Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
тек ја њега познајем!... Али није, забога, не познајем га! Чим изиђосмо из болнице, сретосмо нашег друга Мишу на фијакеру. Он стаде, потрпа и нас у кола и одвуче на Саву, где смо се поштено искупали.
Сад ми чисто нешто лакше. Чини ми се да ће ми пасти неки терет са срца кад оде из болнице. Сутра ће, мислим. Ја скочих: — Шта? Сутра већ! — Сутра, богу хвала!
— Само га окрзло! Отпуштен је кући из болнице да се поправи, па после у име бога опет!... И треба.. Треба гонити пексијана!... Само нека нам је бог у помоћи!...
Писао кући, извињавао се којечим што сам тако неуредан, и клео се чим сам год стигао да ћу одсад бити уреднији. У болнице идем опет уредно, и опет се професори обраћају на ме кад треба начинити каку потежу дијагнозу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
бурића за росијску војену мисију, која је, тих година – већ годинама – заседала у Токају и набављала вино за војене болнице у Росији, па и за росијски, императорски, Двор.
Добиће и медика. Болесни ће у болнице. Здрави ће кренути на пут до Кијева. Он им се куне, на свог свеца, који је свети Мрата.
Павловог, у Токај, где је, већ годинама, пребивала једна росијска мисија, која је набављала вино, за росијске војене болнице, и Двор. Исакович је морао стићи у Токај, почетком октобра, то јест крајем септембра године 1752, по старом календару.
Куповао би вино, за војене болнице, али и за Двор, а шта кошта, не питају. Овде би се, за годину, две, ако буде умео, обогатио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво једно лето пентрао на дрвеће око болнице. Пред Нову годину је умро. Весна и ја посматрали смо скривени иза капеле како гробар Милентије копа раку, и псује.
Даћу ти две плоче. Нисам могао да му кажем да је идиот! Његов отац је шеф болнице у којој је умро онај мој ујак и он је то морао знати, То да је идиот, мислим. То где му је место, такође.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
и да се докопају неког села, варошице или макар друма, где би можда наишли на какав камион и превезли професора до болнице.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1879. положио је докторат медицине. Служио је у Београду као лекар округа београдског и лекар београдске болнице (1881). Кад му је здравље опало, ступио је у војну службу. Био је санитетски пуковник и лични лекар краља Милана.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
После неколико година умро је. Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
и војна музика, а телевизија врши директан пренос порођаја, обично закмечимо у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке.
дотрчава пресрећна маман, којој су најзад свукли ону лудачку кошуљу, па све троје одлазимо према такси-станици испред болнице. Али, већ ту почињу компликације!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онако покисао, а уз то и необријан, личио је на некога реконвалесцента из душевне болнице. Заколута Александар очима и викну: — Овам’ са њима! Застрашени, ишли су несигурним кораком Танасије и Јанкуљ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Болница се изолира. Одсечени смо од света шест недеља. Не може се ни у болницу, ни из болнице. Добијамо инјекције против тифуса, које су, у оно време, биле врло болне. На трбуху нам излази гука.
Пијем у славу једног јесењег дана и једне венеричне болнице. Стидео бих се да је моја здравица прва, поносим се да сам последњи.
Батаљона Банаћана, што су пуни смеха, са веселом песмом, опкољени стражом, марширали у болнице. У славу смеха Банаћана, који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Дајте ми чашу да напијем празницима.
У славу оне песме која се орила целе јесени, 1915, из једне хабзбуршке венеричне болнице. Чашу за ону мрачну гомилу око постеље најкужнијег друга мог. Он ми је био песмовођа, банаћански, бећарски.
Пијем у славу онога дана кад је доведен. Пијем у славу папира руменог што су га читали војсци, победоносној, насред болнице. Речима којима се претило смрћу батаљонима Банаћана. Пијем у славу смеха Банаћана који нису хтели да иду у смрт.
У згодном тренутку пунили су болнице, са превијалишта. Радило се по оном нашем: гледамо се немо, ал’ се разумемо. Др Думић, из Меленаца.
Један: здрав, млад, који је одлазио на бојишта, да се врати у болнице, без руку, ногу или глава. А други: богат, крезубав, шкарт, забушант, који се парио код куће са остављеним женама.
Оне који би се затекли без медаља избацили би, хитно, из болница у друге болнице, или у пук, или на бојишта. Цар Карло је, доцније, имао обичај у таквим приликама да ухвати рањеника за медаљу, или за
Јесте ли учествовали у биткама?“ То исто. Понова. По неколико пута. Мене је тетка, у таквој прилици, сакрила једном у болнице Салцбурга, затим у санаториј Графенхоф (Ст. Јоханн) на 800 м., а преко лета, у летовалиште Франца Јозефа, у бањи Ишл.
Одлазим, сутрадан, уштогљен, у рукавицама, у болницу и корачам после, круто, од болнице до гробља, уз звуке погребног марша од Шопена, по такту.
(Болнице су пуне и мртваца је много, а породице често не могу на време да стигну, па представљам, каткад, и ожалошћену породицу.
Да, истина је што новине доносе – имају нов тип топовске цеви, и нов тип крилатице. Али су им болнице сјајне, улице чисте, железнице препуне и тачне. А жене раде. Једино је дамама свеједно. Оне неизречно презиру политику.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Неколико кутија конзервираног млека што их је добио у Љум Кули од управника болнице, свога познаника, и у замену за цигарете, биле су још једина храна с којом се имало живети све док се не дође до
Јесте ли разумели? Молим вас, преселите свој кревет одмах, уклоните ми се с очију. У противном, обратићу се управнику болнице да вас силом уклони. — Је ли, а зашто жаба нема реп?
И, заиста, нађох га у једној светлој соби огромне болнице, чији су прозори гледали на улицу, а са угипсаном ногом, опруженог на једном гвозденом болничком кревету.
Зар ћу ја сам ову бруку моћи заборавити? И заиста, чинило ми се као да имам реп дугачак од Болнице до Општине и да ми сваки час људи газе на њега; а мој клијент, трговчић из Васине улице, као да има очи које продиру
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
XИX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Пробдио сам дуге ноћи, сред бијеле мистике болнице, у контемплацији смрти. Лицем у лице с њом.
XXВИИ У доколици, забављам се правећи планове што све треба да учиним кад изиђем из болнице. (Не кад изиђем него ако изиђем, исправљам одмах затим сам себе, из познатог болесничког празновјерја.
А што даље? — Како „што даље”? — Мислим, што ће даље бити с њим? — Ништа. До пет-шест дана изићи ће из болнице у кућну његу.
Ено је и сада, у друштву неколико ствари те врсте, у запечаћеном омоту у „пологу вреднотâ” код управе болнице. (Ако умрем, при званичном отварању пакета службена ће се лица зачудити тој искрзаној стакленој кугли и због ње ће и
Болничарка ми је објаснила: то жандар шетка. А-ха, разумио сам! Ту смо, дакле! Значи, кад изиђе из болнице, опет ће у затвор, на поновно преслушавање. А повреде, како ми каже, нису баш тако незнатне као што сам држао.
Са мном опет нешто није у реду. Млади је доктор мрштио чело нада мном. Дође к мени у собу знанац одавде из болнице, постарији сеоски газда с квргавим расцвалим носом и с катарактом на оку, који чека на операцију.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ЛXXИИИ Јутрос сам изишао из болнице. Упутио сам се у град, о штапићу додуше, али у једном доста лежерном андантину. Свјеже прољетно јутро.
Потом набрајам што данас треба да учиним. Прије свега, треба да из болнице изнесем мој картонски ковчег (овај пут, рекби, дефинитивно картонски) и да из „полога вреднота” предигнем виолину.
И, попуштајући навици коју сам добио за дугих мјесеци самоће међу зидовима болнице, заподијевам унутрашња обрачунавања. Суочавам се са самим собом.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Знам да тада ни небо ни човек заплакао није, Знам да си најзад нашла хуманост и врата болнице, Знам да земља сачува влагу, њом да те мирно пије, Знам да ти свет и Бог све узеше, дивна блуднице.
Краков, Станислав - КРИЛА
Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага. Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту. За њиме послати телеграм нашао га је у команди.
Чупави пекиншки псић туговао је усамљен у болници. Дан је био њин. Душко је изашао из болнице са једва зараслом раном, а бароница је пратила транспорт за Бизерту.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
враћали су се на своја ноћишта, по логоришту се загореше огњеви, по болницама попалише фењери, бојно поље опусте, а болнице и лазарети оживише да се у њима крпи и поправља оно што је данас у крвавој борби раздерано, поломљено, искварено.
умором бораве сад миран сан праведника, под отвореним небом, одмарају се да можда још сутра у каквом ћошку прљаве болнице издану у мукама уз потмулу, бледу светлост болничког фењера.
Замишљам себи како сад мора изгледати у Нишу. Прави пакао. Помислите само колико им треба док евакуишу болнице. Та они имају из последњих бојева хиљадама, хиљадама рањеника. Дивно смо их разломили. Просто красота!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али када је пробио „Хинденбургову линију“, преко енглеске болнице у Вертекопу, и дочепао се Солуна, сада маневрује из болнице у болницу. — Вала, браћо, ако је за вајду, доста је.
Али када је пробио „Хинденбургову линију“, преко енглеске болнице у Вертекопу, и дочепао се Солуна, сада маневрује из болнице у болницу. — Вала, браћо, ако је за вајду, доста је.
Тек су ме тада два војника извукла. Ево, лежим већ толико времена. Из болнице ћу изићи као богаљ. — Влајко климну главом, и у очима јавише му се сузе.
Ни куће, ни кућишта... Или су нас изнурене и малаксале сносили са положаја у болнице, где су се стицали из многих команди и са разних положаја.
Било је главно да се пробије ова „линија“. А кад се дочепају „Престолонаследникове болнице“ у Солуну, Друге и Шесте француске, онда су се стварале могућности за одлазак на боловање у Француску или Африку, а
Управник болнице имао је муке с њима. Понесени ра-зузданом младошћу, ослобођени ратних опасности, потпоручници су лармали, певали,
Виши официри, из других павиљона, ишли су код управника болнице да се жале. — Шта им могу? — говорио је очајан управник — Они се положаја не плаше.
Најзад, на савет виших официра, решио се управник болнице да у павиљону где су потпоручници постави собног старешину. Тога дана баш приспео је са положаја као реконвалесцент
Палцем десне руке обухватио је закопчано дугме блузе, главу забацио уназад и слушао немарно придике управника болнице. Очни капци су му били поднадули, а нос мало дрвен. Кад управник заврши, обрати нам се и он: — Господо официри!...
Тим балавцима треба сатерати памет у главу — чујемо да су тако говорили пуковници реуматичари управнику болнице. — Па добро... шта да радим! — уздисао је управник.
— Да им покажемо знаменитости Водене... — И наше херојство и јунаштво... — Кад нам управник болнице не дозвољава да то испољимо на фронту...
— Браво, браво! — вичемо, па чак и они околни пљескају. — Ако за ово дозна управник болнице — добацује му „Кица“ — ништа ти неће помоћи оно твоје: „Шприцан сам шездесет и четири пута.“ Оде ти сутра у команду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је „козачки”, он, онако гломазан, и као вихор би понекад улетео на коњу у ходник своје куће, или у ходник окружне болнице коју је много помагао и чешће посећивао. Јер тај Марко, силни Марко, бојао се болести.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице. Стоје на путу, распитују се за своје команде. Сматрају да им је команда њихова, у општем метежу и хаосу, једино
Једнога дана унеше мало свежине у наш монотони живот Енглескиње из једне канадске болнице, које су навратиле да посете наш пук. Од нас нико није говорио енглески, а Енглези су натуцали нешто мало француски.
Покрај пута назиремо шаторе и војнике. Али нису наши. Затим неке бараке, магацине, болнице... Из једног логора допиру звуци музике. Још једна светиљка украј пута и онда закорачисмо у пусто и мрачно поље.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Све болничарке беху ту и два чистача болнице. Мирисало је на јод и много вате. Бол затворио у теглу а шупаљ леш издао Породици врло уцвељеној што је чекала.