Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
те жалосне земне истине Пуне презира, убеђене сто посто Да је све што је испод њих — просто И недостојно нежне божице Која их је обула на ножице! Уображене дамске ципеле Нит су ког слушале, нити виделе. Док не цикнуше: „Ко то?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он љуби хладни кам“. В. Илић ЛX КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата Божице моја! хајд'мо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима; Хајдемо у цветне земље где Тибар весело
На празник светлога Маја похитај, љубазни друже, У овај мирни дом. Дарови божице штедре на столу одавна стоје; И поморанџа слатка, и сочни оливе плод; Мирисом нарда и смирне миришу одаје моје, Светли
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ И вели ми један: „Гледај, вели, кроз прозор, ено ти идола, сунашца, твога анђела, божице твоје.“ „Ко, кажем ја, где, зашто?“ и трљам очи, не видим, нећу да видим, а морам и гледам. А шта гледам?
Ћипико, Иво - Пауци
Раде чека. На бунар долазе жене, долазе цуре, и враћају се, али нема Божице, а за њу се одлучио. Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у гоњању, најјаче му се опирала.
И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом коју Ради у прћију носи. — Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.
И, говорећи, гуши се од смијеха. — А ја те, поред Божице, бијах одбацио с ума, али, чуј! Јуче чисто као да си ме чарком опчинила,ушла си ми у вољу, па никако да одолим...
Ево, — и показа на Божицу — ја да моју гоним тољагама, не би ме одбјегла.. . Би ли, Божице? — А што ћу ја? ... Ево мене, а ево ње, па нека каже зашто побјеже. Ја чисто не знам.
А док Раде не одведе Божице, како се лијепо слагао са попом Враном: био је и црковинар, и чак, ради њега, поздрављао је и хришћане, гдјекад са
— Марко! — бојиш се зар да не изгубиш твојих десет талијера? —Није баш то... али ..... —Пусти! — пресјече Раде... Божице, донеси твој ђердан! Жена ћутке пође до свога ковчега, отвори га и извади ђердан. Носећи га, звекне сребро.
А како је раније такове ноћи са слашћу у животу дочекао код распламтјеле ватре! У бакри вари, а он се до Божице грије, и њихови јаки животи дирају се, мирни, сигурни што им дуга зимња ноћ носи...
И сјети се љета и планине, и бијесне и плашљиве Маше... Али сада највише жао му Божице, послушне, бескарне и старе, паметне мајке.
— сажали Божица кад Раде изађе... — Бог се расрди на нас... и сам он зна што нас чека.. — Уфајмо у Мајку божју, Божице!... Неће нас она запустити...
Тек што поздрави, зовну Божицу на страну и из њедара извади сложени ђердан, Радин залог Марку. Вели јој: —Ево ти га, Божице, и јест твој! —Не смијем узети га без Раде... Ђердан звекће... Раде се диже и пође женама. —Што дође, Машо? — упита.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све прену из тешког санка и све се радосно крете, Да прими подмлађен живот из руку божице свете. Са древних, високих гора водопад потече брујом И тихе потопи равни планинском, сребрном струјом.
Над главом божице свете Сребрни прапорци звоне и кола Љељова лете. У њима упрегнут пантер, поражен Љељовом стрелом, Барабар с голубом
Дарови божице штедре на столу одавна стоје: И поморанџа слатка, и сочне оливе плод; Мирисом народа и смирне миришу одаје моје, Светли
О, Ехо, по даљини, Поклони гласак другу, Што блед и мртав лежи У суморној долини... 1888. КОРИНТСКА ХЕТЕРА Крилата божице моја, хајдемо у доба оно Кад Хелагабала Август владаше богатством Рима: Хајдемо у цветне земље где Тибар весело шуми И