Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Отац Калиник, тако се звао архимандрит, био је висока узраста, сувоњав, лице коштуњаво, испрекрштано разним борама, које су се све усређавале око малих, црних очију којима је једнако жмиркао док би с човеком говорио; глас му је био
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Његово лепо избријано, чисто лице, с лаким површним борама, налик на оне облачке на ћилибару, са седим золуфима и брковима, стајаше некако у контрасту с маленим, плавим, ведрим
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— И сваком, чак и деци, раздавао би. Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи. Питате га: — Колико имам година?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Оно што се памтило, из његовог лепог лица, била је кожа лица. Сва у борама, сва тврда, ветровима и зимом тучена, опаљена и зими, као од неког вечног Сунца и сталних олуја.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
изгледати пре пола века, кад се време коначно зауставило за њу, само са једним младим лицем уместо овог, преплављеног борама. Рибе су је, очигледно, занимале.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Цело му се лице било у ратовима издужило, под огромним челом, избразданим борама, и под очним костима, које су као надстрешнице биле дигнуте над великим, леденим очима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Шуми Црква дрвенаста. ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ Можда спава по борама Златибора и Повлена реченица са звоником. Та мисао је ли ласта која сјајка испод трема као празник перуником?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
целог боловања, па ево и сад му она лебди у памети и навлачи му неку сетну замишљеност на очи и бледо, исписано многим борама чело... »Кад се то зачело?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А дивно је изгледао Мића у свом стајаћем руху! На глави му шајкача накриво, на ногама чизме са борама »на хармонику«, око врата неки »гаслук« што га је из војске још донео.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Чакшире, истина, и њихне су биле широке, чохане које су им остраг у борама тешко падале, али ногавице никад нису биле дугачке, још мање широке и испуњене гајтанима, већ уске, кратке, да би им
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Он је био дете свог Великог века. ИИИ Истина И онда кад му време косе дирну, А живот лице борама избразда, Он је своју старост проводио мирну С осмехом мудраца и весео вазда.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ја помамна нијесам, но мије невоља!...“ одговори Јока дижући се. Њено суховљаво и жуто чело бјеше тога часа борама набрано. На лицу јој се виђаше тврда одлучност. Никада је зар, сердар не видје таку. Човјек се побоја бруке.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ђ. Јакшић XЛВИ ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
лице, заузе непристрасан став посматрача, па се нарочито упиљи у своје густе, проседе веђе и чело избраздано многим борама.
Он је имао дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано страдалачким борама. Он је био један од нашег тврдог, племенитог тла.
Опорих усана, са крупним грашкама по челу изрованом борама, чистач је ишао све даље. А за све време ниједна мисао о прошлом, о детињству, о младом регруту цвећем окићеном, о
Он је имао дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано страдалачким борама, он је био један од нашег тврдог, племенитог тла. Око њега на дрвећу грање је подрхтавало поплашено и болно.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Лице му је било избраздано дубоким борама, шаке велике и кошчате као да му је тежак рад скинуо са њих све сувишно месо и масноћу.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
1872. ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што, претећ сунцу, дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.
Ћипико, Иво - Пауци
Кад му додија гледати напоље, онако снатрећ', паде му поглед на њ. Часом бесвјесно блене у његово борама смежурано лице. Стари, кад је осјетио поглед на себи, обикао, љубазно се насмије.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Негова глава није оклембешена, већ усправна и моћна, у његовим цртама и борама нема мемле, његово тело није руина из које је исхлапео живот. Прохоров Христос је бог.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Плаве и сузне очи она је подигла горе, Кô бледи анђео туге. Свилена одећа њена У складним борама својим падаше по поду доле, А њене скрштене руке бејаху до пола голе. За киме плакаше тако? И ко је управо она?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
пустошном тлу, и горама, А смерних старица с чијег вретена истиче свила даду да им се прочита мудрост исписана међ борама. Руке орача и руке у морнара Показују златну небеску жегу под тамном кожом свеца.