Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
То, увијено у бошчи, понесе собом баба Симка. Испраћене и одгледане са њихне капије чак до на крај улице, ушле су у ону уску, криву
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
узнемиреном, али увек насмејаном лицу; о закићеним цвећем њеним топлим, тихим, миришљавим, недрима, о половини, о бошчи њеној која јој тако лепо пада и обвија њена витка мила бедра... Диже се.