Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
] Од важнијих његових сатиричних и хумористичних приповедака, штампаних у засебним књижицама, ваља поменути: Божићна печеница (Београд, 1898), Чича-Јордан (Мостар, 1903), Јексикаџија (Мостар, 1904), Три приповетке (Карловци, 1904),
Сремац, Стеван - ПРОЗА
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Сремац ПРОЗА Садржај БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА 2 ГЛАВА ПРВА 3 ГЛАВА ДРУГА 13 ГЛАВА ТРЕЋА 17 МАКСИМ 31 ГЛАВА ПРВА 32 ГЛАВА ДРУГА 35 ГЛАВА ТРЕЋА 38 БУРИ И
ТРЕЋА 38 БУРИ И ЕНГЛЕЗИ 44 ГЛАВА ПРВА 46 ГЛАВА ДРУГА 48 ГЛАВА ТРЕЋА 49 ГЛАВА ЧЕТВРТА 51 ПРОЗА БОЖИЋНА ПЕЧЕНИЦА ГЛАВА ПРВА У којој је описано све што је нужно да се претходно зна.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И узалуд га је деда дочекао окићен џиџама као божићна јелка, узалуд му се хвалио колико је „пропешачио за ову земљу“ и све, тај ти се даса — кожњак лепо усели код нас и,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(А оне старкеље нека одржавају своје сједнице гдје већ знају!) Ту би оно било као нека перманентна, вјечита божићна јелка, обилата, поголема, довољна за подручје читаве опћине.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
са девичанском звездом са Богородичинога мафориона на иконама (што је трансформисана Спица из Девице), а слама је божићна, али и она коју је кум од кума крао и онако му је испадала остављала је траг који је назван Кумовском Сламом.
Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одиста „једна од најсимпатичнијих ствари нашега песника”, „сва изванредно мирна, смерна, кротка, безазлена, као нека божићна песма”, вели за њу Павле Поповић (опширније о њој в. Павле Поповић, Милован Видаковић, Бгд 1934, 89—91).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201). »Божићна јелка« унесена је са стране (упор. о њеном постанку и ширењу М. Р.
, 429). Позната су извесна врачања и забране у ш. корист. Да би боље родиле, на њих се меће божићна слама (СЕЗ, 14, 94; вероватно у намери да душе којима је слама импрегнирана — в.
ове вечере (и бели лук) »остављају до Крстовдана, кад сви укућани окусе помало« (ГЕМ, 28—29, 1965—1966, 204, Ресава). Божићна чесница не може бити без пасуља, од кога се у њу ставља различит број зрна (према броју чељади), али с истом вером да
Ћипико, Иво - Пауци
је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући, упрћени пуном торбом из које вири божићна свијећа, привезана уз палицу, и бакаларев широки реп. И Раде се жури.
Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп. Претече га, а занесен својим снажним мислима, не осјети прама њему самилости, већ
Газе по посутој слами, на којој је жито расло и која се зими благу полаже, и прилазе к божићној ватри. Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић.
И у томе спушта се сутон и село закрили божићна ноћ. Ради тек сада избијају пред очи меке и језиве успомене из дјетиње доби; и живот и наваде испољују се јаче и