Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Например, јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао, а толи да га кљуцне својим
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
206. ²⁷ Геземан, Г., Чојство и јунаштво старих Црногораца, Цетиње 1968, с. 156. ²⁸ Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900; Ђаповић, Л., исто, с. 81; Врчевић, В.
, „Снага неких ствари“, ЗНЖОЈС, 13, Загреб 1908. Биркет-Смитх, К., Путови културе, Матица хрватска, Загреб 1960. Богдановић, Л., „Српско народно благо“, Караџић, 8—9, Алексинац 1900. Богишић,, В.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
владике, врло лепог мушкарца, поред архимандрита Дошена, громког гласа, падао је у очи нарочито владика Лукијан Богдановић, доцнији патријарх, који је био романтична лепота, велики заводник жена, а завршио самоубиством, у Гаштајну, због
То је био онај лепи епископ Богдановић кога је читалац упознао у почетку ових коментара, у Темишвару. Био је извршио самоубиство.
Што је било још ружније, ту тезу је, доцније, и Богдан Поповић преузео. Тих година, једино нас је Скерлићев ђак Милан Богдановић бранио. У широкој скали бруталних, и глупих, инсинуација, једина критика која је имала духа била је: Пандуровићева.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У краћем делу је кућа у коју је често навраћао Милан Богдановић, у дужем кућа у којој је живео Слободан Јовановић. У политици неистомишљеници, али, обојица, зналци у језику и,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Њен почетак (а), који се у варирању понавља и на крају (б), Милан Богдановић је одрешито отклонио као песниково пренемагање:50 (а) У души ми је одаја пространа, У њој клупе дрвене, и три пећи
Занимљиво је да је Милан Богдановић, у иначе изврсној критици, тврдио да у Бандиту или песнику нема, како каже, „космичког сна који је за неко време био
Милан Богдановић, на пример, очито није знао да чита „Море“ Душана Матића и Попине песме, иначе не би написао оне реченице које данас
почео одлучно да пише против сентименталне и површне лирике „меког и нежног штимунга“, а на другој је страни Милан Богдановић Матићевим и Попиним песмама супротставио оне моменте у поезији Светислава Мандића који су били очити рецидиви лирике
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
189 А слично тврди, напослетку, и Милан Богдановић кад наглашава - у иначе изврсном огледу Реализам Борисава Станковића (1956) - да ликове спутавају „обичаји, нарави,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
по некој врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
За сада, „свет” је видео и гледао, углавном, само Миша Богдановић. Чисто обријана лица, још у оно време; бео, као млеком наливен; увек укусно одевен, додуше и лепа фигура мушкарца;
Живео је Миша Богдановић у својој, старинској али лепој кућици, мало вертепског изгледа унутра: ваздан одељењчића и степеничица; но свугде
Шта хоће? Хоће да види ране, иначе јој је тешко веровати да их има. Миша Богдановић се и брани и прекорева. — Ама имате ли ви душе, знате ли ви шта смо доживели!
А шта ће сад даље да буде? Ево. Лези и умри онај њихов велики пријатељ, онај банкар, Богдановић — ено, тамо, његов будибогснамски споменик, види се и овде.
Он, тај Богдановић, можда и знате, као посрнуо био мало у имању, продао кућу, пустио браду, и онда, одједаред умро. Димитријевићева