Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Међу многобројним дубровачким научницима се истиче, нарочито у XВИИ веку, Руђер Бошковић, творац врло значајне теорије о суштини материје.
Денис). Најславнији представници ове сјајне књижевне и научне периоде били су Гундулић, Палмотић и Бошковић. Последица је ове високе културе била формирање националног духа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, исто, с. 81; Мијатовић, С. М., исто, с. 3. ⁴⁴ Радуновић, М., Остала је реч, СКЗ, Београд 1988, с. 245. ⁴⁵ Бошковић-Матић, Милица, „Обичаји о рођењу“, ГЕМ, 28—29, Београд 1965/1966, с. 182; Мијатовић, С. М., исто, с. 5. ⁴⁶ (Јукић, Ј.
345—361; Нушић, Б., исто, с. 123—124. ¹³⁹ Бошковић-Матић, Милица, исто, с. 179. ¹⁴⁰ Ђорђевић, Т. Р., Вештица и вила у нашем народном веровању и предању, Дечје новине,
108; Кордунаш, М., исто, 5, с. 154; Бановац, М., „Ваља се, не ваља се“, Нови васпитач, 7, 1898, с. 222; Бошковић-Матић, Милица, „Обичаји о рођењу“, ГЕМ, 28—29, 1965—1966, с. 180; Миодраговић, Ј.
, исто, с. 117; Филиповић, М. С., Живот и обичаји народни у Височкој Нахији, с. 149; Мајсторовић, С. М., исто, с. 566; Бошковић-Матић, Милица, исто, с. 179; Вељић, М., „Обичаји и веровања из Јовца“, СЕЗ, XXXИИ, Београд 123, с. 390; Петровић, В. К.
216. ⁵² Миодраговић, Ј., исто, с. 92. ⁵³ Бошковић-Матић, Милица, исто, с. 178. ⁵⁴ Милосављевић, С. М., исто, с. 101; Милошевић, М., исто, с.
Бошкових-Матић, Милица, „Обичаји о рођењу“, ГЕМ, 28—29, Београд 1966/1967. Бошковић-Стулли, Маја, Усмена књижевност: некад и данас, Просвета, Београд 1983.
Бошковић-Стулли, Маја, Усмена књижевност: некад и данас, Просвета, Београд 1983. Бошковић-Стулли, Маја, „Усмена књижевност“, у: Повијест хрватске књижевности, књ. 1, Либер— Младост, Загреб 1978.
1, Либер— Младост, Загреб 1978. Бошковић-Стулли, Маја, „О народним приповијеткама“, предговор за Народне приповијетке, Загреб 1963. Брајовић, М.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Добро нам дошао, оче игумане — прихвати владика. За игуманом уђоше: бјелопавлићки војвода Марко Бошковић; пјешивачки сердар Мркоје Контић; пиперски сердар Марко Пилетић, барјактар Павао Бојовић и њеколико њиховијех.
ђакон нудио редом, али владика, одједном, из небуха рече: — За крв међу Катуњанима нека суде игуман Ђорђе и војвода Бошковић. Ријечанима и Катуњанима приморци Крсто и Вуко. Ријечанима и Црмничанима: сердар Мркоје и Радисав Контић!
одведоше већину „извањаца“ на вечеру и ноћиште; у манастиру остадоше Његуши, два Приморца, острошки игуман, војвода Бошковић и сердар Пламенац; остадоше разумије се и онијех десет војника што смијенише ону шесторицу.
Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима који се налажаху с Јованом Добрачом.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Познији уредници били су: Јаков Игњатовић, Субота Младеновић, Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Јован Бошковић, Др Милан Савић, и, данас, др Тихомир Остојић. Од 1843. до 1848.
Његова књига о словенским народним песмама, коју је 1857. Јован Бошковић превео на српски, јако је утицала на књижевно-романтично васпитање младог нараштаја српског.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
киселкасто-базних пена, анти-беби пилула и периодичних календара, сличних онима које је употребљавао покојни Руђер Бошковић приликом израчунавања звезданих удаљености. Заиста се смртно преплаших!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ТРЕНУТАК ИСТОРИЈЕ Сањи Бошковић Године 1634, у среду, трећег јуна Један човек, који се ни у каквој не води картотеци, Касно поподне, у близини
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
БАКУЋ УЛИЈА И ДРУГЕ ПРИЧЕ ПАЦКО На часу историје, коме сам ових дана у гимназији присуствовао, професор Бошковић, резервни официр, не могавши одолети наваљивањима, рекао је најзад својим малим гимназистима: — Е па лепо.