Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То ми се ето јако допало;, зато ће ћаћа да ти каже све. Ти знаш да је пред мојом кућом био велики трс, са кога сам, богац, добивао сваке године по седам акова вина, а ето, неку ноћ, бог га сатро, дође неки враг, украде ми га и ја остадох
Ижљубе се, збогом, збогом, и оде сваки на своју страну. Најмлађи, богац, ишао дуго и дуго, и нигдје ти не срете ни живе душе. Уморио се коњ, а уморио се и он на њему.
“ Чим спопаде за гвоздену лопату, стража се диже, скочи, ухвати га и очас одведе пред цара. Он, богац, рече цару све како је било, од почетка до краја, те, кад му је већ досадило копати дрвеном лопатом, он спопаде
Мислио и мислио шта да ради; такав коњ, па на њега да метне онакву орму! Шта да ради, богац, узмучио се, не зна шта би почео. — Ха, овако ћу! — рече.
хак — на правди бога биља — чворновато дрво бирт — механџија бискати — требити од вашију бо̓ (не био) — болан богац — убог сиромах бођидуша — бог и душа борије — труба бошча — велики рубац брбати — тражити рукама пипајући бређа —