Црњански, Милош - Сеобе 2
Стићи ће до Бестушева, лако. Све се може, кад се хоће. Ето, каже, кроз који дан, враћа се у Беч фамилија Јоана Божича, мајора, па је он, Трандафил, мишљења да би са њим, Исакович, могао да путује, лепо.
На дан Висариона Чудотворца, године 1752, Исакович је пошао. Трандафил је описивао Божича, као поштену старину, јунака, али пијаницу и бојџију прегорку.
Павле, који је на том путу избегавао сваку свађу и неприлику, клонио се Божича, од почетка. Ништа му то није помогло. Божичу се, изгледа, од почетка, био допао.
На том путу, првог дана, Исакович је приметио, одмах, да је Трандафил имао право, и да ће, у колима Божича, путовати лакше, него да је, кришом, јахао до Беча.
Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио. Кад жена мужу нема да пребаци ништа друго, она га, каже, прогласи за старца, па виче, што ће
мисли ли Исакович да се, понова, жени, пре него што крене у Росију, и зашто не би, кад у Беч стигну, одсео код њега, Божича?
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда?
Било је много смеха, пре него што се кренуло даље, са тог пропланка. Исакович је молио Божича и Божичку, само то, да верују да никакве кривице, до њега, за све то, нема.
А тај је био шарен. Очекујући, тако рано, Божича и своје сапутнице, Исакович је био неко време, сам, на пијаци у Рабу.
Показивао је своје талере Божичу, јер је и Божича хтео да одобровољи. Божич је засветлио, као лисац, очима, кад виде новац.
Али, то не може да каже капетану, док му ћерка трпа рукавице у уста. Казаће му кад остану сами. Према мишљењу Божича, био је дошао крај њима, официрима, који су руку цара Лазара у Срем пренели.
Била је села, ту, код шедрвана, на неку камениту, ниску, ограду. Исакович се, ушепртљивши, вртео око ње, питао за Божича, и предлагао да уђу у трпезарију, да влажан, ноћни, ваздух не изазове, код госпоже, грозницу.