Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Скини капут, засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу чизму, зарђалу цев, шуноглу, пређицу, табакеру,
Зар их се нећеш никада ослободити и, бацивши их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада,
Зар их се нећеш никада ослободити и, бацивши их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца?
ослободити и, бацивши их далеко у трње, бос и ослобођен поћи према реци, бос и ослобођен кроз пчеле и цвеће, бос и ослобођен кроз белине снега, белих рада, облака и оваца? Докле мислиш да стигнеш у тим чизмама?
А свеца који на длану носи град остависмо у мраку, на прагу! 4. Онај који нема ништа, бос прогнаник из пепела, из пепела своје жетве, из пепела своје земље, измучену И крваву, спушта главу на праг
СЛОВО О СВЕТЛОСТИ Са цокулама око врата, бос, разоружан, раскопчан, слободан, кроз ослобођена и спаљена поља, кроз миниране њиве, пуне блата, враћам се кући из
Док се он греје, док једе и пије, и док, једући и пијући, слуша њихове молитве, које не разуме, ја, бос и гладан, кроз прозор гледам у мрак: снег завејава кубик дрва.
сакриј Девич у браду, ватру у пепео, траг у снег, сакриј пчеле у осице, птице у мишеве, лето у јесен, и бос по путевима, свети Јоаникије, Господњим, кроз бежаније, кроз пожаре и глад, заустављај нас, и подижи нас, и учи
земље ћуте, занемеле, чекајући да чују Немањин глас, он скида круну, отпасује мач, и са злата у пепео силази, бос.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бог и душа, каке су му ноге танке, не има ни чарапа у чизмама, но голе ноге, а ми се уздамо да и нас ођене, а и он бос иде.’ Насмеја се Арса и каже: ,Тако носе сви крштени цареви, а не као ваши Турци!’ и проче.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи. Ако се убоде, он извади трн из ноге, а ко га не могне извадити, он навуче чарапу па сакрије.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А увек весео, с песмом, набијеном шајкачом до очију, бос, разголићених груди... Био је леп човек. Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом.
— Снег је, мећава, синко... — Одвраћа га она и скида са себе шамију, огртач. Хоће да га огрне, утопли те да онако го, бос, не јури по зими... — Зима, мећава је тамо! — Одвраћа га она једнако и очајно покушава да га задржи.
За чудо како је био питом. Увек насмејан, пун беле браде, бос, само у чакширама, без појаса и у пртеној кошуљи из чијих широких рукава вириле су његове дугачке, космате али нежне
Ако му дате што — добро, ако не — он оде. Исто онако стидљиво, насмејан, блажен, бос, у старим чакширама и увек, увек погнуте главе с рукама у џеповима и пробирајући где ће да ступне, склањајући се
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Раздрљен, са оним чупавим грудима, бос и разбарушен, онако напрегнут и погурен, имао је пуно зверског. Наједанпут, тамо на улици, зачуо се неки жагор и
Африка
Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од
Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио. Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Груди су јој се тресле. Њен муж се онда прену, устаде, и, у својој дугачкој кошуљи, бос, пође према прозору, да га отвори.
Зове се Микаило Вани, а нико не зна ко је, и одакле је. Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе.
Теодосије - ЖИТИЈА
Уз то је мрзнуо од зиме и задовољавао се само худом власеницом. Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена.
Ходећи бос, по манастирима и по пустињи раздаваше, зидајући палату, која се не види али верује, цару оцу, на небесима, где се
хлебова и натоваривши мазге манастирске, и узевши уз њих слуге као сапутнике, дубоко у ноћ пође на пут, а сам иђаше бос пред њима, жалећи да насити оне што по пустињи самотно живе, који су постили по три и пет дала, и недељу дана, и сваки
Често се осврћући, обазираше се на јаруге у пустињи Свете Горе и иа оштре путеве камене По којима бос ходећи свете посећиваше, сећајући се блаженога живота тих пустињака далеко од сујетног света, и узвишавања умом од
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Још као дијете дошао с планете! Казат ће ти сат кад ћеш сломит врат! Једног дана стиже на тај вашар бос и необријан скитница са џаком преко рамена.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након пљуска, било је далеко иза мене. Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења.
јурио фашисте по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и бос, помаже при изградњи земље итд. То је долазило неизбежно као што долазе снегови или кише, те његове приче, мислим.
Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да
Наравно, био је бос и гô. Сви су у то време били боси и голи. Разносио је новине и млеко по кућама. То пре рата. За време рата било је све
Даље нисам морао да га слушам: долазило је поглавље о његовим студентским данима. Го и бос он је носио млеко, а она држава пре рата била је грозна...
Црњански, Милош - Сеобе 1
брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низ брдо, на воду. Бос, на хладној, влажној земљи, заогрнут, онако како се дигао са постеље, са великим, црним клобуком сребрних шара и
Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по блату до колена, водећи своје нове људе у баруштине, да ору.
Аранђел тад угледа колико је висок, бос, у црној мантији, раскрвављених груди, и виде његово лице, саму кожу и кост, са великим очима, грозничавог и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Средовечна жена се већ одавно претворила у средовечну болничарку, а средовечни мушкарац више не трчи бос по киши. Остарио је преко ноћи. Све чешће заспи у фотељи док гледа дневник.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“... „А коју би звијерку најрадије гађао?“... „Међеда“... „А како си пошао на међеда ненаредан? Ето ти је коњ бос, нема ни узде, ни кускуна, ни колана!?“... „Сад ће све бити!
Милићевић, Вук - Беспуће
Пили су полако рум који је Гавре Ђаковић имао уза се, и ракију која се нашла у кући, док је један бос старац, поред ватре од сирових дрва која се димила и дим гризао за очи, причао нешто болешљивим гласом: очевидно се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ти коња твога јашем, Да бос тапкаш поред мене, Да ти бритки ја мач пашем, Бака прелу да т' приђене, Да т' оседлам кô парипа: Да виш како ага
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Освитало је неко горопадно и љуто јутро с тешком росом, па старац крену бос да не би расквасио опанке опутњаше. Претражио је тако све завучене окуке, тукове и гушћаке око потока, испод гајева и
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Седео је с прекрштеним ногама, потпуно обучен. Само бос, у новим, белим чарапама и огрнут неком старом, ваљда материном му, колијом. А остало — као да није болестан.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив и бос. Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти
Потрча Жућа, лаган и бос, мирисом цвећа да части нос, и Тоша креће, уз пуно славље, да миша пита, како му здравље.
хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
велен — Не узвијај обрвама, Не задаји јад момцима; И мени си јад задала: Коња водим, пешке одим; Чизме носим, а бос одим; Леба носим, а гладан сам; Воду газим, а жедан сам. 117.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Уосталом, овај патос, то је зао утицај Толстоја на мене, који је мрзео културу, волео сељаке, ишао бос, и јахао скупе коње. Глумци су, разуме се, сјајни. Укус, сцена, брзина радње, савршени су. Али, то знате.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Облачио се у хаљину од грубог сукна и опасивао се кудељним конопцем, ходио је бос, постио и једноничио као што је то чинио у пустињи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и велики људи што имају понеку слабост и страст) био и добра пијаница и убојица, те према томе готов на битку као бос у бару. А то се видело и по њему.
« А право је и рекао. Био је вазда беспослен. Готов на »потпис«, ка’ бос у бару, а апсе се није бојао. Често је примао и туђе кривице на се. Погоде се лепо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
); ђ) шаљиви говорни изрази (пошалице) — служе за узгредно збијање шале. Такви су: ако је скупо, оно и не ваља; и го и бос и опет му хладно; ова и она кућа само што нису моје, а остале све су туђе; из његове руке и шећер је сладак, можеш ми
Бијел као лабуд. Бјежи од људи као дивље паче. Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта.
Вјешт као магарац у кантару. Воле се кô око и со. Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа.
Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису.
7 Видио Приморац рају ђе бос по снијегу гази, па га упита: — Зашто не навучеш какве старе опанке на ноге? — Рекао ми је ага, кад ове раздерем, да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.
Онда он од куће до куће, од села до села, го, бос, црн и гладан, даде му неко гаће а неко кошуљу, само што тијело покрије.
прогонио, био и глађу морио, него и сву очевину проћордисао, док га најпослије нагна невоља да одбјегне од брата го и бос, т.ј.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља!
Зар си ти то? Бјеше Кењо. Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! — Носи те враг, губава лупежино! — викну Бакоња и ободе коња.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Наказо божја.“ Узимао сам ти ногу и ломио је гурајући је у ципелу. „Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
стриц па му рече: — Ево две године, Секула благо мени, како те слушам да сричеш о-с, н-о-с, ос, нос, а твој чича оста бос због твојих крижуља, таблица и сунђера. Мораш, није вајде, на занат.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
нареди матери да никога испред сараја не пропусти, него ко је гладан — да га нахрани, ко је жедан — да га напоји, које бос — да га обује, ко је го — да га заодјене. „Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.
Пошто то све лијепо уговори, узме бака некакову кожу и шипку, па ос-бос опет од врата до врата, док опет дође пред онај двор.
се сјети слуга оне траве те су њоме мишеви излијечили свога друга, па се јави телалу, а он га за руку, ход-вод, ос-бос, те пред краља. Када га краљ видје, зачуди се, па ће му: — Мој синко, ја не видим да би ти што од тога знао.
није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе, докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.
преда се и рече му: — Ја сам чуо да си ти најмудрији од свега свијета, зато хајде кући, па ми ујутру мораш доћи ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни странпутицом, и донијети ми дар и недар.
— Зло, — рече он. — Рекао ми је да морам доћи ујутру к њему ни бос ни обувен, ни го ни обучен, ни јашући ни пјешице идући, ни путем ни странпутицом, и донијети му дар и недар.
Ћипико, Иво - Приповетке
међу првима пријавио се код жупника—каноника и понудио највећу своту новаца да на Велики петак, у ноћној литији, бос, носи велики, тешки криж.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
БЕДА ПОЕЗИЈЕ Реци ми нешто што је шума Реци ми нешто што је море Ко зна шта је то што треба рећи Бос и горак потуцаш се од речи до речи Ватра горча од дима Под челом ти гори Она ће ти прибавити многе почасти Ако не
Петровић, Растко - АФРИКА
Увече, кад сврши посао, долази на кљун брода. То је савршен бретонски тип. Треба га видети како цео дан риба лађу, бос, полунаг, сав преплануо, па са муком поверовати да може да зна за толику масу књига.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке преграде од
Сам краљ скида ниско капу да би ме поздравио. Неуредан је, бос, неотмених, простачких покрета. Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
смерти; Који живи остају, оним' она прети Одгристи им образе, или уши, или нос, Или да ће код обуће многи кући доћи бос. 1799. Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го. Прибра сву снагу и, посрћући преко сметова, потрча натраг. — Вујо!
Ћипико, Иво - Пауци
Мени стргао вјетар капу с главе, а спао ми опанак . .. „Не смијем се слећи, остаћу у снијегу”, помислим, и пожурих бос...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Димитрије Не волим врућину јер рутави Исидор тада иде бос, не чујем га кад дође до врата и немам времена да сакријем Прохоров крст.
Нико није дошао на прозор. Дошле су кишне капље распршене у фијукању ветра. Стојим бос у леденој барици накупљеној између клизавих облутака, прсти ногу су ми се укочили од хладноће, кошуља ми мокра, коса
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Да ти коња твога јашем, Да бос тапкаш поред мене, Да ти бритки ја мач пашем, Бака прелу да т' приђене, Да т' оседлам к'о парипа: Да виш како ага ђипа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази Бекче у чоханим чакширама, џемадану, са свиленим појасом; на глави набијена шајкача до очију. Бос, разголићених груди, увек весео и с песмом. Станин вршњак. Био је некада врло леп, што се и сада приметно види.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
своју одсечену главу Светлозарну своју задужбину И сунчеву намесницу У свеопштем мраку Стоји пресрећан на облаку Бос у подераној кошуљи Опасан репом убијеног змаја У путиру препуном крви На пресеченом врату Парчад се његовог мача
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Значи, ипак, он још чека. И то одлучну битку у којој може и живот изгубити. И шљапка по овоме снегу бос, убоги пешак, очекујући тренутак када ће погинути.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
у детињству зваше; И мени је — кô да куком наврх мотке Снова свијам рачве и крадем главаше, — Муктар виче, а ја, бос и голих гњата, Преко плота с венцем распуклих граната. 1918. ЗОРА Голубови први лете преко лука.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
размрсила Кука стопало ШТА МЕ СПОПАЛО ОДОХ МЕЂУ АРАПЕ ГДЕ НЕ НОСЕ НИ ЧАРАПЕ Стварно је најбоље дићи нос Па ићи бос ИЗА ПРВОГ УГЛА Иза првог угла Неки ђаво чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Ехе, биће то нешто друго. И заиста, из љескара, умјесто птице, испаде дугоног бос дјечак и трком јурну у сјеновиту дубину старога гаја између голих и правих букових стабала.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
НА ДОБРО ПРОМЕНА КОБНА Свет је ови свакому несточљив; с променом зло с добром уједно скоро промиче. Данас бос, а сутра ципелаш с ариашњама; Данас цундра и издртина, А сутра цифрасто накићен С разликим оделом многоценим.
И толико времена се лута, претуца ружен и бијен по улица и по буњишти го, бос, док се не сети што је згрешио. И тако пак се поврати на првашње му лице и у своје царство опет седе.
њега и пљуну на њега сиромаха знајући га од пређе како је у великом поштењу пред царом био, пак се побудали, те го и бос лута се по сокаци.
Ти нацифрат како олтар, а твој друг и другиња стојећи поредо или супроћ тебе, го, бос, одрпан, снебивајући се и стискујући у себи! Те лепо је то сабрато у цркви друштво, братство и сестримство!
Где би се велики бољари од воље му свега свога добра му, лепоношења и хузура пометнуо, те за просјака бос подносећи сваку тугу и невољу, претуцајући се по сокаци, подносио? Кад му није то за невољу трпити?
Доходећи ми пред ваша врата го, бос, одрпан у вацтеку, озебао, јадан, невољан, ни добре речи нисте ми дали. Не просих изборли вашега јета ни пића, разве
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А он, куче, — и кој га, бре, научи да си тако збори? — рече: „Нећу да ги носим; бос ћу си идем, ели у селски оп’нци, а да ги носим, рече, — нећу!...“ Е, зашто нећеш? — „Не могу“, рече. — Зашто не можеш?
да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.