе Скупштини молбу, и Скупштина повољно реши. — Па је ли богати трговац задовољан таквом одлуком народног представништва? — Разуме се да је задовољан.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
је одрасла, родитељи су је хтели да удаду за неког богатог арендатора, мало постаријег, истина, али је био то прави богати Гаван. Имао банака, па све наслагане као ћерамиде на циглани.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ТЕТКА-ГОСПАВЕ 69 ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ 71 НЕСАНИЦА КУВАЈТСКОГ ЕМИРА 73 УЗРОЦИ НЕСАНИЦЕ 75 ОДА ХАЏИ-ТОДОРУ 77 СИРОМАШНИ И БОГАТИ 84 МАМИНА ДУЖНОСТ 86 КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ 87 ДЕДА 88 ОСТАЛА РОДБИНА 90 МОЈ ЗООЛОШКИ ВРТ 91 ПОЗДРАВ ЈУТРУ 92 ВЛАСНИЦИ
Ја се питам: вид очињи да ли вара ме? Ено жене, насред Саве, ено мараме! Стари, млади, деде, бабе, богати, сиромаси: Кад је врело, свак би главу да у води покваси!
Теби, чији слух беше осетљив и дрхтав као брезик, Ову похвалницу сачини не Песник, него Језик. СИРОМАШНИ И БОГАТИ Нимало не завидим свим тим богаташима Милионерима и њиним пајташима, Који дрхте, дању и ноћу, као Кир-Јања Над
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
ниске; помоћу просечне мајске температуре океана на географској ширини Согне-фјорда може се предвидети да ли чувени и богати риболови око Лофотских Острва треба да почну раније или доцније.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кâ остали — не бјеху рогати. КНЕЗ РОГАН Знамо, чоче, нијесу рогати, но бјеху ли згодни и богати? ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати. И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он први имао смелости да, после свога
слободе, ниједној својој другарици није завидела што се, и млађа од ње, одавно удала, већ јој домаћин почео да се богати и она улазила у ред имућних жена, газдарица. Ништа и нико код ње није могао да изазове злобу и пакост.
Па и то не изјутра рано, да целога дана тамо седе, него после ручка, када као сав остали богати свет иде, који, пошто одлази | својим колима и коњима, иде кад хоће, тамо мало постоји, погледа и враћа се натраг
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били. — Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи. — Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она помисли да је то кућа каквих пустаија, али се није страшила мислећи у себи: „Пустаија се боје само богати људи, а ја их се немам за што бојати; казаћу им да ћу их свашта слушати и | радити за ону кору хлеба што ће ми дати.
То зачује на далеко један богати чоек, па крене из далеке земље, и прошавши многе земље и градове нанесе га једно вече пут пред кућу једнога богатог
” Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: „Помози Бог, наш свијетли краљу!” А краљ му помоћ прихвати: „Бог вам добро дао, ђецо!
И Бог мм те веселио! 6. ВИЛИНА ГОРА. Имао некакав богати човјек јединка сина, па отхранивши га до оружја пошље га по свијету да тече, али не тече да аспри стече него да стече
којега богаташа службу тражити, и нађе једнога богата но при том простака, а замоли га, да би га на службу | примио, и богати одговори му: „Ја оћу, но какав занат умијеш?“ Сељанин одговори: „Ја кувати, ја пећи на толико начина.
“ рече му Христос, и нестаде га. | 22. БОНИК И БОЛЕСТ. Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јн. 10, 11) Зато молим вас, чеда моја љубљена, богати и убоги, стари и млади, држите упутство моје, оца вашега! ,Бога бојте се, цара поштујте', (І Петр.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Гди сам год живио, имао сам под мојим управљенијем различну богати[х] и сирома[х]а роди-теља децу, грађанску и сељанску.
Будући, дакле, да ме је промисал неба определио да проведем живот мој с разни народи, с људма и с женама, с богати и сиромаси, с учени и прости, с црковни и мирски, с којима нисам трговао, | куповао ни продавао, сва је моја старост
Но, док мене моја савест не обличава, ја се никога не бојим. Боље би много било да нису никад били тако богати с анатемама.
| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла, почели су свакојако живити.
који покрај њега пролазе, гледати и сматрати, и како ће у исто време свак своју великолепну, са сви пролетњи, летњи и богати јесењи дарови надичену и преукрашену главу показивати и очима свију пре[д]стављати.
” Иг[уман]: „Оче Антоније, зар сам ја овде ага на Кареја?” Ант[оније]: „Та немој се, богати, љутити! Ја знам да си ти игуман; ал’ ако га ти узмеш, како си ти љут и напрасан, он ће трећи дан од тебе побећи.
Грађани Хиоци, који су почти сви купци богати, имаду своје башче и у њима лепше домове него у граду. Казивали су ми да само од лимуна и поморанџи пол милиона
У овом предивном острову пребудем до конца идућег февруарија у великом задовољству; прегледам цели остров и богати царски манастир зовоми Неа Мони и у њему древну гречески[х] рукописни[х] књига библиотеку.
Уздам се да се нећеш одрећи поћи сутра к њима на ручак.” „Ћути, богати”, одговорим му, „та луд би[х] био кад би[х] се к добрим људ’ма на ручак одрекао поћи, к[а] којима би[х] и без ручка
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече: — Богати, ко је овај клапчић са Балеганом? (дакле, шјор-Гргу зову Балеганом.) — рече у себи Бакоња.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А син, не син, већ синови, рађаће их она као зечица, биће богати и моћни. Толико имање Катићâ они ће наследити, и још веће, још ће она са Ђорђем зарадити.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Почех да трагам за њиховим остацима. Горе на брежуљку Монмартра нађох богати мајдан фосилних животињских остатака. Место где се сада уздиже тај брежуљак било је некад равно и онде се налазила
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
послан да убијем, Милији, ближи и дражи увек био од онога позади мене, вајнога брата мога, што је здравији од мене, а богати се и благује на мој рачун и док ја испаштам туђе погрешке и злочине. И Управа и Влада, а је ли та Влада...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То зачује надалеко један богати чоек, па крене из далеке земље, и прошавши многе земље и градове, нанесе га једно вече пут пред кућу једнога богатог
— Па их пропусти. Кад изиђу горе пред краља, онда они богати чоек проговори: — Помози бог, наш свијетли краљу! А краљ му помоћ прихвати: — Бог вам добро дао, ђецо!
— Па јој покаже бисаге са благом: — Ево, жено, што сам зарадио. И тад изнова почну кућити, па временом постану врло богати.
БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек, тако да је у двије-три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке помоћи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Најстарији међу уваженом господом, богати грађанин, зауставио се да би дао сваком од нас сребрењак. Прилазећи мени, нагло се зауставио и рекао: “ Погледај ме у
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Кристијан ми је рекао да је то један богати пекар, али велика циција, чија су кола пред хотелом и која вапију за бојењем.
Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним
Трећи је нагађао да сам можда богати Јужноамериканац са много индијанске крви у жилама. Насмејао сам се и представио на српском језику, али са извесним
Налазио се на самој ивици стрме обале. Лети је ту становао један богати трговац из Нанта. Око замка је био гај са огромним старим дрвећем и са пуно славуја.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али — пусто немање!... Баш тих дана бејаше дошао у Брод богати призренски трговац Спаса Чемерикић са пуним бисагама злата и сребра да по Гори откупи овогодишњу вуну за извоз.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи. — Драга зимо, Бог нам те је дао!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Па знаш гди ћемо кућу купити? На пијаци до „Два пиштоља“. Ја сам већ питао. ЕВИЦА: О, шта ће ти, богати, та кућа, гди ћемо држати марву, краве и другу живину? Боље и у сокаку, само да је пространа.
ПОЗОРИЈЕ З. МИТАР, ПРЕЂАШНЕ ФЕМА: Ух, ух! Опет ми долази на Врат. (Метне мараму на нос.) МИТАР: Богати, Фемо, дошао сам да те питам шта си полудила, те правиш комендије по кући.
Петровић, Растко - АФРИКА
Цео овај млади свет ради, одушевљено, стиче ново богатство. Сами за себе кажу: „Богати смо!“ Пирога наставља брзаком до Монге.
Мој састанак са Вуијеом, пре његовог одласка на плантаже, пропао би. Међутим, шеф села ипак проналази да један богати тамошњи црнац има своју шалупу, којом преноси банане, и да би је можда могао изнајмити.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате ако бога знаш? — Нашло се. — Ама где га нађе?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хтеде да налети на мене, али као да се трже. Онда забаци руке на леђа, па ће рећи: — Зар мене, богати, Светиславе? Мој школски друг... Али шта да му радим. Да ми је рођени брат наишао сатерао бих га у ред.
Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе! — Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!
Као да имају, богати, неко шесто чуло за оријентацију... Ноћ се спустила нагло. Тмина је била проткана маглом и као да се нисмо налазили
— Није ми што је погинуо, него што остадосмо без ручка! — јада се овај. — Ја, богати. Људски живот тамо ништа не значи — упаде поручник Мишић. — На фронту се то и не осећа много, колико овде у Солуну.
Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило.
— И ови су уз пут „убијали“ сигурно лафове — вели Пера и притрча Фјодору: — Браћец дорогој, где си богати, откад те нисам видео! — вели, иако га први пут види, и снажно загрли. Нико не може да дође до речи.
запрепашћење... — Шта је оно, људи?!... Брже да видите! Приђе Војин. — Пази, богати. Они се рукују!... А-ух! Дошао је ред и на мене.
— Овде, друже, немамо тањира. Мораћемо из једне порције. Изволи. Шта ради, богати, онај рмпалија Лука? Причао сам му о Луки и свима редом...
Али мени се прохтело — он се обрати посилном: — Ево ти десет драхми и купи за све паре. — Море, остави, богати!... Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!...
Изишли су обојица. — Пазите на степенице! — добацује Радослав, па се обрати ветеринару: — Ћути, богати, нека иду! За вино не говори. — Таман посла! — Њих двојица не знају за меру. Имали бисмо муке са њима и сутра...
Све се искварило. Пред Крфом стационира енглеска, француска и италијанска флота... хиљадама морнара... Бежи, богати! Кад сам сутрадан стигао на Крф, на то су ми прво скренули пажњу...
— Изволте! — Браво! — тапшала је Полета. Причање Драгишино прекиде Лука: — Одакле је, богати, тај твој Тома? — Мангупчина једна, из Крагујевца. Рат га је затекао као студента експортне академије у Берлину.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
“ А ко ће ме, мајко, јадну запросити? Знаш, мамо, да немам ни пребијен новац, Зато мене неће сиромах трговац; А богати броје куће и дућане, И колико има земље за орање.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Лексика се богати творбом нових речи, махом од домаћих, словенских корена, развијањем нових нијанси значења постојећих лексема, али и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Посла свога брата из оближње авлије, с којим се одскора оделио, откад му жена постала гледарица и почела нагло да се богати — да јој он отвори, и уведе кола. Баба Стана сиђе и приђе кући. За њом је носио слуга бошчу.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дакле, све саме згоде, чудесни крајеви, богати градови, свакојаки плен. А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у мокрим шумарцима под дрвећем
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Марс постаде њен главни објекат. Но Америка не хтеде заостати за Европом. Богати Ловел подиже онде, у Аризони, велику звездару, да оданде открива тајне Марсове, па и познати Пикеринг, кога смо већ
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Лазарићи су били богати. Крили су новац углавном по кући, како се радило у доба малих локалних штедионица. Говорило се да су Лазарићи и чудни.
— Глупости говориш, Швапче, али нека. Метни ми, богати, тај мелем за главу; место златног перја. А ти још мало поседи код мене, код твоје Нене, која никада није ишла на бал,
Кад господин жупник каже, ваљда и вреди тај фабрички инжењер... Него, реци ми, богати, какав свет живи у тој земљи у коју се спремаш? Говори ли се тамо швапски? — Говори се француски.
— Хо, дијете, па ти и оде, и српски заборави! А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара.
— Па како онда, богати, изгледа тај твој папир? то је ваљда златан змај? — А кад ћеш, брајко, толико новаца скупити? — Ма имам и ја касицу,
и како му је мило било кад смо му из благодарности давали неку маленкост, неке трице, пола плајваза, пребијен шестар? Богати син фрау Розин све је то примао! Прави тандлер!... Сећаш се, Лазо, ти си му, од чуда, једаред дао пар старих рукавица.
Да се и тај испит једаред сврши... Или бар да нисмо ту неки вајни одликаши и директорове узданице... Хо, богати, што је то напаст бити одликаш! Ем си оцу узданица, ем ти директор једнако у очи гледа.
Веруј, Бранко, сав сам се најежио, све сам чекао да једна бар мора зацвилети. — Јеси ли ти, куме, богати, чуо малопре пуцањ? — пита Бранко. — Јесам, па шта. Ви ваљда мислите: тамо се сад штогођ страшно десило.
Па је мислио о брату Светиславу, који је очас постао чувен окулист, једини у околини, и ради и богати се, и сва породица сад њему окреће. — Сад бих мирно могао банути у свет и ја... како? куда? у авантуру?
Па су и одрасли почели да употпуњују сметлиште. Нестаде кромпиришта, остаде само успомена и име. „Прођи, богати, кроз Савин кромпир?” — „Ђаци то у Савин кромпир.
Грци, последњи Грци, имућни, или и богати, надмени — иако су морали са Србима у исту цкрву — звали су се такође само Грцима, а пред судом би добацили свом
У чаршијске Грке спадао је, наравно, и Морфидис. И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пуштајући сада густе димове и жмиркајући, обрати се он Ђури: — Виђиде, Ђуро, богати, код оног Арнаутина Селима. Ама понеси пушку и убиј пса, ако само уста отвори.
— Море уљези, чоче, где ти је драго... Ипак га замолих да ми да једнога војника. — Ђурашине, виђиде богати тамо за стан — рече једном војнику. Прођох кроз онај народ, али када изиђох на улицу, Ђурашина нигде не беше.
Али ваздух резни и пара сукља из уста. Разговарамо, шта би било да се закључи мир, а ми да смо богати. — Купио бих кућу на оном озареном брегу — вели један. — И лепе женске... — А на столу пуно топлих јела...
Ишао је к нама. Али као да се предомисли, окрете надесно и оде у правцу шатора команданта пука. — Ја, богати, он оде... — Није ваљда луд. — Их, шта ћемо сад!
И ја чујем кроз шатор како командант љутито виче: „Ко је тај који злоупотребљава моје име?“ — Ух, богати... — Баш тако? — Тако, богами. Онда се склоним код ађутанта да ме ко не би видео да прислушкујем. Заћутасмо...
— Хоће ли, бре, давати вечеру ови Енглези? — запита Живадин. — Јест, богати! — скочи Војин. — Пази, шта је пуста Албанија направила од мене! — и Живадин поче да уврће чакшире око слабина.
Сети се он свога трика, на пристаништу у Сан Ђованију... Оценио је да су Енглези богати и реши се једнога дана да легне пред енглеском аутомобилском командом.
Иако је природа раскошна, свет је убог. Задовољава се са дветри маслинке и печеном рибицом. — Јест, богати, гледам их ономад, кад навалише на она „јајца“ што их повадише из мора.
— пита капетан Вела. — Једне ноћи чујем, па помислих, откуда ова деца ноћас... — То су шакали. — Пази, богати! — А да ли су колики? — пита потпоручник Средоје. — Па... отприлике као коњ — упаде капетан Душан.
Али дају се лако дресирати. Ја сам их видео у Крфу како вуку кола. — Је ли могуће, људи! — чуди се Средоје. — Јест, богати. Енглези их запрегну у топове. Вуку као але! — причао је Душан. Уто се Живадин гласно насмеја.
Ако треба, узјахаћу ја њега... — И онда, побратиме, уобразиш да си парна лађа. — Кипислцауф! — Ја, богати, кажу... три дана и три ноћи — већ се забринуо Душан. У логорима је узаврело.
Једемо стојећи. Ђаја наједном диже ногу, погледа у чврсту сару своје чизме. Затим пипну прстом и рече: — Пази, богати, било је хладно!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Топографски радници врло љубљени, врло блиски, Да сте богати не бисте карте градили, Одлазили бисте у даљине, простора гладни; Ни да сам моћан не бих песме писао, Рђаве можда
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДУШЕВНИХ НАШИХ НЕПРИЈАТЕЉА, К НАЧЕЛНИКОМ, К ВЛАСТЕМ, К МИРОДРЖНИКОМ МРАКА ОВОГА ВЕКА У наши лети јест труд, А ти, богати, у твојих година отпочивај; У наше године болезан, А ти у твоје весели се.
Многа твоја, богати човече, лета мислећа Учинише ти циглу једну ноћ И то не целу ни до сванућа; Него тако рече ти Бог: Ове ноћи истргнуће
Он један снижа људе и виси, богати и сиромаши, високоумне царе стрмо собара, а богаље из буњишта вади, те на царске столице посађа, како што је и Саула
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Сви су тумачили да је то лако било: ништа лакше од тога. Управо, друкчије није могло ни бити кад стари, богати Замфир и господин начелник живе лепо.