Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Извол'те на поклон! — рекох некако промукло и покушах да се смејем. — Не — рече она Нечастиви ме и опет боцну: — Зар поклон од мене нећете да примите? Она оћута. Ја почех да јуришам: — Поклон од мене, роспођице! — Такав!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Цичи Раман као змија љута, Боцну ђога, да начини пута; Врисну ђого, висине се маши, Ал' на јаде то бијаше паши. Вељко отле био подалеко, Зато пашу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ех, кад би људи читавог живота остали дјеца. Командир боцну прстом узнемирен замотуљак и осмијехну се. — Шта је, матер те оставила.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.
Ћипико, Иво - Пауци
—Али сувезниче, да побранамо! Привезаше брану, па почеше с једнога краја. Раде потрбушке леже на брану, сувезник боцну дешњака и волови повукоше.
— јави се иза сна поспани вијећник Рого, једини тежачки претставник. — Реци оцу да не говори лудости! — боцну Пиеро Тадићева сина, који је очито блиједио ради очеве неприлике. — Није оно за нас! — И ја сам му говорио...