Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сиромах!... Можда ће тако, скрштених руку, довека чекати?... Можда тај велики божји суд неће никад ни доћи да свирепим судијама мога мужа суди?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Здрави разум и проницателно расужденије благородни је и прекрасни дар божји, о којему смо дужни док смо год живи старати се у совершенство га доводити, и без њега нити мислити што ни творити.
Тада цар загрли га к прсима својима и, са сузам у очима, љубећи га, вопијаше: „Алија, предраги Алија! Ти си божји човек! Ти си столп царства мога!
На ови божји свет викали, а у њему како и остали људи радо живили. Све сласти телесне хулили, а весма су радо и весело с чим су
Сад већ сваки познаје и види да: ко год на ови прекрасни божји свет и на ови наш (ако ће и маловременан бити) жи|вот виче и дарове божје оговара и без разлога похуждава, или је
Ово је што они божји апостол говори аки за себе, но у самој вешти за человечество. „Видим” — вели — „други закон у удесјех тела мојега,
а навластито сербскога, за кога ја ово пишем, послушај ти глас человечества, свети глас јестества, а то ће рећи глас божји! Не раздељујте се и не мрзите се између себе за цркве грчку и латинску.
На конац, многи стече довољно с поштеним и праведним својим трудом и вредностију: ово се управ може нарећи благослов божји, и служи својему стјажатељу на поштење, навластито тада кад он, како га је умео стећи, тако уме с њим разумно и
Нејма ти срамотнијег ни хуђег заната од дангубице, беспослице и лености. Најлепши божји дни таковоме пролазе у згадљивом унинију, које је отров живота. Који му драго пањ достојан је већега поштења него он.
Непрецењени и неисказани дар божји: в р е м е! Ово кратко време живота, које је трудољубивим и добродјетељним доста дугачко, зашто њим свету и блажену
његово помињати и славити, и све оне хиљаде хиљада људи који се не би родили а за његов узрок родиће се, за слатки дар божји, за живот и за словесну бесмертну душу, богу и Јосифу, сину Францишкову и Маријину, дужни ће бити благодарити.
К а к о н и с у с е в р а т и л и д а т и с л а в у б о г у?” пита кротки и преблагословени агнец божји благодарнога и благоразумнога Самарјанина.
Како што пчелу видимо на сва прозјабенија спуштајући се и од свакога благопотребнаја узимајући, сав прекрасни божји свет пун је меда и млека, нектара и амвросије”.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ПОТЕРА 109 5. СИМА КАТИЋ 115 6. КРУШКА РАДИ 120 7. РАСЦЕП 126 8. ТВРДОГЛАВСТВО 132 9. ПРОШЕВИНА 138 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ 148 11. СКИДА СЕ ВЕО 155 12. ЛОМ 162 13. СТРАШНИ СНОВИ 176 14. НОВИ КМЕТ 184 15. ДВА ОЦА 189 16. ПРВИ СУСРЕТ 195 17.
Иван умукну. Саже главу и пониче ником... Кмет је ходао преко одаје. Та, то није било за њ само чудо него страх божји... Тридесет година кметује, а тога чуда запамтио па ни чуо није.
Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!... Харамбашо!... Молим те, ходи овамо да видиш само... О, људи божји, ако ово није мушки — ја не знам шта је!... Молим те, харамбашо, дођи да видиш!...
Ударише јој сузе и полише оне лепе, једре образе... — Куд ћу сад? — пролети јој мисао кроз главу. 10. БЛАГОСЛОВ БОЖЈИ Станко је спавао и сањао леп сан.
— Шта је? — Шта би било кад би ми сада срели твога Лазара?... — Откуд је мој?... Колико мој, толико божји!... А већ шта би било то само — сами бог зна!... Не бих ја пружао пушке на њега! Ја бих га лепо зубима заклао!...
Хоћете ли ме примити? — Још питаш?... Ходи!... Па ти си ми први створ који ми праг прекорачи!... Ти си ми благослов божји!... Тебе је сами бог послао!... Ходи!... Ходи, прво моје добројутро!
Он приђе свештенику, скиде капу па рече: — Онда, попо, дај ми благослова! — И божји и мој благослов, и сузе уцвељених родитеља и невољника нека прате твоје велико дело!...
Сви стојаху око ње, неми као гробови... Она опет отвори очи: — Кажу да је мајчин благослов што и божји. Ја вас све благосиљам! — шапутала је. — Благосиљам ораче, јер су хранитељи; благосиљам ратнике, јер су бранитељи!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Сјаји дан међ црним борима, Мркне ноћ измеђ белих кринова, Божји лик трепти на свим морима, Сваки час свемир ниче изнова.
ЖЕНА Ја сневам о жени, већој но све жене, Чија ће лепота бити тајна свима, Што је као божји дах у просторима, Који не дотаче никог осим мене.
ИВ Ти си принцип који и руши и гради, Дух божји у свакој и струни и црти; И ветар што хучи на обали глади, И њива што плоди у пределу смрти.
Мирис јасмина мешао се са љубичастом светлости ноћи у којој је спавао мртви син Божји. Војници су били поспали. Њихово оружје и шлемови светлили су око гроба.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— И ливаду! — Пустолину! Он се примаче мојој мајци. Гледа је у очи, чисто прожиже. Али она као један божји светац. — И кућу! — рече он, па разрогачи очи. — Ако ће! — рече моја мати. — да си ти жив и здрав! — Марице!
Он прочита наше село. — „Бог да му душу прости!” — А... онај.. ваш учитељ? Чусте ли што за њега? — Е, кад се онај божји анђео одрече њега и врати покајан попу, учитељ, веле, оде у Биоград и ожени се некаком што прави шешире.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић БОЖЈИ ЉУДИ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Борисав Станковић БОЖЈИ ЉУДИ Садржај И ЗАДУШНИЦА 2 ИИ МАНАСИЈЕ 5 ИИИ ЉУБА И НАЗА 7 ИВ ТАЈА 12 В МИТКА 17 ВИ БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ
Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ ЉУДИ И ЗАДУШНИЦА Једна пада у зиму, друга у лето, пред летњег св. Николу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Најбоље би било да га и не види више у животу. Сасвим јој је свеједно и шта је сутра чека. Гад, гад је божји, бити у браку са човеком који се не воли, а који је подмеће једном матором блуднику.
Теодосије - ЖИТИЈА
А младић, окусивши од знања божаствених светих књига, још чешће их прочитаваше и из њих почетак премудрости — Божји страх црпљаше и прихваташе се божаствене љубави из дана у дан, огањ огњу додајући жељом неситом.
Јер они добри оци, ако због тела и није згодно да се зову анђели, уистину бејаху Божји људи; од свега се ослободише ради Бога.
И да плачем не дужим повест, сви знате да мати, отац и браћа такве до смрти жале. После тога смиривши се и страх Божји још више у срцу осетивши, говораху себи: — Види душе младих које предњаче и што је корисно за себе траже!
Него, или бејаше чаробник или је заиста био човек Божји, те га Бог сачува да му ништа не напакостисмо. Отићи ћемо, дакле, и видећемо да ли је заиста, као што рече, ученик оца
за чудо са божаственим младићем, и омивши своје преподобно лице многим сузама, говораше: — Овај је младић, децо, Божји ученик, а образом монаштва је један наш брат, а син је благочастивога цара српског.
Ако ли лак презреш моје печи, никако се не надај да ћеш ме за живота твојега тамо видети. Божји мир и љубав светих отаца пустињака, рекао бих — и молитва мене грешнога, у Христу Исусу нека је са свима вама, амин.
манастир и примали помоћ своме сиромаштву, гле, нека жена благообразна и побожна побожно приступивши рече му: — Свети Божји богољупче, Бог Ми заповеди и његова Богомати Евергетида да теби дам оно што су Ми ОНИ заповедили.
“ Божји човек и равнатељ његова милосрђа чувши ово паде душом у скрб због овога, и по речима брата пожури се, хотећи утешити ње
И све што се догађало од Бога биваше. и дође са многим силама, као негда Синахерим на Божји град, до на крај земље православљем славног богочуваног великог града Солуна, на отачаство светога великомученика и
љубављу и његово спасење од смрти од оних што траже душу његову, и побратимство, а поучаваше га да не занемари страх Божји нити да се мисли поиграти са Богом преступљењем заклетве.
Пошто је самодржац Стефан био у скрби, и то врло великој, сматрајући то за гнев Божји, говораше да се од њих окренуо његов свети отац Симеон, и очекиваше неку казну са неба.
Када је свети хтео поћи y од Бога одређени му удео, у земљу отачаства својега, Божји савет и разум у срце своје примивши, и расудивши трудна хођења дугога пута и даровне издатке многога злата када се
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Међу момцима било је и таквих који су, ушију наслоњених на ту преграду, проводили сваки божји одмор цртајући идиотерије по зидовима.
продужио је да меље, али то су биле већ сажвакане ствари: да је на моме месту он се не би клатарио око Тисе сваки божји дан, не би себи товарио кечеве на грбачу и био би бар милион пута мртав. - Како ти је само то са писмима пало на памет?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Она прихвати: — Добар ни дошао и с анђелом дошао! — Уђи, господине — рече кнез. — Дом је божји и твој. Што имамо, дијелићемо! Хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави, која се подијелити не може!
Крстиња засу житом њега и бадњак, говорећи: — Дај боже и с тобом заједно, Бадњи вече и сваки благи божји дан! Кнез положи бадњак на огњиште.
Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима! Сви свети угодници божји, будите нам у помоћи, у дневу и у ноћи, сачувајте дом ови од болести, срамоте, биједе невидовне, сачувајте нам дијете
— Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра. Првога дана Божића полази се само браство! Прекосјутра, на Божји дан, можемо заједно! По свој прилици, ићи ће и кнез и још двојица-тројица од наших!
Чим пријеђеш праг, лијепо назови: „Христос се роди!“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе.
— Како вам је име? — Право име: Јâн П., а сад: Јанко Ускок! — Добра ти срећа, кнеже Драго! Мир божји! — рече Саво староме и пољуби се с њим. — Сједите!
Не познајеш наше тице!?“ На то ја почех мрвити, а тице: кљуц, кљуц, кљуц! — у божји трен поједоше цијелу, па одлетјеше! Тада се ја окретох к вама. Ваше лице сијаше од радости!
тако га се не одрекли, тако вас не помамио, тако вас не затро бог, свети Јован, свети Василије и сви свеци и угодници божји, тако вам траг по трагу не погинуо, тако се не разгубали, тако вам шљеме и сјеме не погинуло, тако не испогибали
Помагај, медиче, ако знаш шта је мука! — Што би, кнеже?! Говори, ако си божји, како ти не бих помогао!? — Ево шта је! Сјутра ми је крсно име, црно ми освиће!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То су свакојаке скитнице, божји људи, згубидани и сањалице, она силна братија која о Михољу-дне долази у госте деди Ради.
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? - И ти и ја, мој синко.
тврдом намером); ходалице (луталице, скитнице); боденици (људи избодени у тучи); они које је „Бог погледао” (лудаци, Божји људи); берјачити (викати, запомагати); збетежити се (савити се као у болести); љуевно, неразумљиво шапорење воде;
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И Доситеј Обрадовић неће пропустити ни једну прилику а да не велича »свету науку, Божји дар, небесни цвет«. Ништа није важније но ширити научне истине, мудрим књигама просвећивати људе: »Боље је много једну
идеалних и фаталних љубави, прегажених срдаца, пригушених живота, и стављао је жену, »круну божјег стварања«, »ремек божји«, увек и свуда на прво место.
Затим су изишле збирке Божји људи (Нови Сад, 1902; друго издање, Београд, 1913). Избор његових најбољих приповедака, Стари дани, изишао је у издању
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зар те ваљане, умјетне руке блатити и мрљати о штокакву кљусад, о старе кобилетине? О, о, људи божји. Толике свеце насликати, толике иконе, па се сад у коње замјешати.
— Далеко нам црква, а војску још нијесам служио. — А знаш ли макар како се зове божји син? — Богами, ја нијесам ни чуо да бог има дјеце — извали најменик с таквим искреним чуђењем да би чак и
— Аха, види ти! — ждракнуше очима оба слушаоца. — Овдје се вечерас помињу све саме „небесије“ — свеци, усопши раби божји — а онда, у таквој прилици, није далеко ни онај репати репоња, име му се не поменуло!
Добар је ипак бог, па он лијепо учини да и ви, његови свеци, преко ноћи малчице спавуцнете, дремнете као и сваки други божји створ. Зло би било да сте увијек будни.
А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а? — И ти и ја, мој синко.
је тврдоглаво остајао оно што јест: обична босонога момчекања, шира нег дуља, сједи и добродушно се бечи на овај божји свијет уоколо у који је грешком упао, јер је ту све испод његове мјере.
Људи божји, не правим ја коње, јесте ли ви крштени! — Крштени, некрштени, то му је — дочекује га командант бригаде, живахни Милош
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зефири и лепири целиваше је сви, и зраци и облаци ал' она мирно спи. Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак.
Још приђе један зефир, још један божји зрак, још један ломан лепир и исплакан облак. На усти' ноћни зефир, у грудма божји зрак, у струку ломан лепир, у очима облак.
тешком већ обамреше, милотом тешком заспаше веће, покривају се одором белом, покровом снежним, зимњим оделом, док опет божји жешћи смехутак не стопи са њих тај бели скутак.
Па све због једне жене! Жене зар? — У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
те подсече оне три шибљике, и удари њима по корену, а гвоздена се врата одмах отворе, кад тамо а то у подруму свет божји. Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата.
можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавле, можеш остати па ту живјети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
па нека се храни мрвама, а њену кћер даде своме сину, који се тако врати на пријесто својега оца, као што и сваки божји суд мора најпослије да се збуде онако како је речен и како је и право и драго.
Једноћ бог пошље анђела да види како ова браћа живе па ако зло живе да им да бољу храну. Кад анђео божји сиђе на земљу, претвори се у просјака, па дошавши к ономе што чува крушку замоли га да му да једну крушку.
Онда запита анђео средњега брата: — Шта би ти сад желео? А он му одговори: — Да су то све овце, па да су моје. Божји анђео прекрсти поље штапом, а то све место голубова овце: ту су станови, једне жене стоку музу, једне млеко разливају,
Баба се сруши на земљу, а он се врати у воденицу и каже Ћоси: — Ама, човече божји, оно није кукавица него нека бабетина, а ја потегох камен у главу, а она паде мртва на земљу, па ја дођох да те и даље
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Као да је инспектор Скотланд јарда, систематски почиње да истражује сваки божји ћошак у нашој кући. Избацује књиге са полица, завирује у сланик; подиже тепихе и претреса џепове старих панталона.
Човече божји, па они се, на часну реч, не би усудили да претрче ни једну једину улицу на свету с митраљезом у рукама, све док се не
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Висибабу, зденац, лес обузео чудан стрес. Са небеса Жарки пуж збаци кућу, проспе руж. У ту слику, божји миг, урезујем дупли жиг.
Жар-крилима дуси бију о планинску мистерију: просипају диљем дола живог жара троја кола. Од сијања широм горе божји кути зажуборе. Зрак са душе чак зарања у завесе од орања и засипа црне стопе јаблан-лишћем с прве строфе.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Као да га није ни било. ПРОКА: Тако ти је то, мој Агатоне! Данас јесмо, сутра нисмо. ВИДА: Шта ћеш; такав је закон божји, пријатељ-Проко, па не бива друкче! ПРОКА: Не бива, боме!
СИМКА: Право кажеш! (Оде уз степенице.) ПРОКА: Ама, људи божји, видите ли ви како овај човек заобилази око оног што га питамо?!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Говорио је сасвим спокојно, готово весело, као да седи у некој кафани. — И ви сте митраљезац? — Не, већ мученик божји, звани пешак.
— и показа прстом на себе. — Ама нема... види се да смо праведници божји. — То може и друкчије да се протумачи. Ти знаш оно народно: Не бије гром у коприве.
— Ви и сами видите да су људи послушни, и сви се послови обављају тачно као сат. Али чим се тај човек појави, е, људи божји, сто малера нам се тада деси. Онда он почиње придику... — То је психоза страха! — објашњава Милутин уча.
— и ја, бунован, јашем коња и насумице полазим у правцу одакле се крећу трупе. — Стани, човече божји! — дохвати ме неко за руку. — Где ћеш тамо?... Ја сам, наредник Живковић.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад видим како велико задовољство и утеху човек налази у раду. То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан. О... а ја сам тако мало желела!...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када су први људи згрешили, све се изменило. Облаци, мрки и страшни као гнев Божји, застирали су небо, у њима су буктале бледе, пакосне муње и рикали громови; из мрких облака рушили се пљускови, као
А тако је прошао и онај римски цар што је разорио Јерусалим, град Божји. Па онда, Бог је понекад слао читаве облаке од мушица на велике војске које су долазиле на мале народе да их подјарме
Цар га гледаше зачуђено. — Па добро, ја га и не дајем теби, него ти поклањам да подигнеш храм Божји. Старац одговори: — Силни царе!
Цар не одговараше ништа. само дрхташе као у грозници. — Сад кажи сам, — настави старац — да ли би Дух Божји могао пребивати у храму који је подигнут на темељу заливеном сиротињском крвљу и сузама?
— Ти си, старче, Божји човек а ја проклети зликовац, који ће у пакао! — завапи цар. — Не, брате! Ти си спасен! Устани!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— беше њен одговор. — Ваљда црква није рат, па да ми ту хучеш и гледаш ме као да ме испраћаш на вешала, а не у божји храм!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
али тек ја посејах ову пшеницу, и ако ме божји угодници подрже, рад сам да је у свој амбар саспем и да свецу од ње колач умесим.
— Помози, света Владичице, наша заступницо и чуварицо, помозите сви божји угодници, велики и мали! — узвикну чича Пера и трже српом прву руковет. У том крцнуше врљике одмах иза њега.
— Не дајте ме, свети божји угодници, велики и мали... сви знате да сам за правду и закон... — узвикну чича Пера после овога читања.
ПРИЈАТЕЉИ Чудим се ја шта је то !... Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА: Сасвим, сваку ствар треба поставити на своје место. ПАВКА: Ама, човече божји, па шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ (расејано): Зар ја знам... ето... на пример... на пример...
(Збуни се.) Није то... већ сваку ствар постави на своје месТо, па ето ти! ПАВКА (крсти се): Човече божји, говориш као да није реч о твоме детету. ЈЕВРЕМ: Ама јесте, али не волим кад те детињасте ствари падну тако...
! СПИРИНИЦА: Па нисмо, дабоме, него кад он за прву реч. ЈЕВРЕМ: Чекај, молим те! О, људи божји, па мени пуна глава брига, и сад још ми ви дошли да се свађате! СПИРИНИЦА (увређено): Па ми можемо ићи.
И бар да су ми раније јавили? Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О, људи божји, шта ме је снашло? Па онај ми још помиње шпиритус! Шпиритус, ја! Нека дође да види шта је шпиритус!...
СПИРИНИЦА: Та какав обичај, то је одушевљење! СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим. СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати.
СПИРА: Ето, опет ти! Ама, што мораш свуд да се трпаш? СПИРИНИЦА: Ама, немој да си такав, човече божји! Сестра сам јој, па ко ће јој помоћи ако ја нећу? ПАВКА: Па јес', то ће најбоље бити. Реци јој ти, ја боме не смем.
МЛАДЕН: Па за пиће и музику. ЈЕВРЕМ: Ама, какво пиће? Оставите се сад пића! О, људи божји, спасите ме тог пића! (Збуни се.) Ето, сад не знам ни где ми је говор? ДАНИЦА: Ето ти га у руци!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој партији, па, следствено, и свакој полицији. А радо је писао дописе и слао у новине.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пољубац, од Понтија до Пилата); из молитава (не дај боже, боже помози, боже ме сачувај, сачувај нас боже и анђели божји итд.); из дечјег говора (шарена лажа, прича о црвеном врапцу итд.); из писане књижевности (Кир-Јања, Ивкова слава итд.
— Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом.
— Бог ником дужан не остаје. — Бог је спор, али достижан. — У Бога су вунене ниге, а гвоздене руке. — Лако мељу божји жрвњи. — Бог и у црној ноћи на црном пању црног мрава види, бахат му чује и помисли зна.
12 Питао син оца кад је пошао по свијету: — На што ми треба највише пазити? — На страх божји и на стид људски. 13 Питао син оца: — Шта најприје може човјека изневјерити? — Око и падање.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
један дан по једној ливади прикаже им се један младић у бијелијем хаљинама са златнијем крилима — а ово је био анђео Божји — и рече им: „Хајте дома; ево вам ови штап, пак њиме штогођ вам буде потреба, куцните њиме те ћете имати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А сврх свега, света наука, божји дар, небесни свет, наука и књиге премудри[х] и просвештени[х] људи, учени[х] људи, истини благодетеља человеческога
Људи честократ сами себи противорече и противузаконовљавају, јер су људи | подложни погрешкам; а дух божји, вечна истина, безгрешни и совршени, никад ни у чему нити може нити хоће себи противречити ни противузаконовљавати,
судити; ако ли неће, криво и неправедно чини; свет разума и расужденија, којега му је бог дао, угашавајући и највећи божји дар под ноге гажећи.
Архијереји божји, свештеници мирски, који читате свето евангелије, вичите! Вичите к народу; ваша је то дужност! Зато сте оци и пастири.
Зато сте оци и пастири. Не издајте чисто Христово ученије! Благи спаситељ ни на што тако није се срдио, кротки божји агнец ни на што тако није се гневио колико на сујеверје, на лицемерје и на лажљиву и притворну светињу.
за предати вечному воспоминанију потомков наших имена моји[х] љубимејши[х] пријатеља и благо|детеља које је преблаги божји промисал за оруђа своја употребио и мени у мојим странствованијам и претпријатијам чрез њих помогао.
златни цвет; но, овога чловека душа такова је блага, слатка и добра била, да је достојан био звати се рајски, небесни, божји цвет! Мој камарада поп Антим Атинејац био је мирски свештеник, но младом умре му супруга.
Није ли ово управ против божје воље, следователно против свакога паметнога закона, возбрањавати да се људи на божји свет плоде и рађају и бога славе и познају. Али ако први муж дође? Ако дође, томе ласно има лекарство.
Зашто, дакле, ова створења свет божји да не виде? Човек паметан ни овцу ни краву јалову за толико неће држати, некамоли жену своју.
Ко се просто смерти боји, у горем страху ваља да живи него зец, и ништа да не чини него да се плаши, зашто се сваки божји дан умрети може.” П[ралат]: „Карисиме, ти или си луд или си прави светац, тако мислећи.
Пет дуката сам дао само момку који ме је свуда водио. Сваки божји дан | од јутра до ноћи ту се све [х]одило; ручали би онде гди нас подне затече, а пило би се гди се год ожедни.
Кад би што г[осподин] Л. почео говорити, једва би[х] чекао да он престане и да ћути, а да она говори. Цели божји дан не би[х] марио за ручак кад би само она беседила, да не престаје.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће. Први пробјеседи слуга Стипан: — Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто
Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи! На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: — А да што смо него дивљи!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила.
Родио се у тору, кажу. да није било магараца и оваца да га загреју, ако не лажу, дете би скапало, иако је божји син. А што његови близнаци да не остану? Смешка се. Сад спавајте док сунце не изађе.
Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу. Зато што је бездушник, Христе, сине божји. Нека Аћим и моја мајка испаштају своје грехе. Нисам крива... Сузâ није било.
Трговао и радио, а све поштено. Па буну што је подигао... Алал ти вера што си његов унук! данас тргује све сам божји кривомерац. Штитио је сељака и сиромаха на сваком месту. Није, да кажеш, он био добар само за своје село и свој срез.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Суморно ћуте троја вешала У глухо доба тишине мртве, Празна и црна. С њих су недавно скинуте жртве: Два разбојника и Божји син Два дивља трна И један крин...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Није у томе ствар: вреди и не вреди. Него, или си човек од крви и живаца или си клада, разумеш, човече Божји! Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа.
— Изнесите мекинтош, човече Божји, изнесите мекинтош. — Молим, господине пуковниче, ево сместа. Збунио сам се, магарац један, непријатност ми се
„Вучеш се“, вели, „тамо по тим сокацима и Теразијама цео божји дан, па ми се вратиш кући сва иштипана и модра, и то ти је неко вајно уживање!
— љути се као Икета. Што се бајаги правиш да не познајеш човека Милића Сандучаревића? — Ама шта ти је, човече божји, откуд ћу знати Милића Сандучаревића кад га никад моје очи нису виделе? — буни се Мија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Он ти, човјече божји, не демонстрира материју коју има пред собом, него своју демонстраторску способност! Упошљавање и ексхибирање једног
потпуно сигуран а савршено једноставан лијек против неке страховите и веома раширене смртне болести која је била бич божји својих времена, рецимо као данас рак. Некакве инјекције. Три инјекције — и ствар готова!
Само тако, „господине”, без икаква дометка! Али што се само тако држи! Који му је бијес? Па шта хоћеш, човјече божји! Што би претендирао? Да клекнем преда те? Добро, ако хоћеш, паст ћy пред тобом на кољена и рећи: „Слушај, господине!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
можеш, а поврх тога, изабери дјевојку коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш, и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавде, можеш остати па ту живљети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
Таман на поласку, на једној ћуприји сретну кнеза. Обојица дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од самога господа бога послати.
и на нос читави буљук калуђера и фратара, па пошто чуше шта је било, потрчаше к цару вичући: — Аман, честити царе, божји намјесниче а наше сунце огријано, правду нам и суд! Ако смо се и одоцнили, нијесмо запостили.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Он је избраник, Син други, Бог га је хтео. Првог свет благослови, њега је проклео. Проклет је ето он, божји Син! А можда божји и није жи'ми Тек стави на се име к'о чин. А безумни народ и то му прими.
Првог свет благослови, њега је проклео. Проклет је ето он, божји Син! А можда божји и није жи'ми Тек стави на се име к'о чин. А безумни народ и то му прими.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Поклонио ми је и примерак своје књиге ”Фарадеј као проналазач,” која се завршава речима: ”Праведан и веран витез божји.” У овој књизи Тиндал је дао слику Фарадеја која је била слична оној коју ми је Камбел дао о Максвелу.
Ћипико, Иво - Приповетке
На стаблу и испод њих момци и девојке певаху на махове цели божји дан. С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца.
И окрене се прама јачим домаћинима, који су, како се њему чини, приступачнији разлогу. — Људи божји, — вели им благо, — ја сам ваш пастир, а овако нећемо ништа учинити, но изаберите два човјека нека дођу к мени, па
Иза неколико дана, нашавши живу воду, морали су повише колена у води стајати цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у пребројани новац, очи им се у чуду сукобише: пара беше мање
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Човек се не може довољно нарадовати кад нађе да се о тој истој древној словенској пчели, која је по правилу божји весник, пева на падинама Шаре, понад српског старог престоног града Призрена, на другу недељу ускршњих или
Јер и даље се у настави, нарочито у гимназијској, рецимо Божји људи Б. Станковића тумаче тако што се ученицима сугерише хумани однос средине која божјацима удељује милостињу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Или би можда боље било рећи уз наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио засебну збирку прича.
Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па јој је на дворење и чување одређен божји човек. Јовча се, међутим, сам преображава у божјег човека.
приповетке спустио се до дна на њеноме крају: од неприкосновеног големаша, пред којим варош стрепи, постаје суманути, божји човек што по махалама иде „у папучама и белим чарапама”, а варош му се из прикрајка подсмева.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
У оваквим случајевима они се много ни за својима не жалосте, али су опет озбиљни, јер им је пред очима мртав створ Божји, иако друге вере и крви која сад нема велике цене.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
и то коме?... Побратиму Бранковоме! Ма да ј’ Ђуро живот провô У науке збиљском храму, Ал’ најлепши зрачак Божји Не дам збрисат’ с живота му. Дично име, Даничићу, И извору твојем хвала!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Све више копрена на ранама леже, Ту на левој страни; Тај живопис божји и време га чува И време га храни. ЛИX „Видиш ону звезду горе“, Астроном ми један рекô, „Мозак стане, кад
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô. Да пакô сипа најљући јед У часу да ми .живот отрује; Ал’ ти си, душо, божји анђео; Па док си сишла доле на земљу, У лету ти је планула крв, Па сада сањаш — сањаш ужасно!
СТАНИША: И ево ти се, божји престоле, Идоле бледи мухамеђана — Гробом мојега оца заклињем: Да ћу и ону љуљку рушити У којој нас је мајка
БОГДАН: Да није црња у души ноћ, Ово би божји био благослов. РАДОШ: Сироте!... Па докле ли наумисте? БОГДАН: Далеко, Ал’ о том после, А сад ми кажи, седа
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Отворићу, отворити, док се вјенчате, и док мени Џибукарда, 'нако испрема се опијело очата. Вјенчасја раб божји Џибукарда, раба божја Ђурђија!“ — смијем се ја и раздраган одам испред собе.
Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече! Давид (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине, тако!
Давид: Ко каже да сам будала? Судац: Не каже нико, него... Како ти можеш, божји човјече, тужити јазавца? Давид: А како ти мене јопе' мореш тако питати?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ти најлепши сине човека, Коме с усана и кроз пој Милина бије надалеко Нек Божји благослов те прати на вовјек. Твој род процветаће у оцу, Име ти разгласиће пој, И биће краљеви на земљи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
потребан да би се метнуо поред једног погинулог Србина, дала га је драге воље бесплатно. Б. је божји цвет; прво се у башти посеје он, па тек онда друго цвеће (Браство, 9—10, 1902, 442).
Даниноћ, маћахица, маћаха, дикино око, милованка, сирота, сиротица, удовица, госпина љубица, троврсна љубица, божји цвит, модра искрица, маћуха (Шулек).
Што је овде гатање, то је у неким другим случајевима (о којима има докумената само у народној поезији) божји суд. На кога падне ј. коју баци девојка, тај ће јој постати муж, упор.
На Божић ујутру узме један младић ш. и иде око куће говорећи: »Добро јутро, доме! Мир божји и Христос се роди!« (у Боки, СЕЗ, 20, 313). На бадњиданској трпези мора бити и ш. (СЕЗ, 40, 82).
Ћипико, Иво - Пауци
Бијесан, па разиграо вранца... није већ божји вјетар... Их! Прије него се покојни Нико у гробљу охладио, по селу се шапорило како је покојник на самрти опоручио
мисе држи проповјед, љути се на окупљене шугаве овце; а да се није преварио у своме суду, најбољи је свједок прст божји, који је у невријеме послао снијег и мраз да их опомене и на прави пут приведе. И проповједа даље...
„Али, ето, какови су ти божји свештеници” премишљаше, „ради свога неваљалства наваљују на добре људе. Будала! Као да је мени Маша памет однијела као
фала богу, нека носе! Раде нађе Марка пред кућом гдје сједи; он тако, љети, кад није у вароши, сједи по цијели божји дан, гледа преда се и пуши лулу; духаном га намире сељаци за цијелу годину, па ипак свугдје, и у путу, и у пољу, и на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Макарије изјурио из цркве, псујући на сав глас и говорећи како смо гомила безбожника и ђавољих најамника који исмевају божји дом. То није имало никакве везе са божјим домом, ми смо се смејали и то је све.
У Макарија је ушао божји арханђел, говорили су. Била је потребна само мала незнатна нит па да исказ обрну у супротно: у Макарија је ушао
Разговор! То је за њу обузету сврабљивим нестрпљењем чисто јалово жватање. Зар ће збиља тај Доротеј провести васцели божји дан удаљен од Јелене читав један хват?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„грдна совра мермерова“ по којој се котрљају звезде, метафорички виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне хале које се отимају око дуката, гурне
Станковић, Борисав - ТАШАНА
певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ
Оно је прошло. Деда је он, калуђер, Божји човек. Да смо те њему дали, сада би и он био баштован, а не ово што је! СТАНА (појављује се на вратима): Ево деде!
МИРОН Како да не смеш? Зашто да не смеш више прозор да отвориш и завесу помакнеш, да Божји дан и сунце и светлост уђе. То бар није ништа. ТАШАНА Не смем, јер кад се широм прозор отвори, онда ће свет: Како?
МИРОН (сам): То? И још са невером! (Хвата се за главу.) Пих! (У грчевитом смеху): Аха-ха! Па, Мироне, Божји угодниче, владичин намесниче, први духовниче, тако ли ти твоју паству чуваш, на добар пут изводиш, у вери праведних
Ох, Мироне, не Божји угодниче већ развратниче, блудниче! И то гори него обична подводачица, Наза Циганка, која бар хлеба ради подводи, а ти
« А сад? С невером... КАТА (окреће се хаџијама, у очајању): За Бога, људи Божји! Какви су то образи? Какве »невере«?
ХАЏИ РИСТА Страшно, дедо. Тако грднога, црнога од земље, неговати и чистити! Ја и кад га сретнем, ма да је и то Божји човек, Божја душа, а ја се по два три сата гадим. МИРОН Зато ће њен грех бивати мањи.
Она ће те хранити, чувати, неговати. (Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек. У аманет ти га Божји остављам.
(Ташани): А ти, ево ти овај Богом наказани, али за то Божји човек. У аманет ти га Божји остављам. Али да се ниси усудила да га било глађу, било жеђу мучиш и мориш, да што пре умре, да га се што пре отресеш.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А мали Лука, верујте да ми баш није мило да то за Швапче кажем, али морам истину говорити: на том је детету Божји благослов. Не осећам га, као и да није ту, знам га само по његовој умиљатости и ваљаности.
Ја имам, верујте озбиљних тешкоћа у суду. „Настао је Божји суд, и нећемо да се покоравамо господин Јоксиму, кажу ми прави и криви.” Са увиђајем је пошао и господин Јоксим.
И грчки језик учим тако и зато. Грчка књижевност, грчка философија, то је сам Божји човек и човеков живот. Платон приреди, макар само у мислима, ручак, позове госте, и тек онда почне философирати.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
84 АЕРОПЛАНИ ТУКУ 90 НА ДОМАКУ МОРА 95 УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... 98 ЖИВЕ ЛЕШИНЕ ОСТАЈУ 101 СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... 106 НА ИВИЦИ ЖИВОТА 115 КРАЈ МУКА...
Ја вас опет молим, да нам не замјерите, ако је било чега неугодног... Шта ћете! Виђели сте овај божји крш. Ни сами немамо круха... Пођите ми здраво, ђецо!
Али војници му одмах нађоше ману. „Магареће месо“ — веле. Ипак су празне кутије летеле свуда наоколо. УСОПШИ, РАБ БОЖЈИ... Рекоше нам да ћемо маршовати до Драча само, па ћемо се ту укрцати.
Стотину метара одавде — допуњава ветеринар. — Море да је и пет километара! — распаљује Лука. — Људи божји, није да нисам хтео, већ ме убила чизма — обрати нам се свештеник Момчило готово плачним гласом.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ТОМА Море, шта сад: Максим, Митко! Шта овај, шта онај? Ово, ово ти мени кажи: Зар ја на овај свети и Божји дан, па овакав да сам?! АРСА Ама и мени није лако! Не знаш ти. Поред општине и кућа ми пуна. Те овај, те онај дошао.
ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш!
(Скида шамију, иде пред икону, клечи и куне): Синко, да Бог дâ... ти мене оставио, осрамотио и на овај Божји дан расплакао, а тебе да Бог дâ, да Бог... (Стреса се): Ох, не! Чекај, боб да му бацим! Да видим шта му стоји.
ТОМА (ломи се): Ех, молите Бога, што је овај сада свети благи, Божји дан. (Прилази побожно и седа за софру; строго.) Хајд, дај, али брзо!
МАГДА (срећна подмеће му јастук, нуди га јелом, вином): Узми, газдо. Окуси што Бог дао! Немој, на овај свети, Божји дан! (Пружа му чашу.) Окуси, газдо! ТОМА (крсти се, узима чашу): Ех, Магдо! (Пије.) Него хајд!
И ево колико те волимо и поштујемо. Знамо да ћеш нам, као сваке године тако и данас, на овај велики, Божји дан, доћи. Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Тако су се они узмакнули. А кад закон божји савршише, изљегоше пред бијелу цркву; тад говори протопоп Недељко: „Ђецо моја, четири чауша, ја сам св'јетла цара
су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошô, вала војевати, за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да
богаз — тесан пролаз Богатић — село у Мачви, сада варошица (у срезу мачванском) божити — називати бога божји угодници — свеци Бојичић Алија — турски јунак из XВИИ века. Поуздано се зна да је 1663.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ТУРСКА ЛУНА Нас и опрљи турска Луна, ожеже ватром и божије свеће, хришћанске цркве запусти многе. Праведни се гњев божји на нас просу и зло нам дође на нашу главу, те попусти људе, наше злобнике на нас, да нас газе и сатиру, и језичаска
Проходећи сиромаш жељни, невољни, болестљиви, гледећи им жалостиво божји ганилук наспорен, не сми се близу ни прикучити а камоли да се чим заслади; једнако чезне канда ништа није родило,
« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји? Да није твој посао о писму учити се! А кому ли више и ваља учену бити како теби?...
Какво му је срдце? Није л' то божји мач! ... Вели господ Бог до светскога попа скроз пророка Језекиља: »Ја сам те метнуо стражу цркви, да кад видиш мач
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би волео, Милисаве, душе ти,
Дај ти, брате слатки, мени кишице; па кад има наш ’ранитељ, наш гецо, — имаћу и ја. дај једну кишицу, дај божји благослов оном веселом гејаку...