Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Поп мало-мало па тек помркне очима на њ. — Вала, брате, требало би ово и спавати — рећи ће поп Бошку кад су већ вечерали и доста се нашалили и наразговарали.
Поп Мића није више никад говорио о Вујиној женидби. Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Одатле је вукао по две тестије воде. Најпре Андри, па после Бошку опанчару, код кога је становао. Сваког јутра и сваке вечери. Тукао се и пљускао са шегртима.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЂУРАШКО: Светлости! Вујо, где је госпођа? ВУЈО (показује му лева врата. Окренув се Бошку и Богдану): Не даље, Бошко!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Не тужи, Милице; лепо ми се чини да нам у тим речма остаде душа детиња, па као да је и он ту — и Бошку засветли фењер у очима.
Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати. У Бошку се тако и сувише успавала одговорност оца, и он се једва годину дана по жениној смрти поново оженио.