Употреба речи бомбе у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Мада то ништа не би могло да измени. Питајте Станику: би ли? Она је стајала и гледала као да горе шушти упаљен фитиљ бомбе. А отац је настављао да говори о писмима и будућности. Могли сте да га поставите пред митраљез, он не би прекинуо.

Црњански, Милош - Сеобе 1

После три дана одмора утаборише се под градом Светог Луја и ту им загусти. Канонада је трајала данима, бомбе су падале у логор, Французи загатише реку, те се разли и поплави кола, коње, топове, тако да се умало не подавише, у

Да нису падале бомбе, Исаковичеви војници заборавили би били где су, мислећи да вежбају под Варадином. Укопани у земљу, они су ноћу

би почели да трче, да врдају, да западају у баре, у блато, крчећи себи пут, као прасци, кроз муљ, у који би ударале бомбе. За изгубљеним главицама купуса истрчавали би читави јаркови.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Друга је била њена пријатељица. Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе. А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима.

Друга је била њена пријатељица. Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе. А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима.

Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је занесено скакао у кругу. Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

А кад тамо ... — Кад тамо? — приупита сељак. — Кад тамо, а она шупља и у њој карабин, торбак муниције, три бомбе. Шта велиш на то? Је л требало вјеровати, а? — Стани, болан, кумићу, ово ти је друга форма — побуни се сељак.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

дакле сад треба да ви дајете бал. СОФИЈА: А, то му не смем спомињати. ЈЕВРЕМ: Шта? Бомбе у редут, иначе се непријатељ истерати не може. С моје пак стране помоћ неће изостати. Јеси ли чула за неки сто дуката?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Оно па оно није, па није ишло! После, кад су видели да од онога нема ништа, почеше да говоре против атомске бомбе. Као, они су против, а публика није, па су због тога вређали публику, а публика, све неки фини свет, после је говорила

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата. Кад је осматрач, тај баца бомбе, пуца заједно са пешацима, везује телефонску жицу по највећој ватри.

Шрапнели се распрскоше готово један поред другог, изнад храста. Котлину је обузимао ропац. Грувале су негде и бомбе, али они са ливаде ни да макну. Ко зна... да ли су живи.

Али остали одмичу, већ су близу обале и нагло се стрмоглавише у реку. Строј се изгуби... Запрашташе бомбе и прашина се диже око непријатељских ровова, одакле се помолише беле мараме.

И онда ваде бомбе. Фронт се усталаса и тада траже помоћ артиљерије. Отприлике исто онако као када деца загаламе, па се мајка појави са

Па ти знаш шта је било пре три дана. — Онда се Радојко окрете мени. — Нареде да бацим бомбе. Ноћу је то било. Узмем са собом четири војника и понесемо по пет бомби.

А куршуми непрекидно звижде над главом, бомбе праште около његове земунице, а гранате га туку као и остале пешаке. Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?...

— Е, браћо, хвала вам и до виђења! — Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава

“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем. И када бацимо бомбе, онда они распале гранатама, и на крају неколико мртвих и рањених. А зашто?... Да се узнемири непријатељ! Ето...

Онда опет ноћу копао тунел и привукао им се на тридесет метара. Сада по целе ноћи баца бомбе. Ја мислим, када би га ухватили, живог би га одрали. — А шта намерава вечерас?

Мени је доделио да отворим брзу ватру на аустријске ровове. Бомбаши би тада бацили бомбе. Његов вод има да опали три брза плотуна.

Али, и без учешћа артиљерије, „представа“ је успела. Целе су ноћи праштале пушке и бомбе, непријатељска артиљерија је гађала наше ровове, а командант дивизије у неколико махова тражио је обавештење.

Ручали смо баш, и моји су причали како је то било страшно када су непријатељски аероплани бацали бомбе. Моја сестра наједном заћута и раширених очију погледа у правцу врата. Окретох се...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

скува чај — наравно, под условом да имате јаје или чај — шта ли тек радите са онима који имају праве пушке, и праве бомбе? МАЈЦЕН: Ко овде поставља питања, ти или ја? СОФИЈА: Зар овде не сме наглас ни да се размишља?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не само у слабим стиховима и на језику. Када су радници, из канцеларије шефа полиције на Сушаку, Ујчића, преносили бомбе, у недрима својим, у Истру, и ја сам био тамо.

својим познаницима и познаницама шта ме је снашло, и склањам се у околину Беча (у Хинтербрил), као после сарајевске бомбе, пре четири године. Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941. немачке, а у априлу 1944. америчке бомбе, које су прекинуле онај можда привидан али свакако замаман спокој који се у овој улици настанио између два рата, још

после, наглашавали да бомбардовање није било баш нарочито јако, јер су Турци и слабе нишанџије и слабо наоружани: бомбе су праштале, истина у размацима, али ипак једна за другом (није то још ни 1915, ни 1941, ни 1944.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

сећао оних страшних дана када немачки борбени авиони зазујаше над Београдом и сручише на њ своје разорне и запаљиве бомбе? Изненађени тим мучким нападом или пробуђени баш из самога сна, покушасмо да се спасемо где било.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И понекад се човјеку не чини без разлога што авионске бомбе, у своме ликвидирању датих склопова живота, начињу људске кошнице баш одозго, од поткровља.

Дјечак са села, од осам или девет година, коме је одузела вид експлозија некакве праскалице начињене од старе ручне бомбе заостале иза рата што су дјеца ишчепркала из јарка.

Краков, Станислав - КРИЛА

Крили се у шибљаке и хлад гранатог дрвећа. — Ф...ф...ф... Нешто је црно летело кроз ваздух. Бомбе су трештале. Дим је избијао из села, са поља. По небу су прскали шрапнели.

Леже непомично. Жене у кошуљама беже кроз воћњаке. На кметовој кући истакнута је бела крпа. Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак.

Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету. Долетали су аероплани, но нису увек бацали бомбе. У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих.

Цео фронт пламти као сјајна, устрептала пруга. Свуда ураган бесни. На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а.

Одједном одоздо пред гребеном поче нешто црно да се миче и избија. — Брза паљба... бомбе... Све се запали, све закркља. Бео дим од бомби се као завеса диже пред заклонима.

Појури назад у трку и суседни вод митраљеза. Одмах за седлом затрешташе убрзано бомбе. Прилике које беже одозго су све чешће. Узнемиреност овде је све већа.

— Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега. Он се већ уздигао и очајно погледа на јаругу под собом. Бомбе праште све ближе и ближе.

Узаман су праштале пушке, клепетали митраљези и севале бомбе. Непријатељски строј за стројем је избијао и плавио косу.

Већ је осећао како му шиљати куршуми пролазе кроз тело. Његов бледи образ крвавио је на вилици засечен комадом бомбе. Около свугде рикали су туђински гласови: — Предавајте се, предавајте се. Треска бомби је одговарала.

ИX ПОБЕДНИЦИ Из дубоког подземног заклона доносили су ухлађене боце. Иначе су у заклону држали и тешке бомбе. Око кујне се ужурбали кувари, којима су за ову прилику дали чисте кецеље и капе.

Јевреји су опрезно затварали радње, јер су знали да се свака гужва заврши пљачком. После су затрештале бомбе крај Вардара, а шрапнели су непрестано севали по небу. Одасвуд са сува и бродова грмеле су усправљене цеви топовске.

Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се. — Ура—а—а, већ се измиче и слаби, али бомбе праште као паклени ватромет у ноћи. — Лакше, лакше, превалићете ме...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Старац Данило неко је време куражно и трпељиво подносио кишу интерпелација и све бомбе које цy из скупштине сипале против његовога министарства »помирљивости и добре воље«, па се онда наједанпут старац

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима. А четворица да иду одмах и нађу муницију, где знају.

— Плотун, пали! — грмнуо сам из све снаге. Гру! — разлеже се сложан тресак из стотину пушака. Бомбе полетеше као светле искрице и проломише се експлозије. Јаук се разлеже.

Ни помена да сечемо. Најзад смо решили да их разнесемо бомбама. Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде. Чекали смо поноћ.

Одабрао сам десет војника, дао сваком по три бомбе и наредио им да се по мраку привуку и највећом брзином сруче бомбе у ону гужву од жица. Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад!

Можда су овде били заклони приликом борби последњих дана. Около нас као да ври. Бомбе, пушке, митраљези. — Другови, зашли смо у нашу земљу! — допирао је нечији глас. Ја л’ рече!...

„Ура! Ура! Ура!“ — јекну сада још силније. Војници поскакаше и онако у залету бацише бомбе. Простремо се одмах по земљи, да нас не би захватила парчад наших бомби. Експлозије рикнуше.

Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах... Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело.

Митраљези отуда запараше. Прасак пушака се сложи у општи кркљанац. На нас полетеше бомбе... камење. Јаук се разлеже. Војници се прибише. Падали су на гомилу као снопље.

Цела ми је нога одузета. Хоћу да се окренем на леђа, али болови су неиздржљиви. Одозго падају бомбе, које експлодирају баш уз овај трошни бедем који ме је заклањао.

Напрегнутих нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове.

Наједном припуцаше пушке десно, све брже, затим митраљези, бомбе, и кроз прасак разлеже се: „Уре! Уре!“ Припуца и трећа чета, али са таквом жестином и замахом да настаде једноставан

Застадоше збуњени. Неки падоше. Остали се сручише у увалу испред нас. Моји војници дохватише бомбе, каписле запуцкараше и одмах затим јекнуле су експлозије. Чујемо неку ломљаву, јаукање.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН (Боки): Срам те било, и ти си ми револуционар! Дванаест марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Тимока, далеко на југ, све до македонских планина, грмели су топови, праштале пушке, циктали митраљези и грувале бомбе. У тој ватреној клопци, јурила је нејач на све стране тражећи спаса...

“ Али ми је разграђујемо и није нам ни потребан договор... Користите барут из чаура, пијуке, бомбе... ватру... сва разарајућа средства... Господо, тешко ми је што вам морам рећи,. али... изволите на посао!

Из су седне батерије склањају брзо коње, да би их заштитили од дима и ватре. А пешаци дошли и траже барут нудећи бомбе у замену...

Наређено је најзад да се људи склоне. Онда су бачене бомбе у топовске цеви. Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба.

Опет хучи. Опет стежемо вилице и песнице... Гррр-у... Гррр-у! Просипа немилосрдно бомбе... Зар оволике муке преживели!... Господе! Грр-у! Одлете ка вароши... Ваљда неће више. Враћа се. Оде мало десно...

А и то нестаде... Са града припуцаше баш тада топови, као знак да иду аероплани, те се склонисмо брзо у ходнике кућа. Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши.

— Кад настаде она гужва — прича поднаредник Груја — ми утрчасмо у магацин. Бомбе почеше да пуцкетају, а Џамић вели: „Добро би било да се сада снабдемо.

Идемо преко неких стаза. А аероплани нас у стопу прате и гађају полумртве војнике из митраљеза, или бацају одозго бомбе, како им се кад свиди. — То је мародерство! — вели огорчено потпу ковник Петар. — Ама то је благо речено...

Ах, замало... Аероплан заокрену нагло и упути се у правцу оне маслинове горе. Тамо ће сручити бомбе. Али ми смо спасени. Срећни смо, весели и живахни. Нагађамо, којој ли народности припадају они бродови.

Неки су се официри почели шалити на њихов рачун. Али кад су завукли чеп од бомбе у цев и топ потпалили, огромна бомба излете, изви се у висину и, њихајући се полете прво брзо па онда све спорије, док

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“. У истом тренутку испод стијене се зачу љутит глас: — Чедо ти је дрекавац! Еј, ко се то баца?

— Окрпићемо је — обећавао је Мачак турајући прст у повелику рупу на глобусу, коју је начинио „гелер“авионске бомбе. Ђоко Потрк већ је пјевушио најновију ругалицу: „Тужна земља и то трпи да је Мачак Лазар крпи.

— командова Јованче. Тек што се посљедњи дјечак увукао у пећински ходник над Гајем се зачу злослутан фијук пуштене бомбе. Он се све више појачавао, претвори се у прави урлик и најзад се посред Гаја проломи заглушна експлозија.

Авијатичари су им јавили да бомбе нису уништиле складишта. — Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности