Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Па кад се једно цело општество оваковим скаредним обичајем отрује и окужи, какова нарави болест! Колики немир и смуштеније!
Ако ти дође кући, иште; ако ли му дођеш кући, иште; ако си здрав, за здравље ти иште; ако ли си болестан, за болест ти иште; ако ли донајпосле умреш, и за смрт ти иште.
Како год ко претовара стомах с толиким јелом које он није кадар скувати, наместо ползе од јела вред и болест на се навлачи, тако и онај који преко мере много чита и преобремењава ум свој с толиким вештма које он није кадар
Ми сви видимо, нити ко о томе сумња, да царске фамилије и силни цари на земљи како год и други људи у болест падају и умиру, нити има на земљи богатства ни власти које би могле кога од смерти откупити или сачувати; дакле сви
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Затим, да је јошт већа пропаст и жалост, удари некаква болест у сав овострански народ те помре. — Не могу рећи да се половина вратила овамо, колико је онамо прешло.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
речи — гог голавер — непоуздан млађи човек гран — зрно гранда — велика гривоња — коњина, ђаво гроница — свињска болест, врста ангине гуд, сер — добро, господине густ — укус, воља Дајанити се — подносити тешкоће дамшик (дампшиф) —
свакако ерго — дакле еспап — роба Же — и животно — живо биће, животиња Заварчити — затворити, уставити, спречити болест враџбином загојаћен — запрљан запис — исписане чаробне речи које се носе уза се ради заштите од болести или зла
старе српске ношње контуманац — место где пробаве неко време путници који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест коншија — комшија, сусед коњштак — грба (настала услед болести) кошара — стаја за стоку направљена од плота
сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак средотежа — средина струна — као болест; померен желудац; иначе, длака од коњског репа или гриве.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алекса и Петра већ више не могаху ни сами себе послужити... Са старошћу дође и болест. Нека ма и најмањи ветрић пирне, одмах их у постељу обори. Јелица је лебдела око њих.
Ваздух тежак и пун влаге. Свако јутро освиташе по које мртво тело; сваку зору дочекивала је нова запевка... Страшна болест срдобоља косила је као оштра коса и остарину и омладину... Међутим, рањеницима је ишло набоље.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он потрча и бабама и лекарима, и не жаљаше ништа говорећи: „Нашто ми, брате, и руке кад очију немам?” Али болест освајаше.
а доктори саветовали да се остави „на природу”, и, напослетку, како је тај његов рођак са својом природом победио и болест и докторе. Ја се дигох. Опростим се с Ђорђем који ми рече да ће ускоро на пут, али ће доћи да се опрости с мамом.
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: Да се код Ђорђа суши нерв од ока. Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим пропасти.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Јефта је за матером јако тужио, а процес му такођер већ душу притискао. Никад мира! Поче и он куњати и добије суву болест, која је подуже трајала. Ипак је подлећи морао, а краја процесу није дочекао.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Висови, час Врапче Брдо и шта ти ја знам и ништа од свега не разумем јасно, него видим да болујем увек једну исту болест несретне, вечите и кобне нејасности...
јер у писму, после кога се одмах кренуо овамо, јасно је било наговештено: да је болест Наташина врло озбиљна и опасна, а и њена молба, да се, по могућству, крене чим писмо прими.
Африка
Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми. Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце.
Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова. Болест подла, јер је без бола; заглушна; њен ток не може се предвидети.
но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест. Труде се узалуд да одагнају сан.
Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
из неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто званије мене за собом повуче, и нехотећу ми, морала је моја и моји
МИШИЋ: То је против мога званија, ја то учинити не могу. ЈАЊА: Ајде, болесну сум, имам колика. МИШИЋ: Болест у оваковим случајевма не екскузира.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А зимус је много пропатила, јер је прележала болест, која се зове импетиго. Павле није знао ни шта значи калиграфија, ни шта је импетиго, па запита.
А Божич му протумачи како се учи калиграфија, а за болест рече да је непријатна, и крастава, као шуга. Тек што је то рекао, а девојче покуша да му запуши уста.
Срећа је људска била тако нестална. Довољна је била нека, изненадна, селидба, нека болест у кући, нека несрећа фамилијарна, нека свађа, неки дуг дужнику, несташица новца – да о несретним љубавима и не
Осећао је, као увек, своју самоћу. Сећао се како је пастув ишао, као да има неку болест дрхћућу, а кобила прелазила у галоп, мирно.
Узалуд је покушавао да га уразуми. Петар је стискао дете на груди, уверен да, једино на његовим грудима, та страшна болест може да се стиша, а није осећао колико је диваљ и очајан, тај његов загрљај, којим дете стиска на грудима.
Теодосије - ЖИТИЈА
Па да је и хтео олакшањем да послужи утроби, болест би га и против његове воље спречавала. И тако сав живот његов беше пост.
И тако сав живот његов беше пост. А болест ову као богодану помоћ поздрављаше, судивши да је боља смрт за Бога него ли живот, поучавајући се апостолским речима:
Због тога молим и умиљавам се, излечи ми болест, сажали се на сузе моје, иако због многих грехова мојих не смем да се удостојим да будем твој брат, смилуј се на себе
овај му подигнут од других једва могаше дати целовање, уз велики плач обојице и свију благородних, јер беше јака болест самодршца и никако се не надаше животу.
И сада, дакле, сви који сте данас сабрани, ако је ко од вас обузет нечистим учењем јереси, нека исповедањем открије болест, а ми ћемо у Бога вером православља брзо тога исцелити.
цви мали и велики плакали и спремали погреб, послаше светоме у сретање, говорећи: — Владико свети, немој да паднеш у болест напорном журбом, јер брат твој и без иночкога образа Господу оде.
И нашавши лађy која вози у Константинов Град, укрцаше се у њу и пловљаху. Од многих напора обузе светога јака болест у лађи.
Када се свети најео од богопослане оне рибе заједно са свима у лађи, одмах и болест која држаше светога оде од њега без трага.
После царева одласка обузе светога болест, и разумеде да га Бог зове к себи. И дозвавши ученике своје, и све свете и часне ствари које купујући беше сабрао у
А цар чувши о престављењу светога много на патријарха негодова што је затајио од нега болест, и брзо пославши рече да се свети положи у манастиру који је он подигао, у цркви Светих и великих четрдесет мученика,
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено. Сестра је путовала авионом и свима су се пењала цревца у грло, а њој није било ништа.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере. Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.
Госпођа Сока, откако је Пелагија мртва, не може од жалости да се разабере. Њено срце вене. Падне у болест, и то болест срца; ужасно жалосно јој куца срце.
Па кад дође крајње време, такви коњи продати се не могу, онда Раша своје кожне операције изводи. Живад, опет, добија болест, па поцрка, и Пера никад не може да се протура кроз једну добру годину, па у нужди опет све продаје.
Пролазили су месеци, он једнако тамо долази, из чистог, невиног наклона, да девојци болест с тим олакша. Лаћман се ожени; опет Јуци задата нова рана.
мало, бакалин Краков — град у Пољској, некадашња пољска престоница кренковати — секирати се, бити увређен кренфне — болест, болешљивост, слабуњавост кринолин (фр.
Црњански, Милош - Сеобе 1
ноћ понављао: савете за њену сеобу к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и, најпосле, о
Населио се у Галцу, терао своје шлепове до Беча, па ипак изгубио све. Земља и његова стока, болест дечија, плач, све је било узалуд. Морао је сваки час да иде онамо куда није хтео.
При скоку коња осети да из њега нестаје болест, што га је мучила, бол костију и зглавака, и удишући траву, росу, топлоту хата, удар копита и тупи укус гвожђа на
Њену болест и смрт посматрао је изблиза, видевши често и оно што Аранђел и његова снаха нису ни сањали да је могао видети.
Баруштине, зимске вежбе у Петроварадину, можда позив у Беч, којег се бојао, и болест патријархова, о којој беше чуо, и због које се беше нарочито забринуо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
рат, болест, поплава или љубав, он посеже за магијским поступцима и бираним говорним формулама (басмама) како би ток појава окренуо
За време купања жена мора да поједе по једно зрно од глога и од шипка.“²³ Ритуално провлачење је у многим приликама (болест, урок, тежак порођај итд.) ефикасно магијско средство за постизање новог, пожељног стања (оздрављење, лак порођај итд.
Ако прекрше ове забране, верује се, добиће болест русу.³³ Мада се то изричито нигде не каже, можемо на основу ових веровања претпоставити да ће и дете рођено у овај дан
Трудна жена не сме петком да лужи рубље јер може да се „намери“ и побаци.³⁶ Ко се разболи у петак, болест неће преживети, верују у Славонији.
Ваља се да га задоји напољу, да би му се свака болест појављивала споља а не унутра. Ваља се да га задоји румена жена, да би и оно било румено, односно здраво.
Бројност и разноврсност ових поступака, као и различити еуфемистички називи за бабице („оне“, „она болест’“, „мајке“, „ноћнице“ итд.) говоре о великом страху који народ осећа према овим натприродним, опасним хтонским бићима.
Ако на болно место кане само кап млека, болест ће, кажу, засигурно проћи.² Колико је у српском народу значајан култ млека види се и по томе што је веома развијено и
У бољевачком срезу сматра се да је опасно купати дете у среду, јер може да добије болест русу. У многим крајевима забрањено је дете купати у уторак, петак и недељу.
(Вук, бр. 3046) д) Старост — Младост лудост, старост жалост. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 225) — Старост — слабост и болест. (ЛМС, 1861, књ. 103, бр. 395) — Нико старост не воли. (А. Ш., НП, 1976) — Еј, старости, погано оружје. (А. Ш.
Старост пак одликују тврдоглавост, слабост и болест. И то је готово све што се односи на фазе у развоју личности, а може се наћи у пословицама.
уопште вероватно је у вези са основном филозофијом васпитања, владајућом у нашој традицијској култури, по којој болест у васпитању и мажење само „кваре децу“.
док је још у власти демонских сила, оно постаје ноћно, зло биће („свирац“, „дрекавац“ или „некрштенац“) које доноси болест и смрт малој деци или одлази на неко „мрачно место“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« а онда дотакнуто дете лови другу децу. Шуга (сцабиес) иначе је заразна кожна болест, која се највише преноси додиром. а производи је паразит шугарац (Сарцоптес сцабиеи).
Играли смо се заразе — наше игре биле су болест! Шугавац ће нас гонити, а сви остали ће трчати. Бежати као без душе, баш као што су још од средњег века, у време
који беже од тебе као од шуге, било кога од њих, чим га додирнеш, бићеш мање сам — твоја срамота и твоја осамљеност, болест твога сиромаштва мање ће да те пече, поделићеш је са другима...
Имала је при том поглед медицинске сестре која је осуђена да седи покрај узглавља болесника чија болест не изгледа лепо. —Свеједно ми је... — казала је Азра. — Не излазим често увече.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зеца на легалу, са расправом о лову на куниће, јаребице и шљуке (1892), О зецу (Рарис и Леипзиг, 1888), Две нове болест зеца и кунић (1892), Вештина проналажења зеца на лешу (1886), зЯект в БьлгариЯ (1966), Како се лове зечеви кунићи (
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Такви су комади: Превара за превару (1842), Волшебни магарац (1842), Симпатија и антипатија или чудновата болест (1842), Џандрљив муж (1847). Судбина једног разума је лично разрачунавање са једним противником.
У Беч се вратио 1850, и, потпомогнут од кнеза Михаила, уписао се на медицину. Али неизлечива болест била га је ухватила, и он је умро у најбољим годинама и у првом почетку свога рада, у Бечу, 18. јуна 1853.
Али поред тих чулних песама младићких, има и Радичевићевих лирских песама са дубљим осећањима и вишим мислима. Болест и бол су проширивали његов духовни видик и пречишћавали његова осећања.
хајдучије која је беснела у Шумадији крајем осамдесетих година, и цео један његов роман, Горски цар, описује ту опаку болест србијанског села у скорој прошлости.
Неповољне материјалне прилике, нарочито болест која га је пре времена у гроб вукла, стварале су га раздражљивим, незадовољним, гониле га у мрачан песимизам.
У своје дело он је уносио то своје лично расположење, и песимизам се све више пооштравао уколико је болест напредовала.
Још од 1892. почели су се опажати на њему знаци нервног растројства, од 1895. болест је узела маха, и он је јадно свршио у Шапцу 1. августа 1898.
осећање света, но као реакцију растројених живаца, и, по угледу на француске декаденте, пева не бол живота но болест живота, неврастеничарске »снове без ноћи и ноћи без снова«.
за љубав-страст, источњачки заносан »дерт« и болни »севдах«, љубав-олују, љубав-страдање, љубав-фаталност, »божанску болест« коју су стари описивали, која сажиже и уништава.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Отац гледну јадно боно дете, Погледа га од главе до пете: „Ришћанице, болест је голема, За њу нема на земљи мелема, Ал' не бој се, све ће добро бити, Само ваља сместа очатити А молитву вељу
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како бих се вратио? Но помисао да иза мене иде она, мајка му, охрабрена, умирена што не верујем у ту Митину болест, јер, ето, идем к њему, не бојим га се, — то ме охрабри, те шалећи се уђох к њему, у собу. Он нас није ни опазио.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
244 ЗАШТО ЂАВО ОПАНКЕ ДЕРЕ 245 ЗАБУНИО СЕ КАО ЦИГАНИН У ЛУКУ 246 БОНИК И БОЛЕСТ 247 УТОПИО СЕ ПОП ШТО НИЈЕ РУКУ ДАО 248 КУДРОВ И КУСОВ 249 ЂАВОЛУ СВИЈЕЋУ ПАЛИО 250 ВАРКА ПРЕД
БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без сваке
А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: — А како сам ти зло учинила, јела те болест! ТРИ ТЕПАВЕ У једне удовице биле три кћери, све три тепаве.
— Ова прича, као и многе друге, налазе се и у Вука Врчевића. али је знатно слабија. 79. БОНИК И БОЛЕСТ: Нађена у рукописима Вука Ст. Караџића и објављена у посмртном издању његових народних приповедака, 1870. 80.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: Па шта је после било с бабом? КУМ: Шта је било; пала од муке у болест, и ено је сад лежи на асталу. Ја мислим да почнем тамо од понедељника, можда ћу се опростити беде.
насрнути, — насрнути — нема. Хм! То је зубња болест. Ал ништа, ѕтyло цуріалі насрнути, наѕрніре, тако (узме перо и почне даље писати)...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Октобар у јуну. И трну зуби и опада коса, Огледала се од погледа гасе, Будућност разложена као глоса Нејасне строфе. Болест обнавља се. Па зашто онда у тминама, Боже, Зашто, кртице, рујеш по свом мулу И разгрћеш га?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Негде око седме године кажем матором: „Доста, бре, тог љуљања, добићу морску болест!“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим! Није уопште знао.
), повратак дому мом био је чисти стандарац. Најпре, нешто као болест — температура тридесет девет са осам, ходање око мене на прстима, шапат и сажаљиви погледи, сутлијаши и пилећи
оне љубави, Чарли, кад сам сада ја на реду, Чарли, а она стари и не може то да спречи, јер ту не помаже апотека, за ту болест нема лека!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Пламиња болест изнад обала и поистиха сенчи површи. То није обест, лирска, метричка, кад титрај стиха винем увалом, куд вија
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За људе који су преживели толико смртних опасности свака болест је изгледала безначајна. Зар смо мало пута прижељкивали болест, па ни кијавица не хте на нас да наиђе!
Зар смо мало пута прижељкивали болест, па ни кијавица не хте на нас да наиђе! — Брајко мој, држ се само ракије, па се не бој — говорио нам је стари капетан
Али пристизале су све строже наредбе. По цео дан су војници парили одело. Кажу да се болест преноси преко вашију. Земунице су баздиле на камфор, као да у њима леже реконвалесценти.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сад му беше најтегобнији тај положај, због кога је и иначе трпео доста. — Јест... болест ме смела. До године ћу имати право да се јавим на практични испит. — Где вам је чича Стојан?
нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни за шта... Само да види њу опет поред себе, јер држаше да је одбегла сасвим, да га је оставила.
Пред вратима га сачека Љубица. — Шта је, господине, је ли опасно ? запита она, гледајући уплашено. — Врло озбиљна болест, госпођо. Треба му пажљива женска нега... Може бити свашта... одговори лекар и пође. — Како... неће ваљда умрети!?...
Јер доста се страдало, живот је већ био постао тежак, досадан... није се имало ради чега живети«... Гојкова се болест одуљи читава два месеца, и напослетку јадник, намучен, озлојеђен на цео свет, саломљен и смрвљен под тешким и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јеврима девојка, Јеврима девојка, Разболе се, мајко, Јеврима девојка, Раболе се, мајко, на сам дан Велигдан, Болест боловала три недеље дана, Богу душу дала на сам дан Ђурђевдан, Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пијем у славу те банаћанске стотинарке која је плаћена за најгаднију болест, а све у славу Бечког ћесара. У здравље те проститутке која га је издала.
Венеричним. Један румунски пук, из Арада, увео је моду трахом. Трахом је страшна, прилепчива очна болест, пореклом из Египта, која је међу сиротињом у Подунављу, у оно време, била јако раширена.
У исти мах се излагао опасности да ослепи на оба ока. Аустрија је и ту болест сматрала као симулирање мародера, и слала је на бојишта и инфицирана одељења.
Али наш слободни стих, наша неразумљивост – коме је милије „болест“ – сасвим је нешто друго. Оно Аристотелово: кад смо будни имамо сви исти свет, а кад сањамо свако свој!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Испод ње је текст: „Хвала ти, одани Мироне, ти си отклонио од мене болест, која ме је ометала да се сав посветим старању за срећу своје драге отаџбине!
Цело друштво као да у томе гледаше неку заразну болест и стаде се бунити и борити очајно против те опасности. Једног сам упитао шта му је учинио тај научник.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део његова живота, његова бића: и онај
Опет наступи ћутање, али она мисао никако да ми избије из главе. Напада ме као зубна болест, па врти ли врти. — Господине — опет ја прекинем ћутање. — Ама шта вас то кошта...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је једини излаз препород!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Самом Шмиту ти су, готово надчовечански напори такође навукли болест, која му је убрзала смрт. Изнуреност га је и спречила да доврши своја испитивања у Тихом Океану, где је на океанској
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И напослетку, за чудо, та њена грозница, болест, добро јој дође, особито што се, због тога, избегоше сви они обичаји после свадбе, прве брачне ноћи: оно виђење,
Од њених, нарочито отац и мати, као осећајући своју кривицу, нису никако ни долазили. А ону њену болест, грозницу после венчања, они, као и остали свет, нису сматрали за богзна шта. То је обична ствар.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЈАМБИ О СВРШЕТКУ Расточиће нас беда, болест, смрт У житку масу и несношљив смрад, Кад зине земног распадања глад И свене наших плавих жеља врт.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пренесеног значења (Шапат кућу губи; Да није наде скупа би ужад била; Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују; Болест на хату, а оде на раку), или савети и упути: како ваља живети (Испеци, па реци, Не ничи ђе те не сију, Не пружај се
примитивне, тајанствене радње, која се врши уз примитивну молитву или претњу да се зла бића, која пакосте и наносе болест, удаље или униште и да на тај начин болесник оздрави или да се дође до напретка.
Тако ме исконска рђа не убила! 3) КЛЕТВЕ 1) ОЗБИЉНЕ А) НЕПОСРЕДНЕ Але те појеле! Болест ти кућу разорила! Виле те однеле! (женска клетва у Војводини). Вилице ти се скамениле!
— Рђа једе гвожђе, а туга срце. — Весело је срце големо благо. — Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља. — Болест дође на хату, а оде на раку. — Невоља не има свеца (закона). — Свака сила за времена, а невоља редом иде.
“ А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: „А како сам ти зло учинила? Јела те болест!“ Шатра патра, — вилајетска затра. — Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби.
Дони бајалици, а она се овако замоли: „Немитници, недојеници, невенчаници, виле, ветрови, и некама—болести (падајућа болест), вама се молим ја Дона бајалица, изидите из Петрове главе, из мозга, из памети, из косе, чела, веђа, носа, зуба,
или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје страшило бучук — мера за жито, брашно вавољак — оно што се сваља међу прстима или у устима ваган —
не може возити, но се вуче вран — гавран; а и уместо враг гробник — загробни дух, сличан вампиру гроница — свињска болест у ждрелу гусина — гусеница дава — тужба, жалба дађаволу — ниједно даиџа — ујак далак — обољење слезине код човека
зенђил — богат, угледан зифт — онај талог што се накупи у муштикли после пушења зли(ћ), (злога) — црни пришт (болест) изгртало — чиме се изгрће жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким дисањем
пушења зли(ћ), (злога) — црни пришт (болест) изгртало — чиме се изгрће жар и пепео из пећи; ватраљ издат(-и) — болест груди, с пробадима и тешким дисањем измећар — слуга(н) изор — најам стоке за орање изум(и) — одобрење инџил —
наопослом — унапредак нева — невеста (млада) непоменица — змија ни мукајет — нимало не обраћа пажње ницина — болест жлезда новљак — нови, млади месец њака — магареће њакање оварисати — упутити се у чему оглав — део узде или улара
поклон пињата — земљани суд који се ставља на ватру плавота — назив за вола плавкасте длаке поганац — врло опака болест; црни пришт, злић подљут(и) — када се ко удари или убоде, па му се рана „подљути“ поздер — место пред сеоском кућом,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
215 20. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА. 216 21. ЗА ШТО СЕ СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ ЗОВЕ БОГОНОСАЦ. 217 22. БОНИК И БОЛЕСТ. 218 23. ГРЈЕШНИК И ЛУДИ ИСПОВЈЕДНИК. 219 24. КУМ И ЊЕГОВА ПРАСИЦА. 220 25. КАПА И СВАТ. 221 26.
“ „Богме си погодио, и јесам баш сва сила васиљена.“ рече му Христос, и нестаде га. | 22. БОНИК И БОЛЕСТ. Разболи се један богати но прости човјек тако да је у двије три године дана све љекаре над собом измијенио без
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може.
Једино због тога нека код игумана буду различита јела. Овако како је речено треба давати и онима који су пали у болест и тога ради потребно им је боље јело и пиће, због састава немоћног њиховог тела. Ово ми, уосталом, изгледа разумно.
Ако ли мојим гресима многи у болест падну, да им се дају два работника, арула велика, то јест огњиште сковано од метала и преносиво.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЈАГОДА: Како то — нестало? ИСЛЕДНИК: Ајде, молим те, не буди наиван! Разговарајмо ко људи! Ниси пријавио болест, да те не би мимоишла амнестија! Који ће судија то да ти верује? АНЂЕЛКО: Ја то могу да докажем!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
АНЂА Не чак и то... МИТА И то, и то, ја! И то с кафанским женама почео, па ће какву болест да навуче, па ће то у кућу да донесе и ево, и кућу, и нас, фамилију, да упропасти.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
бога бодарствовати — пазити божествени — божански Болгар, Болгари — Бугарин, Бугари бољар — властелин бољетица — болест бољше — више брамин — индијски свештеник бран — рат брег — обала будушти — будући, потоњи бужак — буџак, угао
иреалан невозможан — немогућан невозможност — немогућност недвижим — непокретан недоуменије — недоумица недуг — болест неже ли — него ли неженат — нежењен незабвен — незаборављен незлобије — доброта неисточим — неисцрпан неишчислим
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну. Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.
Фране. То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна болест рашири из палаца у стопала. Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и Дувалом,
Заиста, то бјеше њеко чудна болест! По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан-два ни да стане на ноге. Фра-Брне се брзо увјери да му капљице
Даклен, видиш да је ствар неразумљива! А њему ће Тетка: — Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест. Зато тебика особито уди спавање посли ручка. Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река.
једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брни да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки да се одмах прими гвардијанских дужности.
Углавише како ће. Најприје ће бити сметња велика болест Брнина; па онда ће се рећи да је гвардијан њешто начуо, не баш истину, него да Бакоња одлази преко воде, те да му се
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ЉУБАВИ 38 У МАГЛИ 39 КАЛЕМЕГДАН 40 СИЕНА 41 НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ 42 КЊИГЕ 43 КУЋА 44 ДВОЈНИК 45 УРЛИК 46 БОЛЕСТ 47 СТАБЛО 48 О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА 49 КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА 50 УМОРНА ПЕСМА 51 ВРАТА 52 КУЛА НА
И тек само у ноћ неку Урликне над мирним градом Сетивши се ко је, шта је. БОЛЕСТ Деси ми се да крај кафана (Док сви на мени виде ловор) Пролазим мрачан усред дана, Немо, као да не знам говор.
Тај мрак — да није болест сјаја? О сјај су само врата краја. КРАЈ ЈЕСЕНСКОГ МОРА Из високог сна ме буди морски блесак.
Знала си грч мој и кад стојиш иза. Слутила моју болест на далеко. Ти си у моме оку док још гасне Видела прва новог смеха клицу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А крупнији од десног. То сам и заслужио... А ти, боже, тако, све на Толу Дачића: и сиротињу и болест. Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми.
Зна, и знао је одавно, за обојицу. Кад би помогло, целу ноћ би се молио Богу да сутра не види сунце у прозору. Зашто болест не дође у апсану и не умори га? — Ти бар знаш закон.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ђисара је била у праву! Још дивље гуске нису ни кренуле на југ, а градом је завладала болест. Читаве су улице изумирале. Једино је мржња била жива. Рогати и репати мрзели су једни друге, а.
Али од тога часа пође по свету прича о дечаку од чијих речи процвета камен, нестану болест и туга. Људи су га с осмехом сусретали, уверени да на свему чега се реч Златоустог дотакне, још Дуго након тога,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
са усковитланим ваздухом, са сломљеним светлостима, са пуцњеви ма, војници су те речи бесно одбацивали као проклету болест, Сима терџуман је викао, све јаче, а одговарали су му пуцњеви, све чешћи.
Грозница је била опасна. Видари, који су одмах позвани, препознали су болест црвеног ветра. Уплашени, захтевали су да се тај стари човек што пре пренесе на неко место здравије од тих одаја
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Бићу ти, учитељу, од срца благодаран на таквом очинском савету“. „Кад се оно на Делосу разбукта кужна једна болест, потражише Делијци савета код пророчанства, а оно им одговори ово: „Удвостручите свој коцкасти жртвеник!
„Каква је то нека бесна жена?“ Остала деца ударише у смех и поучише малишана да је куга једна страшна прелазна болест.
је Њутн неколико година иза објављивања својих „Принципија“ озбиљно оболео, но нисам могао тачно да дознам каква је то болест била и услед чега је дошла“. Хемфре се обазре по соби.
Хемфре се обазре по соби. „Изгледа да је то била нека душевна болест; тако макар говораху професори Кембриџког универзитета међу собом“.
Он примети мој сажалителни поглед па пожури да ме утеши. „Моја болест, ваљда неко обољење органа за варење не беше Бог зна како страшна; трпељиво сам је подносио“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А после, уместо раја и цвећа стизала је наизменично болест њена, Бобина, моја. Затим неспоразуми, љубомора, разочарења.
— Плакао? Та шта говориш, зашто бих плакао? — Плакао си, јер си изгубио сваку наду. — Мила моја, твоју болест друге издржавају на ногама, али ти си мала маза. — То је проста утеха, али ја ћу ти умрети, ето видећеш.
кад бих покушао да самоме себи, овако написмено, положим рачун о томе, шта је то, у чему је управо ова моја ствар, болест, лудост шта ли је тј. шта су све ове моје муке и невоље, откуд су, могу ли се оне отклонити, итд.
Говорило се, после тога, да је он себе казнио зато што је, у првом додиру са женом, задобио неку гадну болест. Он је нађен усред цвећа, на једној красној узвишици боровог парка, где се убио при заласку сунца.
Има, вели, агената што се хвале да су јефтиније купили робу него што су је у ствари купили. Замислите сад ту болест, дед’, објасните то ако можете!“ Али ми смо већ наишли пред саму варош, и наш се разговор завршава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ето, једна таква ствар као што је морска болест, ако је само довољно јака, кадра је да надвлада и династичке обзире, и дворску прагматику, и хиљадугодишњу дресуру.
и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.
А ко је још стилизирао морску болест или истинску зубобољу? Ко је још у њима учествовао ма и трунком свога бића друкчије него искључиво и потпуно као го
(Упрли су нешто болесници од своје стране а нешто лијечници од своје, први малко интензифицирали своју болест а други своје услуге, па је тако, хвала драгом богу, до подне све сретно посвршавано.
Свјетљају се кваке, перу се мајоличке плочице, мажу се линолеуми. Болесници су се опет повукли у се, одгодили болест за неко вријеме.
Ту нема отимачине ни пресизања. Можда тек изузетно нека нова, неваспитана болест, која још не познаје правила игре, залети се преко реда са својом виљушком. Али је одмах клопну по надланици.
С креденца су мирисале жуте дуње и жмиркао сасушен шипак, који се чува за случај болести. Али на дон-Петрову кућу болест не наилази, и шипак је вјечан.
Ускоро ће бити обљетница Мајине смрти. Стари знанац, породична болест! Питома змија покућарка. Љупка, складна болест. Готово особа из породице.
Ускоро ће бити обљетница Мајине смрти. Стари знанац, породична болест! Питома змија покућарка. Љупка, складна болест. Готово особа из породице.
Мила, елегична, старомодна болест. Тихи глин-глин старинске кутије с менуетом. Она лелуја танане дјетиње снове као жетву на мјесечини.
Мила болест, племенита болест. Савезничка болест. Али онда, послије много година, кад смо се и сами свему томе већ одавна насмијал
Мила болест, племенита болест. Савезничка болест. Али онда, послије много година, кад смо се и сами свему томе већ одавна насмијали, и кад је,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СЕОСКО 297 МЛАДОЖЕЊА И КАЛУЂЕР 298 НЕВЈЕСТА, ЗАОВА И КАЛУЂЕР 299 ЂАВОЛАК 300 СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ 301 БОНИК И БОЛЕСТ 302 АКО ЈЕ И БОГУ, МНОГО ЈЕ 303 ДЕРВИШ И КУВАР 304 А КИ ЈЕ ВРОГ ПЛОТ ЗДЕЛАЛ?
— Хајде ти цару па му кажи да је мени пејгамбер у сну дошао и да ме је послао да излијечим некакву болест што је цар задобио.
Кад дође калуђер, погледа сирац и узме у руке: — Ваистину слово изе, али сирца пизе. БОНИК И БОЛЕСТ Разболи се један богати но прости човјек, тако да је у двије-три године дана све љекаре над собом измијенио без
ПОМИРУЦКА И — ПОМРИЈЕ СВИЈЕТ Једне године удари у некакво село велика болест и помор страшни у народ. Негђе се срету поп из оближњег села и поп од оног села у ком је болест и помор, па рече први
Негђе се срету поп из оближњег села и поп од оног села у ком је болест и помор, па рече први пошљедњему: — Благо, тебе, мој брате, ти се нагрну ове године пара колико икад у твој вијек од
А једна између њих, која је управо била зла, одмах одговори: — А како сам ти зло учинила, јела те болест! МОЈ ЈЕ ПРЕДЊАК Био један човек, па имао жену која је хтела свакад да је њена реч старија, а сиромах муж морао јој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ИИИ Уживања трају док крв ври и тече, Мисао је болест заразна и стара; Жена ничег нема сем тела и груди, И моћ да привуче, заведе, очара, И пелену скрије под девичне жуди..
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној породици у суседству, коју је такође напала та страховита болест. Сви чланови породице, њих петоро, брзо су подлегли једно за другим. Она их је сама окупала и обукла.
Само што сам завршио школовање у Реалној гимназији савладала ме је опасна болест или - боље рећи - више њих и моје здравствено стање је постало тако критично да су и сами лекари дигли руке од мене.
избегао благонаклоности којима су ме људи обасипали и отпутовао сам кући, где сам прошао кроз многа болна искуства и болест. Пошто сам се опоравио, почео сам да кујем планове за наставак рада у Америци.
Ћипико, Иво - Приповетке
држи Божицу чврсто за руку и слуша певаче који у песми објашњавају живот светога Рока чудотворца, а кад спомену кужну болест, обоје се побожно прекрсти. Тек пред подне доврши се служба, а било је време, јер светина махом се разбеже по дубрави.
Илија једнако побољева, — дан ради, два настајна губи и, онако болешљив, лута по граду, док га најпосле болест не савлада и посвема прикова на кревет. Илија гине с дана у дан.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
и животне сигурности у свом завичају; с једне стране бескрајни неимаров градилачки занос, с друге зла стихија (болест и смрт) која га је покосила чим је мост завршио.
Јуриј Тињанов је заиста био блистав теоријски ум. Болест га је, међутим, рано омела да продужи теоријски рад. Његово, одређење текста као величине која се у свом развоју од
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У једној другој приповеци, Они, налази се ваљда најзанимљивији пример. Јунакова болест на смрт, његово тихо умирање, паралелно се даје или, боље рећи, метонимички се повезује с губљењем личне воље под
пријатељ из детињства Мита, коме он долази у посету, умире; али до краја приповетке остаје нејасно од чега болује. Болест чини загонетном још и мајчино, женино (Марикино), па и очево понашање: као да сви они нешто скривају, и као да нека
Најзад, мајка кришом на капији сустиже приповедача и испитује га да му Мита можда није поверио своју болест, јер: „- Ништа он неће да каже. Само тако ћути. Па морам, синко, као што видиш, ето, другога . . .
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке око врата, па мето крогн да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају. Један има криве ноге, мора да иј заклони с панталонима; ајде, то је мода.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Победници беже. Празан је празник биће је утварно Док достојни шетње кроз врт мртви леже. Сунце је болест и слабост је стрела У сну одвојени водом док се мрзну. У висини ватре хладно је без тела.
Смртоносан је живот, ал смрти одолева. Једна страшна болест по мени ће се звати. Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао. Нек срце не оклева.
ко досетка над њима крстари Погрешно узета реч једна чуда ствара Нечитак свет Певамо не бринући за смисао и ред Болест нашу лече поређења смела И тако побеђујемо горчину и јед Док смешан цвет и неопрезна пчела Претварају време у опори
Краков, Станислав - КРИЛА
су и сву топлоту јулског дана, коју су неке дуге крстарице из далеких тропских вода донеле као страшну источњачку болест.
Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи. Жртве сте и џелати, убице сте и убијани, а смејете се. Чему?
Зато су стрељани они, који су остајали. Ваздух је био окужен, и црвена болест се као куга разносила. Ипак су зато још увек милиони пуцали кроз пушкарнице, јуришали на жице и умирали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Потребно је неколико година, често, да се покажу симптоми. Код некога болест иде лагано, локализује се и сасвим, код неког напада одмах на органе, и срце.
Маса слепи, остаје без носа, ушију, прстију, читавих удова. Болест подла, јер је без бола; заглушна; њен ток не може се предвидети.
но видети у овом селу мале девојчице или дечаке који, још на изглед пуни здравља, очајно се муче да савладају све јачу болест. Труде се узалуд да одагнају сан.
Следујући пример Либанца, који тврди да вода, само ако тече, не може носити болест, ја замачем главу у сваки поток преко кога прелазимо, и пијем много и слободно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А да се постигне овај животни циљ, треба користити сва могућа средства, како би болест што дуже трајала. — Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан.
Ја почнем скромно: те срце, те невралгија, те слезина, те „стомаци“, па ми и поред тога лекари стално забуше по неку болест. А њему све упали. Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом.
А њему све упали. Лекари су тако закидали Бранку једну болест за другом. Израчунао је он да ће пред истек боловања бити потпуно здрав.
Сада је већ исхрана редовна. — Господине капетане, каже комесар да ће ни даје месо сваки други дан, јербо се јавила болест... „фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?...
„фрки-фрки“. Командир погледа у војника, онда у мене, па се насмеја. — Знате на шта мисли?... Мисли на болест „бери-бери“, која долази услед једностране исхране месом. Јест, знам, јавили су ми телефоном. — Он се обрати мени.
Цео мој душевни живот био је испуњен само једном мишљу: Арлета, Арлета... Назовите ово осећање како хоћете... љубав, болест или лудило. Између ова три стања, чини ми се, нема границе. Ето такав сам ја!
Заповест је одлучна. За даљи останак не може бити никаквог изговора. Чак ни болест. — Мон гéнéрал! — обрати му се мајор Милан — то важи вероватно само за оне којима сада истиче боловање. — Не!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Од црне злобе, зависти јетке Стрепио ниси нигда, Нит’ жалост, патња, ни болест разна Потресе дух ти игда. Лакомост гладна, што туђе вреба, Није ти крала ноћ, Нит жеља к слави, немира пуна,
Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу... Јест, ал’ болест не зна што је таква шала, Не толећи једно, носи триста зала Који га шчепаше, не може се јаче, Да већ јадном ћифти
За сачувати милитарска места, да се болест далше не распростре, покрај Границе свуда постављен је кордон. От Дунава по верху карловачкога грунта до Бродске
људе от дома и послова домовини одвело је, и саме жене послове кућевне колико су могле обдержавале су, докле није болест несретна мјесјаца јунија 1796. љета сасвим престала.” (Петра Руњанина Историја села Кузмина.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ето нама на смену невоље, Неродице љуте гусенице: Где даждило, дажда нас обиђе, Где следило, по нама се сручи. Болест мине, ну ето нам глади, Зло се са злом без промене мења, Чуди и јест те трајемо, људи.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Баба опет, као некада, сва горда, унесена, срећна. Мајка, као преболевши неку болест, опет се одаде на своју кујну, на своје собе, намештање, чишћење, готовљење и надгледање млађег брата.
Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. Смрт да ли је? Није. У својем сувом телу осећа он толико снаге, чврстине, да о болести нема помена.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вода у којој су били п. и дукат лечи жутицу (ГЗМ, 4, 152); сок са жуманцетом водену болест (ібідем). Од п. прави се с медом мелем кад је пресечена мишица (ібідем). п. се бере у Међудневице (СЕЗ, 19, 13).
, 292). Нарочито је популарно средство кађење б.: њиме се каде болесници уопште, да би се »растурила болест као овај дим« (СЕЗ, 19, 263 ид); па онда они који су добили грчеве у стомаку (іб., 218), и које је обузело лудило (іб.
Ко једе вреле л. (које су стајале на сунцу) добиће грозницу (СЕЗ, 40, 229). Л. сањати значи јед (љутину) и болест (СЕЗ, 32, 1925, 119). На дан Светог Јована Главосека (29. ИX) не једе се л. (СЕЗ, 14, 72; 19, 65). 2. Зуцкермелоне.
скуван у вину изазива менструацију (СЕЗ, 14, 241). Он се даје и стоци »да би издржала сваку болест« (СЕЗ, 17, 582). На диму од запаљеног б. корена накађује се коњ који пати од сипње (СЕЗ, 19, 333).
Ко б. украде и једе, добиће водену болест (СЕЗ, 40, 228). У кору од б. меће се жара и тиме каде рубине на прагу, да се не издеру при лужењу (ЗНЖОЈС, 7, 1902,
умоченом у благословену воду (ЗНЖОЈС, 18, 128). Православни у Гацку (Херцеговина) мећу в. више кућних врата, »да болест не би могла ући у кућу« (ГЗМ, 6, 370). За време заразе врше се кађења с. (С. Тројановић, Ватра, 188).
колац, па се окрене западу и каже: »До коца дошла (болест), а колац не прешла!« (ЖСС, 309). На сличан начин тера се г. коцем и падавица (ЖСС, 291). Од г.
јасно се види да је г. сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест. Уочи младог уторника врачара однесе под какав г.
Манипулације са клином, међутим, у противуречности су са свим овим, јер је њима смер да болест прикују за дрво (како су то радили још Римљани).
Њу држе у кући да не би дошла куга (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 175). На д. р. може се препети и болест на тај начин што ће се болесник, на млади петак или недељу, провући кроз расцепљени прут од д. р. (ГЗМ, б, 1894, 375).
(СЕЗ, 13, 1909, 338). 3. се иначе лечи и водена болест, реуматизам, тешко мокрење, излучивање млека из дојки (ГЗМ, 4, 167).
Ј. се уопште носи болесницима као понуда (БВ, 7, 1892, 125). Јабуке у сну значе непријатност, болест, беду (СЕЗ, 13, 442; 32, 119; Зборник, 137а); али значе и гозбу, пир (ЗНЖОЈС, 19, 206).
Ћипико, Иво - Пауци
Сељаци говораху да му се крв следила, а љекар је нашао болест опасном. Док је гођ могао стати на ногама, није хтјео остављати своје куће, а и сада, кад му већ не да ни дисати,
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.
Дјевојка настојаше да болеснику угоди, а кад газда издрави, лијечник му нареди да остане подуже у кући да се болест не поврати, те и Злата, тако се зваше дјевојка, у кући остаде.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могла би то бити прилика за Лауша. Ти калуђери су учени, познају својства биља, из трава извлаче сокове, истерују болест из тела. Прохор Лечи додиром!
Стигао је, каже, у задњи час. Рана се била разбуктала, злоћудна болест је захватила читав кук и бутину. Властелин није сувише стар, снажног је телесног састава, уз брижну и зналачку негу
Прохор Изгледа да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају.
Јелена Лауш је најзад излечен. Тако је рекао Доротеј. Рана се смирила, каже, болест је укроћена и неће бити опасности да се поново поврати само ако будемо пажљиво чинили оно што нам он буде саветовао.
И тако Доротеј уме да разликује рану од ране, убој од убоја, болест од болести. Он једино не уме да разликује људе. Ми умемо, али он не уме. Да ли сте када гледали како он лечи болеснике?
Јер, све се овде тако подесно поређало: и греси наши многи, и гнев божији, и игуманова болест. Може рећи: ја сам ту, браћо, једини ја знам камо се ваља запутити, следите ме.
Они су! То личи на њих. Дадара Доротеј! Веле да доноси здравље, а ја кажем — болест. Кога год се дотакне његова танка женскаста рука, и кога погледају његове женскасте очи, тај постаје окужен неком
Какав је то инат, шта је то? Болест. Само болестан човек може учинити нешто тако наопако и накарадно. Ко зна какве су се луде мисли сплеле у његовој
Питао га је игуман зашто је искористио његову болест да би из манастира избацио Доротеја, Димитрија и Матију. Никанор се правдао њиховом јасном кривицом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тада падох у кревет. Изненадни препад грипе, кратак али снажан. После неколико дана лежао сам, преболевши болест, изнурен, још у постељи, и размишљао о својим рачунима, али са више скромности.
Када си се осећао најсилнијим, ти си, и не слутећи то, већ био осуђен на болест, јер су се њени невидљиви микроби населили у твоме телу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ХАЏИ РИСТА (Ташани унезверено): Зашто је прешно да дође? Да није болест? Деца да нису што? ТАШАНА Па нешто га и за децу зовем, а највише за покојника, за гробље.
А здрав је, здрав као вук. Никаква болест на њега неће. Све ће нас покопати и посахрањивати. И зато ме страх. СЛУШКИЊА (сажаљиво, подсмевајући му се): И као
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Скоро четири недеље дана је прележала. Доктор Мирко јој није тумачио болест. Рекао је да бубрези нешто мало нису били у реду, и молио да још неко време пази на храну и одмор.
Хода госпа Нола, вуче баш и неки шлеп, и нехотице се гледа у огледалу. Болест ју је разнежила према самој себи. — Гле чуда!
Послове је доста запустила. У кући је почела да штеди непријатно; плашила ју је дуга болест Милушићева и даља судбина Јуличина и њеног детета. У цркву је престала ићи.
Одавно сам ја видела да код њега мали таванак (показује на теме) не ваља... То је најтежа Божја казна... Боље ма која болест, само не неразум... Саклони Боже! Не зна човек шта ради, шта говори, шта је поштено и непоштено...
трагикомичним моментима кад људи губе главу, кад се деси нешто што људма збуни памет и отвара срце и кесу: неочекивана болест, туча, запаљен шпиритус или бензин, бесна мачка, утекла слушкиња, обијена фијока, анонимно писмо, јединац синчић на
Али шумови су разни и тајанствени. Сува тужна песма рита и његове тршчане флоре. Зујање и цилик инсеката који болест сеју. Дуги меланхолични крици барских птица. Пуцкетање отровних мехура на устајалој води.
Причала ми је једаред дуго, и свака пета реч била је: пропао, болестан, страшна болест, умро. Можеш мислити како је кад мати тако говори детету. А ипак, она само за мене живи, и само мене воли.
Професор је тумачио ђацима тип болести: онај, где болест почиње без јасно обележених симптома и без диагнозе, па одједаред и сви симптоми и јасна диагноза.
Пре свега, старији сам од тебе скоро годину дана. Затим, једноставнији сам, простији сам, и зато јачи. Не гурај се у болест! Све су то немири млада човека, и исти код Јевреја и Хришћана. Савлађуј се. Не слушај никога, ради...
Е, сад знам! — Између оца и сина се провалио понор. То заиста нису савременици. Кад болест и смрт стану опомињати старце да они у нов живот не могу ући, пресече се нешто између две генерације.
Павле није дао Бранку да друга загрли. — Болест није прилепчива, али је врло ружна. — По једном образу, мало по једном увету, малчице и на једној страни носа, покрили
Како, забога, да се тако разболиш? откуда ти баш та, тако ретка болест? — Није тако ретка; само, као увек у животу, несрећни се крију, па се не зна колико их је... Не брини за мене.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
које је за тело тако нужно, правимо, гди напротив жене, у соби седећи, не само што би желудац поквариле и с тим болест на себе навукле, но учмањем овим и лепоти би својој, коју ми тражимо и уважавамо, велики уштрб нанеле.
Љубов је за сангвиникера пламен од фосфора; за холерика олуја; за флегматика да се нађе у послу; за меланхолика болест; за младога игра; за старог клепетуша на прасету; за богатог забава; за сиромаха искрпљена кућа.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: — Прележаће тешку болест, али ће се спасти; пашће у једну тешку беду, али ће се спасти; пашће у руке људи који би да га убију, али ће се
— То је математика! Да, то је математика! — врти брижно главом лекар, сећајући се своје младости. — Познајем ту болест, врло је добро познајем, прележао сам је и сам. А каквога си душевнога расположења, младићу, кад си будан?
и слане воде; облагали су ме мокрим завојима и вршили су на мени неке одвратне операције и све и сва чинили, али се болест све на горе развијала.
Све су то говорили тајанствено и поверљиво, тако да је правило утисак као да се разговор односи на моју болест. А кад онај трећи помену „цуцурбітіѕ аегріѕ ех аqуа“, они одобравајући климнуше главом, као да су тога часа донели
Писање песама се јавља као колективна болест читавих разреда гимназијских, који се на првом месту инспиришу оним стиховима које су њихови претходници написали на
Друга је љубав недолечена болест, која се са непажње реконвалесцента повратила. Друга је љубав одслужење рока у сталном кадру, обавезно за све који
Дијета није за препоруку, јер она само погоршава болест. Судија: Брак је привремено поравнање двеју парничних страна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Потпуковник Петар позива трупног лекара и пита: које су превентивне мере да би се зауставила страшна болест. — Једино хинин... — Или рат комарцима — додаје Лука. — У томе случају ти да преузмеш команду — дира га командант.
— Изгледа ми да је и санитет изгубио главу. Откада су дошле нове трупе из Индокине... враг би их знао одакле, болест је узела сразмере епидемије. Свакога дана гутали смо хинин.
1 Како је? 2 Он се не зове Сава! — Честитам! — приђе ми један потпоручник митраљезац. — Та се болест, бато, на медицинском језику зове: дуо месецус боловањикус — и поднесе ми огледало. Уплашио сам се од самога себе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Сам ја не мислим никад на болест до тренутка њене појаве, још мање на способност појединих лечника. Али наиђе ли болест, послаћу по лекара.
Сам ја не мислим никад на болест до тренутка њене појаве, још мање на способност појединих лечника. Али наиђе ли болест, послаћу по лекара. Налазимо се у таквој баханалији животној да се не можемо ни сетити оног што не доживљујемо.
Служење чула почиње деловањем органским и свршава математичким. Постоји болест математичка. Све његове жеље крију тајну намеру да буду коначно задовољене негде изван границе схватања: тиме њихова
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што у дом дечака из сузе рођеног поче долазити народ да тражи помоћ за своју болест или тугу? Постаде славан дечак из сузе рођен, дорасте до младића, али је свеједно био прозираи и мален, као да једино
Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових ногу! Дечак је збацивао болест са себе као тесну кошуљицу. У чуду су га гледали видари и лекари. Мајка је од запрепашћења трљала очи.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА Коју? Ех, Коштан, зар једна је песма жална? Знаш ли шта је карасевдах? И тој тежак, голем, карасевдах! Туј болест ја болујем (показује на себе). Еве остаре, а још се не наживе, још не напоја’ и не нацелива’...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Помрачење сунца или месеца, падање звезда, земљотреси, претерана суша или киша, болест и здравље, богатство и сиромаштво, добро и зло, све је то за њих било дело божје воље. А та воња је најчешће била зла.
А беседи Краљевићу Марко: „Остан' ме се, Турчине проклети! Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а камоли да се надстељујем!
Мене није до стрељања твога, већ ево ме тешка болест нашла, тешка болест срдобоља љута, ни коња се држати не могу, а камоли да се надстељујем!
Та да видиш јада изненада! давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице
давно Иван дворе оставио просит снаху три године дана, иза њега болест ударила у Жабљака, у постојбину му, мучна болест, оне красте веље; на Максима красте напануле, те му б’јело лице нагрдиле, бијело му лице нашарале, иза краста лице
пушка из кубура — пиштољ (мала пушка која се носила у кубурама, кожним кесама на предњем делу седла) куга — опасна болест од које је у Европи у XИВ веку умрло двадесет и пет мили она људи.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ТУРАКА 70 ТУРСКА ЛУНА 71 МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ 72 ПОХВАЛА РАТОБОРЦИМА 73 ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ 74 СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ 75 ПИСМО НА ЛЕДУ 76 ЛУКАВИ ДАНИ 77 УКЛЕТИ 78 ЗДРАВИЦА И 79 НОВОГОДИШЊА 3ДРАВИЦА 1732.
Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено. Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом проштења!
Ако не друго, а оно смрт је сваком покој. И тако овде више је беда него слатких се узгледа, има много: туга, болест, нелагода, сакатлук, грижа, брига, зима, врућина, печа, умор, сиротиња, глад, жеђа, голотиња, босотиња, кавге, бојеви,
И мала брига преламаје те, Мала болест доле собара те, И проста плашљива реч Загрми ти у ушију И срдце ти престрави. И то ће ти се здесити...
СВАКО НАС ЗЛО И БОЛЕСТ НАХОДИ Голема је то туга и нужда будавши на земљи рођеним, и сами собом от земље, а небо тражити и искати.
Свако нас зло и болест находи И свака рђа и невоља тре. Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање,
Нерод земљи, штета, сиромаштво, Ватра, вода, пали и топи, Војска, харање, глад, Болест у телу свакојака И нездравље. Миши, жабе, гусенице, мухе, Скакавци поједају земљу И множе се ...
И кајао се је зашто је он то дрзнуо учинити и таки га преузе срчана болест ... ЦРКВА СВИХ СВЕТИХ У ЦАРИГРАДУ Премудри Лав, грчки цар, унутра у Цариграду, прам апостолске цркве наблизу сазида
напоље не може своме срдцу одолети, ни му запта дати; све се разждиже и лије му се, разлива испод коже семе, те му болест задаје и мучи га и сакати му ноге.
ни покривача, него на голој земљи лежи кињећи своје тело Бога и душе ради своје, а сотога стече у себе кашљицу и другу болест, те нити буде за коју хвајду себи ни људма (по томе ни Богу), — или ни мало не спава, пак полуди, не једе, не пије,
Тасо су ти човечаске душе многоћудљиве те с разликим вођењем воде се и лече. А каква је на коме болест проћу тога и лек се промишљен даје. Те ове ето води и лечи лепа и мазна реч, а друге оштра и полута.
Чије није било, чије ли неће бити... Зар од попа ђакону бити, ја ли од бега субаша? Какве су ране и болест, такво се и биље за лек даје: каква је кривица, таква му је и каштига. Жањем где нисам сејао, Збирам где нисам раздао.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Налази да му је живот пуст, да нема неге довољно. Помишља чак и на старост и болест која може наићи: па ко ће га тако свесрдно моћи дворити ако не жена, та верна другарица н сапутница човекова?
Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест код његових у фамилији.