Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Питали су једног старца Инглеза гди људи најбоље живу. „Онде — одговори старац — гди се слаби не боји силнога, нит сељанин плаши пред спахијом, гди се сиромах богата не стиди, нити поштен човек мари што непоштен о њему
Правда да ова правила нити су за свакога, нити за свако време. Ко се всегда боји да не изгуби, мало ће кад добити. „Аудацем фортуна јуват: Слободног срећа помаже”, веле Латини.
Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград. Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи?
јошт једно: у свим немачким и росијским владјенијам нико се добар, ни христјанин ни Турчин, солдата не боји, но гледа у њему чувара свога; а у турској земљи, колико је даље од Цариграда, толико више бедни христјанин пред агом
Зато ове басне бик врло се паметно влада. Зове га лав на част: иде да види, јер га се не боји. Не види то на што је зват: — неће више ништа да зна.
Наравоученије Онда се ко највећма осрамоти кад себе заборави. Лав од природе боји се петлова појања, не стиди се од тога и бежати.
Благо оном ко нити мисли ком учинити зло, нит се томе од другога боји! Али док год има зла на земљи, они који пишу мораће о њему писати, само с тим намјеренијем да се истребљује колико се
лавом, упусти се с њим у велики разговор, и међу прочим упита га: „Како то бива да лав, така страшна звер, пак се боји петлова гласа?“ „Томе се није чудити” — одговори лав.
Ко год дакле вели да је Христос за њега своју кров пролио, а он се истине боји, на њу мрзи и гони ју, за привремену корист лицемерствује и лаже, трбух и сласти своје правди и добродјетељи
Но рећи ће ко: силом не отимају. Горе него силом, зашто у име божје отимају, а сиромах прости и невјежа човек боји се да га не покара бог ако калуђером не да, јер је тако од њих из детињства научен.
а овде, у Саксонији, путуј колико ти драго, дању или ноћју, пешице или на коњу, нит се кога бојиш, нит те се ко боји. Кад човек не види, ласно ће у јаму пасти или о што главом лупити, а кад види, онда неће.
То гледајући лисица споља, начне му се посмејавати говорећи да он, лав будући, миша се боји и плаши. „Не бојим се ја, — одговори лав — што је год мишева, али ја нећу нипошто да се тај обичај уводи: кад ја
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сирома командирендер нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с
нађе се у чуду, једно се боји да Јанко њи̓ кога не додирне, те би морали сви у контроманац ићи, а већма се боји да онако љутит Јанко не заметне с Турцима кавгу, и све једнако виче: „Полако Јанко, полако Јанко!
” Живан: „Од стрâ, господару, скривио сам јоште кад је кнез Алекса заповедао.” — Он се осме̓ну мало: „Та који се боји, онај бега, а не онако.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!... И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.
— Оно истина... али сад већ не можемо кварити — рече Милун. И опет навалише сви на Среју да се не боји и да не сумња ништа. Милун узе уговор у џеп. Још мало се продиванише, па се разиђоше.
Утом запева петао у селу. Страхињи чисто лакну. Добро је, сад се већ ничег не боји! Тако је Страхиња дочекао свануће здрав и читав.
се посеје у пролеће јармењак — сврдло које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста одеће (ципеле или папуче у боји) јордам — раскош Каиш игра — игра са завијањем и одмотавањем каиша чије се средиште превоја погађа калауз — човек
— бацити Хамајлија — ствар која се носи о врату ради зштите од зла хамелеон — афрички гуштер који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек Цимента — лимени суд ципун — мали отвор на дну шупље букве кроз коју иде
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Идем сад. — Иди... иди!... Збогом!... Милош изиде из одаје Крушка је дуго ходао, премишљајући: — Овај ме се боји. Он ће је силом отети од Алексе... Он ће је натјерати да пође за Лазара...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али сну не заповеда ђеда, нити се он боји његове клетве! Анока се диже. Погледа тамну слику Петрије више себе. Напрасно јој се нешто преврте у грудима.
— Хајд сад овамо! Она пође за њим у коњушницу и положи како јој он казиваше свима коњима. Нити се она што боји, баш ни Благојевог брње што хоће и ногом и зубима. — Хајд сад овамо! Опет је одведе до свињца.
” (1879) РЕЧНИК страних и мање познатих речи абонос — дрво које расте у Индији, познато по својој тврдоћи и црној боји абонос-чибук — дугачка муштикла или цев од луле (камиш) од абоноса ајдамак — батина, мотка, тојага аков — мера за
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а после подне једнако држи у рукама оно чим се убивају муве, па по ваздан иде, убија муве и растерује сан, јер се боји »шлога«, па не сме да спава после ручка.
Она вам не мари баш да чита и да пише, али да скува — у томе се не боји ни једне своје вршњаке надалеко. Јуцо, дете моје, иди у кујну, још мало па треба вечерати; знаш да тата воле раније да
Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди. Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све
А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим? А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету. А њему мило што га тако држи
А он је онда пита: а боји л’ се и кад је с њим? А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету. А њему мило што га тако држи за јунака, па онда од њу пољуби, а она се отима па му каже: »Срам те
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Сад мало заћуте. Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. Гледа једно у друго. Љуба се боји да се не забуни, ако и даље буде ћутао, па започне.
— Драго нам је. Када је фрајла Варвара казала: „Драго нам је“, устима готово ни помакнула није, боји се да јој се зуби не виде, јер су врло рђави.
Х Чекмеџијић и чика-Гавра стигну кући. Чекмеџијић броји дане; све се боји, све мисли да ће му и то когод покварити. Али неће му то више нико покварити; јер нико се тој женидби не радује као
Марко се задовољан шеће даље па до пенџера Мициних, и све јој исприча. Мици је мало жао, боји се да није берберин скрхао врат или ногу, а с друге стране мисли се: о томе ће се приповедати што је Марко њој за
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И још нешто: као и отаџбину и мајку, човек се боји да је не изгуби, јер зна да би је тек после волео. Дакле не волим нити могу да волим, јер љубав тражи целога човека и
Африка
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не примећујете.
Ја нисам срео ниједног колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе,
Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера. Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које долазимо.
Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата. Иза сваке округле кабане почиње необично зелена планина.
Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да буде жртвована, она га се највише и боји. Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па
Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од
Бубу, једини стари друг, везан за гвоздену кантину у којој је кујна, ларма, изненађен оволиком брзином. Он се боји нарочито мајмуна које види у савани а чија му је раса непозната. Око нас је најпре доста равно.
Овај је у неприлици, и што би да се сагне са коња да саслуша, и што се боји да би слика тада пропала. Кришом као случајно, вади из недара гри-гри да би лепше изгледао. Дивне минђуше.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Гарсули се попео до Енгелсхофена, сав црвен, у боји која се мењала од црвенила рака до модрине ћурана. Енгелсхофен га је дочекао седећи и није устајао.
Па доста је да те остави недељу, две, ту, доле, да те грознице уморе, а уши да ти пацов поједе. Кога да се Гарсули боји? Имали смо разне тамничаре, ал’ ни један међу њима није био кицош.
Трифунове крупне, сиве, очи, пре у боји светлог сребра, имале су сад боју као пепео. А у њима се скупљала она бескрајна вода, која, на крају крајева, сав свет
А Павле је одговарао да се не боји и да на коцки никад не губи. Павле је губио, тамо, на Бегеју, у оној дереглији, али хотимично.
Засада, рече, о том, треба ћутати, као у гробу. Она ће рећи Божичу да се враћа оцу, ускоро. Не боји се Божича и ништа је не може задржати. Сад томе још није време. Госпожа Евдокија говорила је мирно, нехатно.
Не боји се, каже, конопа око врата. Умреће радо за свог човека. Само нека он не креће потере, док се Пеја дохвати ритова, борча
Хода као луда по кући. Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји? Божича? Она се Божича не боји! Зашто је такав према њој? Опет се понаша као коњушари.
Где је био, тако дуго? Што се није јављао? Нико је није видео, кад је дошла! Чега се боји? Божича? Она се Божича не боји! Зашто је такав према њој? Опет се понаша као коњушари. Други би био сретан, на његовом месту!
Њен отац је пуштен из затвора. Њен отац је дошао. Божич се вратио. Зна, каже, да он и њена мати срљају у несрећу. Боји се, каже, за свог остарелог оца. А чувам и тебе, лудаијо!
Ничег скарадног међу њима није било. Он њу, као дете своје, воли. Нек се ништа не боји! Али млада девојка сад, сва промењена, остаде снуждена. Чинило се да ће заплакати.
Узе јој га, каже, рођена мати. Хтела је, каже, да га моли да је код себе задржи, јер се боји да, после овог што је доживела у Енгелу, оде кући.
Затим убриса сузе, па га, изненада, сасвим мирно замоли да је испрати. Не боји се, каже, оне чукувиде. Њену су тетку, тако, у Вуковару, неке жене, са неком попадијом, због једног официра, помешале,
Теодосије - ЖИТИЈА
А благочастиви Стефан клетвама увераваше овога да се не боји. Ради већега доказа истините вере и љубави према њему, светим јеванђељем удостоји тога недостојнога себи за брата,
кога тачно познаваше да је више од других украшен безлобношћу и правдом, као мужа у свему преподобна, који се увек боји Бога и који заповести његове брижљиво чува, служећи са свима епископима свету и божаствену службу, свети посвети овога
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овоме треба додати и динарску утакмицу и динарске склоности за живописним. Имена која се дају коњима по њиховој боји и називи свега што се односи на коњски прибор турског су порекла готово код свих динараца.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
Ал’ она ни да покаже њушку. Да ли постоји, ил’ не постоји? Углавном она се мене боји. АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА Наказице моја лепа!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Помислих на мамино лице док слуша друга директора како се боји да од мене неће бити ништа и дигох два прста. - Прилог времена прошлог од писат, то је, на пример: писавшиј!
јер је за неку идиотску копродукцијску лимунаду било потребно двадесетак риђих момака, а Влада није чак морао ни да се боји да би играо Викинга. Од тада он је главна марка на игранкама, иако тај филм није омирисао Караново.
- Мислите да су навикле? - Сасвим сигурно. - Како знате? - шапнула је и ставила прст на уста као да се боји да неко не чује. Тај неко, међутим, није постојао. Најближи пецач био је удаљен сто метара. - Како можете то да знате?
смо стигли готово истовремено, а онда се она зауставила и почела да уређује своје мишје сиве чуперке, пудерише се и боји ружом бескрвна уста. Држећи Грету у крилу, Рашида је чучала на скели и питала ме очима шта то треба да значи.
Било је то лице жене која воли и било је лепо упркос боји коже, косе и очију. У том тренутку, чини ми се, у мени се покренуло нешто. - Да си је само видела, Рашида!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње. Армицијаш уверава господара Софру да се ништа не боји, да није на рђавом месту. Чамча унесе „провијант” и једно половаче. Место да армицијаш њих части, они часте армицијаша.
— Ти знаш шта смо се и на суву напатили, а некмоли на мору кад је бура. — Ко се боји врабаца, нек’ не сеје проју, — вели Чамча. Ал’ ти си бар био у Тријесту, Чамчо. Јеси л’ се кадког купао у мору?
Шамика, једнако збуњен, још не зна како ће да почне. Дође кући. Оцу не сме о томе ништа прословити, јер се боји да ће му рећи: „Нећу крадену девојку”. Дан по дан пролази, а још не зна како ће да започне. Још има три дана.
Заподене на једном месту, на другом, на трећем и тако даље; свуд је рад задоста учинити. Боји се да се где не замери. Шамика је тек „галантом”, ништа друго.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари. Говорила му је о ноћи, које се боји, о мраку, у ком је хватају страх и привиђења. О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак.
Хтео је да јој предложи да он легне на тле, а она на постељу, тако обучена, да се не боји. Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји.
Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно.
Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана. Увече, знала је по боји неба и облику облака да тачно наслути време за сутрашњи дан.
Кроз неколико дана већ, она је знала, по боји воде и врбака, који је час дана. Увече, знала је по боји неба и облику облака да тачно наслути време за сутрашњи дан.
Одмах затим трзао се у мислима, мислећи да нема чега да се боји, ни ако остане жива, и њена смрт му тада, на крају тог, тако дугог, чекања да је добије, изгледаше толико грозна, да
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(„Кум се поштује на земљи, а бог на небу.“) „Крштеник се боји кумове клетве и проклетства као од ватре“, јер се његова клетва, по веровању, одмах испуњава.
“ А када се неко кумством закуне (то се ретко чини), онда он обавезно говори истину. (С обзиром да се народ страшно боји кумове љутње и клетве, установљен је обичај да се помоћу једноставног обреда кумство привремено раскине у време док су
(Вук, бр. 3118) — Није коме је речено, већ коме је суђено. (Вук, бр. 3649) — Чега се чоек највише боји, оно ће му на главу доћи. (Вук, бр. 6087) — Чоек налаже, а Бог располаже. (У Дубровнику) (Вук, бр.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Ни робу праведном, ни незнанцу што кроз царство ми хита, нити иком треба да их се боји, само кривцу ће се сурово судити, али не суровије него што у закону стоји.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— ништа сем дугог тајног саучесништва, док је она јурила за својом представом о срећи — непостојећим виставижном у боји, а он покушавао да из свог просечног талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када
То ме тако нервира! Ипак, смршао је, пролепшао се. Добро му стоје младалачке кошуље и фармерке. Почео је да боји косу. Ни његова бивша жена не изгледа лоше. Кажу да има некога. Понекад се виђају да се договоре око отплате кредита.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Он те јошт није искао него је казао: да је знао, он би те сам узео. Па отац ти се боји: упустићемо ову прилику, а онај неће доћи, па шта ћемо онда. ДЕВОЈКА: Како неће доћи, кад је казао?
МУЖ: Јес чула? ЖЕНА: Шта јес чула, шта је? МУЖ: Оћеш престати, или нећеш? ЖЕНА: Видиш ти, као да га се неко боји! МУЖ: Оћеш престати, питам ја тебе? ЖЕНА: Муж жени ни капу! О, о, о! Та смеје ти се свет, знаш ли, море? УГЛЕД 5.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
потребне самом поетском, односно приповедачком поступку који је, у оквиру једног духовног усмерења, тежио посебној боји и озвучењу израза. Треба, дакле, описати то усмерење.
Ако ј' зима, није лав! Зима, зима, - па нека је, Не боји се ко је здрав! Или: Кад дорастеш, кад размислиш, каз' ће ти се само!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Више је Нађ уважавао наш народ него ви као Србљи. ЛЕПРШИЋ: Дабогме, зашто се боји. А зашт’ не спомиње наше привилегије? Чекајте само докле и заокупе граничари, пак ће тражити и он Тунгузију.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поред тога, он се не усуђује да каже све што мисли. Он се боји да се осумњичи његова поданичка верност и неће да дође у сукоб са цензуром.
мистериозном патетичношћу и великим контрастима сенке и светлости — и он ће у поезију уносити патетичност, љубав према боји, светлости и тами, јаку машту, контрасте.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он се кадгод боји да корача гласније да не узнемири некога што спава и који може сваки час да се пробуди. Њега дира и вријеђа у мозгу
Он је утекао и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама,
он носи годинама то биће у себи, да га годинама крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.
Гавре Ђаковић осјећаше да га се боји, да стријепи пред њим и да уступа кад покуша да му се отме или, кад се ухвати с њиме у коштац, како га онај слама,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
за њима и стрепи, Кано мајка за дјечицом својом Кад их на пут крвави опреми, Мила су јој, а худе је среће, Па се боји, вратит јој се неће.
Јуначке мишце, а јуначки рези, Пушчана зрна као неба снези, Крвави боји наоколо свуда — О Боже благи, ко добива туда?!
68. „Ох мој Боже, драги Боже, Сад сте моји, сад сте моји! Ал' кад мислим што бит може, Срце ми се јадно боји: Та слатко је, здраво слатко, Све се бојим, биће кратко. 69. Нигде мени нема среће Како прену и свет глену.
“ Србин кликну, Лати пушку по средине, Те без топа, с три фишека, Он злотворску силу шчека. 21. Млоги ли се боји бише! Ма тог боја не бијаше Е четрест, мање-више, С две тисуће ту с' поклаше.
23. То почетак би витешки, А поможе Божа воља, Удрише се боји тешки, Па све бољи иза боља, — Али нећу да и ређам, Да големе ране вређам. 24.
24. Још се бију тешки боји, Ал' онаки више нема; Још на пољу Србин стоји, Али њему срце дрема; Оде, оде, зора бела, — Нама данка не донела.
већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји? Само брже, ето згоде!
њој руку своју меће И осећа ди у њи срце куца, Већ мицати се њена уста види, И опет не сме да је загрли, Јер он се боји да је опет натраг У пређашњи не баци сан, сад она Отвара око, па се горе диже, Забуњена унаоколо гледи, Са њоме
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ако се вук не боји крста, пуцаљке се, бели, плаши. Најтеже је живописцу падало кад је за неког требало израдити икону светог Ђорђа,
остарјела жена брижно гледа те двије жиже у ратниковим очима и све зебе да се оне не откину и не падну на земљу. Боји се, почеће да гори ниска спржена трава. * Згомилали се на станици људи с торбама, коферима и пакетима.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И мисао о грешности, мучењу на оном свету због таквих нечистих мисли, све то изиђе пред њу у црној и страшној боји...
— ’Ајд иди — вели гласно, да га чак и она чује. — Иди, да те нана, ено, не чека. А она заиста га једва чека: све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма, света, људи што по њему иду.
не помисли да он ради ње, Анице, шаље, његов момак кад донесе говори: како је Ита, газда му, послао то „за дете; боји се да оно не види по улици, па да не жељује...“ Ништа њу није вређало. Истина, било јој је тешко тако усамљеној.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
се моли калуђер седи, бројанице ниже, у земљу гледи, бројанице ниже, кô да речи броји, да л' сувише рече ко да се боји.
светилиште зрака; склопљена су врата зимнога дана, и склопљена стоје врата самостана, и самостан истог мал' да се не боји, јер син један мрака и пред њиме стоји; турски један телал стоји пред врати, балчаком врата хоће да смлати: „Отвори,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
259 ЈАО, ЖЕНО, ИЗЈЕДЕ МЕ ВУК! 260 НЕШТО ШУШНУ 261 СЛОВО ИЖЕ АЛИ СИРЦА НИЖЕ 262 ЂАВОЛАК 263 СНАШИНА ПЕСМА 264 ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ 265 КАД ЋЕТЕ ДА ВАМ ПАНЕ КИША?
Грбо је тада био већ преш'о из ђаволске државе у крштену, па сио и чека краља, јер га се не боји у крштеној земљи. У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо!
Дивоња опет рече Милошу да се не боји ништа, већ да пази па ако би он пао с Драгог Камена, да му сврне десни рог па да бјежи безобзирце.
Царев слуга се бијаше веома обрадовао што је постао таква сила да се никог не боји, и да би се привикао на оклопнике чешће пута удараше магарца и даваше им поједине послове.
“ ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ Кад год је Насрадин-хоџа слао ђака по воду увек га је најпре истукао, па му тек онда дао крчаг у руке и
1923?). 97. ХОЏА СЕ БОЈИ ЗА КРЧАГ: Забележио Стеван Сремац, књижевник. С. Сремац је о Насрадин-хоџи приредио и издао збирку шала, досетки и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Кад је тако, то смо ми обојица несрећни. Како ћу се помоћи, ја не знам. Кад се псовке не боји, све је друго бадава. КУМ: Ја сам, фала богу, пронашао један лек. МАКСИМ: Какав лек, кажи и мени, тако ти вере!
Жена мужу да учини што из љубови! Море, што год чини, чини од страха, или за корист; то добро упамтите. Или се боји; да ју муж не бије, или да се не разболи и не умре, па неће имати после откуд да живи, или кога да мучи.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ближе снегови прилазе; А шуме силазе, силазе у риђим и мрким крдима у језеро, у оклевање Сопствене слике што боји се Са непознатом да споји се Ко дух и дах у певање О слатком страху виђеног Што невиђено враћа се, О страсти која
3 И на комоди, умањен у модел, Ко инсект крхак, у размери тачној, О метаморфози збори многозначној: Брод се боји мачке, прашине и воде. (12. ВИИ 1989) МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ Дідн'т И данце wітх yоу онце ін Брабант?
10 Кад ноћу дишеш поред узглавља ми Ја слушам спори покрет зодијака Над равним кровом, гласове у тами Што боји простор између два знака; Најближи свету онда кад смо сами, Кад душа света шапуће из мрака, Учимо мудрост дружења с
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Зашто да гледам телевизију — каже — која има само два програма, кад стари „Зануси“ има четрнаест програма, и то још у боји!
прсте на Де, онако како су му их унуци наместили код куће, па не сме да испусти позицију све до кафане у којој свира. Боји се — заборавиће!
Матором не остане ништа друго сем телевизора у боји… И када је све било побацано што је могло да се одлепи од патоса, њих двојица изађу иза заклона да битку заврше голим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји, нејаке штити, крвнике гази, тражећи правду под земљу слази, разбија браве, отвара
Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика стоји мачкова друга, покојног Пијетла.
Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов. Облак се прича о млину роји, Има ли неког да се не боји? ИИ А близу горе, уз њиву проса у шупљој букви живио Ћоса.
главе звончићи плави, блистају крај њих маслачци жути, док бијела рада у сјени ћути, насред пољанка, у сивој боји, џиновска нека печурка стоји.
Шапуће ветар, грома се боји, врбама старим листове броји. Облак се шуља, долину целу прожима мрзлим дахом, дȃљи без краја, препуне сјаја,
“ Јежурка Јежић, копљаник славни, спокојно шета, делија права, он се не боји никога живог дању ни ноћу, па ни кад спава. Свака му бодља — бајонет прав, као да прети: „Нек дође лав!
суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ како који, вукови туле на месец, шуму нам јесен црвено боји, храшће на стражи спокојно стоји, пролеће доносе ласте, на врби — грожђе не расте.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Задовољства су чисто физичка. Очи уживају у све тамнијој боји шуме прекопута, груди у дисању ваздуха освеженог мирисом биља и воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Видим вазнесење: оно почиње сваког јутра и не боји се пада. Свакога дана нешто се увис понесе и спас нам пређе преко усана.
природне силе и да л у њих спадају ови снови о стварима које су ми најдаље од памети ти снови што се јављају у боји и трају дуго као допуна давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека заборављена жица излишно је
руководно следи покрет који полази из врата неће више да сиђе са неба и то је врелина врла врхунац који се боји пада људи се измичу праве места за драгоцен пад само нагнута светлост зна да неће то падање бити без трага иако
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И ја се склоних, братићу, од зла. Не знаш ти каква је ово сила у срезу ; и капетан га се боји ; тако је то, братићу мој. А она не зна, него... Хеј, што ти је женска глава!...
Љубица је нарочито дошла да чује коју реч о писару, да види шта је то: треба ли да се боји чега, или ће јој и Веља казати оно исто што и Стојан. Али сад јој је веома незгодно да почиње разговор пред учитељком.
— Како то? рече она тихим гласом, као да се боји да га не пробуди. Сваки ко је преживео младост, мора знати за њу, сећати се појединих тренутака и, разуме се, то су
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина. Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто
А Гојко се не боји испита, он зна да су деца ваљано спремљена, и то му није првина. Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што
Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим... А после...
Али се боји ревизора, и не због оцене, него просто онако, боји га се као човека оштра и озбиљна, боји се оних неколико часова, што ће их морати провести са њим... А после...
Овако му је и гнездо безбедније, не боји се никаква зла ; јер није ово полицајац, него његов добар друг... Он га може и у заштиту узети, кад устреба; зна он:
Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи из облака, Кад загрми, далеко се чује, А кад пукне, свак (се) боји за се. 9. Сиње море и дубине твоје, Нико тебе препливат’ не море, Веће вила на коњу љељену.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја ујна је побегла из Беча, и није ми оставила ни своју адресу. Ваљда се боји да ћу доћи да тражим наслеђе. Моја стара тетка, калуђерица, заблесавила је од свега што о Бечу чује.
разведрити париско сликарство, које има у себи само једну опасност, а то је да постане играчком, од чега се највише и боји. Цртежи његови утицали су, опет, као чудо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све
Пред његовим очима лебде они горе споменути великани, и он се не боји гањања и премештања, не боји се »Сибира« ни у којој форми; бори се, побеђује, бива побеђен, гањан, али он то све стојички сноси, јер неће да је
Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. — Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. — А што, што мислиш?! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А?
Јавна безбедност није угрожена, али су дућани и магазе ипак зато сви затворени«. — Хе, хе, боји се ћивта, а, боји се, има и за што! — вели Мића. — А што, што мислиш?! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А?
Ћир Ђорђе немаде куд, него дозволи, али само мало, јер се, вели, боји да јој се не заврти глава, односно мозак. Док се ћата окретао с Љубицом, играјући оно што су им Цигани знали да
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад се сретнем са Димитријем, Не умем радост да прикријем! Он живи о јогурту и о буреку, И не боји се да га урекну, А над шкртошћу и похотом Смеје се на сав глас, грохотом.
ОД ПРОМАЈЕ У нашем народу веома је Раширен страх од промаје: У чекаоници, у колиби, у палачи Свак се боји да га не закачи! Србија, Црна Гора и Босна Држе да је промаја смртоносна.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Породица света Пророкова зна јунаштву праведну цијену. Лажу људи што за лафа кажу да се миша и најмање боји. Хајте к мени под мојим шатором, ти, владико, и главни сердари, само да сте цару на бјељегу, за примити од мене
ВУК МИЋУНОВИЋ Будили се ти тако проричеш, мишљаху ли у свијет за кога? ВОЈВОДА ДРАШКО Нема тога ко с' не боји чега, да ничега ано свога хлада.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А она је знала да је то све због ње. Као да се ње боји. Прође по читаво лето, јесен, зима, па се од њега ништа не би чуло, нити би каквог гласника послао.
овамо, код куће, Софка била сама и због тога она имала, као остале матере за своје кћери, кад остану тако саме, да се боји чега ружнога, да тада можда какав мушки...
Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.
И из страха да то ко не опази, да се зато она тако споро свлачи што се боји, и онда као сажаљевајући је, да не почну долазити по њу, да је охрабре, она брзо, одједном, баци са себе и остало
од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, | триста чуда начинити, а овамо од тог, његовог вина, на
Али Софка му мимиком одрече да није то чега се боји, већ показа своје раме и испружену руку. Он, сав срећан што није оно, досети се.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Простота се боји само онога што глибавим земним очима гледи, а душевне су јој слијепе. Зар ти, Иво, не видиш да зли дух точи мој народ,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Чува га као очи у глави. Шути као мрамор. Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје.
Б) СУПРОТНА Батли кô бјели зец. Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи.
Бијели се као тава на снијегу. Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи. Весели се кâ и мати мртву сину.
Боји га се као врана скелеџије. Боји га се кô наковањ чекића. Боји га се кô свећа помрчине. Боји се као девојка од удаје. Весели као на даћи. Весели се кâ и мати мртву сину. Весео као да му кућа гори.
— Зло дође на коњу, а оде на пужу. — Где зло замркне, ту и осване. — Свак се свога зла боји. — Не позна се зло, него кад дође. — Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе.
— С трудом ишта, а без труда баш ништа. — Прегаоцу бог даје махове. — Тко пуно снује, мало ткаје. — Ко се врабаца боји, просо нек’ не сеје. — Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће.
— Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреја. — Гвожђе се кује док је вруће. — Ко ради, не боји се глади. — Како тко ради, онако и има. — Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада.
— Жежен (опарен, опечен) кашу хлади. — Опарен пас и кише се боји. — Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше. — Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
— Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши. — Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера. — Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује. — Ниједна мука довека.
— Ко друге срамоти, себе не части. — Ко се од свога образа не стиди, тојаге се не боји. — Ко се не стиди свога образа, не стиди се ни туђега. — Где нема страха, нема ни стида.
Не плаче слијеп што није лијеп, Већ што не види бијели свијет. Не страши се мушки умријети, Већ се боји срамотно живјети. Није анђел да се не разљути, Нит је шејтан да се не помири.
Приповиједа се да у мору има некаква тица, која на ружну времену пјева (јер се нада лијепу), а на лијепу плаче (јер се боји зла). Ја сам лањски и ономлањски! — Казао врабац кад су га питали како ће презимити.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му св. Аранђел међу тим не однесе сунце.
” Онда свети Аранђел зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји да му свети Аранђел дотле не однесе сунце.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (І Јн. 3, 22-24) Јер „страха нема у љубави, пошто савршена љубав страх изгони, а ко се боји не усавршава се у љубави. Ми волимо њега, јер он најпре заволи нас.
еклисијарха А за еклисијарха треба да постављате брата, изабравши га по речи Давидовој: „Блажен је муж који се боји Господа, коме су омилеле заповести његове!“ (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како би гди дошао, казивао би да он има ђаче свеца, да свак стоји на опазу и да добро гледа што ће пословати; да се он боји јести и пити преда мном, а смејати се и шалити за главу не сме.
Нико се сад не боји да ће му ко у закон дирати. Ником училишта и академије нису затворене. Зраци просвештенија | ума и разума на све наше
Известимо се ту; кажу нам да с Хормовици може ко преко целе Албаније проћи да се никога не боји. Али га ја тако слаба од себе нипошто и никако не би[х] могао отпустити; дакле, нађу нам две мазге, и пођем и ја с
славенскими словами књига на свом имати језику, такови человеческому роду доброжелатељни прорицатељ нека се нимало не боји, но нека слободно то пожелатељно опште добро предсказује и прориче.
Ја те молим, нека свашта не спомињемо! Ко се кише и блата боји, нек’ се не рађа на ови свет; то му се пре каже, нек’ не рече после да није знао.
Куд је прошло тридесет, нек прође и ово десет; и нек се не боји да неће проћи; прошло би да и[х] је јошт толико. Ко се год опари, а не каже друштву да чорба жеже, није добар за
А да зашто сам из Цариграда побегао? Али овде моја марња ништа ми не помаже. Ко се просто смерти боји, у горем страху ваља да живи него зец, и ништа да не чини него да се плаши, зашто се сваки божји дан умрети може.
Нико не ужива пролећне мирисе, Из хиблејских пећина не извлачи сате, Ако чело чува и боји се купине; Вооружава трн ружицу, мед бране пчеле. О, неваљало малодушије (помислим у себи).
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће.“ Тако се говорило.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.) Глад ми завија у стомаку — псето, Па зрње неког млечног класа жваћем. У истом трену: сунце, трећи петô!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази. Сат је прошао па се поздравио... Оче... Неко зло.
— Где си? Не видим ти брлог, села бих мало. — Бежи од мене, змијо! — Не виче: боји се да Симка не чује, па сикће шапатом. — Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати?
Дуго се клати задихана тутњавом у грудима. И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета.
И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада.
Бежи! Стој, курво“, видео је да га се не боји, па је додао шапатом: „Дођи код мене. Седи.“ „Није мене страх од тебе“, спустила је лампу на сто и подбочила се
Све је пијано. — Чађевић ничим не показује Аћиму да га вређају његове речи. — Ми ћемо да их отрезнимо. — Народ се боји пијане војске. Многи хоће да иду кући. Аћим јурну из суднице и викну: — Ко је тај са срцем кукавичким и издајничким?
Па и њега је мајка наговорила. Смрачило се зеленило кукуруза. Ко би смео с њом да покуша! И тај Тола! Будала, боји се Ђорђа. И он је мушко! Звиждуће, ништа не слуги. Гадан, прљав трапавко. Ништа боље од Анђе и не заслужује. А ја?
И да не поцрвени на срџбу његове љубоморе. А Толу још више и гласније да прогони. Боји се. Можда није истина? Јесте. Никад њој није толико задоцнило. Јесте! Викала би. Јесте. У њој је. Осећа га.
Ивица довратка жуљи му чело. дуго не сме да уђе. Себе се боји. И ње. Она се двапут накашља казујући му да зна да је ту. Изазива ме, улази, застаје, јер једно друго виде на месечини.
Она седа на кревет и посматра га. Осећа да га се Симка не боји. У тами собе месец провртео блиставу рупу, она је у њој, а испод мараме, као иње, светлуца јој коса.
Ја сам се излечила. Цинцарин ме из Чачка... — Савлађује се да не јурне напоље. — Он ме излечио. Боји се, курва! — Толики доктори нису ти помогли, па сад, баш ове године, неки Цинцарин из Чачка да те излечи, је ли?
Пред Ђорђем није отац: пред њим је страх, а он више нема снаге да га се боји. Стоји и ћути јер је слаб да седне и јаукне. Све је то казна над нама, обојицом, мисли Аћим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Ви познајете то дело?“ „Како да не! Проучио сам га скроз наскроз“. „Молим Вас, реците му то! Он се боји да оно није имало ниједног читаоца“.
Имала и њихово краткодлако меко крзно, но о боји његовој не могу вам ништа одређено рећи. Била је, не само врло хитра већ и особито лукава кад је могла да умакне
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Секула је пустио браду, прерушио се, мучно би га било познати. Омрзнут је у своме друштву, али га се оно боји. Јер све су то предратни просјаци, лажни инвалиди што „ватају на униформу“, Цигани и протуве, и он једини ратник међу
Јест, ништа друго од њега не тражи мала, несебична міѕѕ Поунд, нека се не боји и не узнемирава. И љуби му руменим и врелим уснама чело које се ведри.
Ја слагах да сам све везе раскинуо само због ње. А кад ми она рече да се боји за мене и да би ме некако хтела спасти ја је уверих да ћу је оставити на миру баш сада кад сам слободан.
Па су онда некако и телефони први уведени, и хтела би наја нешто да поручи сину Боји у Београд, те пита Икету шта ће коштати један такав разговор тамо на том сокоћалу.
Молим Вас, узмите! — Не, не, малу би’ пару могао, добра госпођице, ово не могу. А она, видећи га како се боји да прими, веома хитро спусти новчаник у његову торбу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ко још данас мисли на вука? Коме данас пада на ум да оболи ол ликантропије? Данас се човјек више не боји смрти... — Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака.
Данас се човјек више не боји смрти... — Мислите да је човјечанство постало храбрије? — Не, данас се човјек боји рака. Знао сам једнога који је двадесет година плаћао мисе да би умро од туберкулозе. — Па како се свршило?
И застидимо се нашег идентитета тек онда кад изусте његово име. Тек име је покудно. Жена која се подаје иза грмова не боји се свог живота, грбавац не бјежи од своје искривљене хрптењаче: он осјећа себе у грбавцу и грбавца у себи.
Несмисао и глухоћа за форму или муке око стварања једне нове форме? Истински се умјетник боји своје смионости. Треба бити на опрезу према онима који истрчавају напријед носећи транспарент своје оригиналности.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
»То је човек — размишљаше она уз пут — што се не боји ни пушке ни власти, никога до Бога. Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!.
Иде са својом пушком по зеленој гори, а све живо бежи од њега... Прави горски цар!... Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!...
— Не боји се ничега; али морамо сад добро пазити да нам не умакне у ћелију. После нам не поможе ништа. Али старац, види се, није
Ови ће се скупљати испод Букуље, али место није одређено. Чико се боји да не буде дигнут и качерски срез, па вели да добро пазите кад наиђете на Качер...
Гле, како онај Мокролужанин слободно иде путом и звиждуће, не боји се никога, не преза ни од чега! ... А он, одметник, мора да се вере по замрзлим урвинама, по голим и оштрим трњацима,
јуре господа на санкама, и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. ...Звер!...
и сав тај свет иде весело и слободно, певајући песме или подвикујући на стоку, нико се не боји полиције ни пандура, не боји се туђега погледа... и он завидљиво гледа ове безбрижне и веселе путнике. ...Звер!... Звер пред хајком!...
Сад би могао убости противника, али су му руке више лактова стегнуте јако, па се боји да ће убод бити слаб, само ће га још више ражљутити, па после — зло! ... Да гледа како да га завара, заговори...
само сипа у грло, не разбирајући шта ради... То му је једини лек од оне страшне бољке, које се он боји више од свега... Пије да затупи, да убије свако осећање у себи, да угаси онај пламен, на коме душа заснива своју радњу.
А ја и Јово и моја мајка све то потврђујемо, као да смо се договарали... А она матора, Вујова, оно је ђаво!... Боји се, ако што ода, да ја не кажем за паре, па да јој све одузму... ћути као сиња стена! ... А Јово пропаде! ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Грбо је тада био већ прешô из ђаволске државе у крштену, па сио и чека краља, јер га се не боји у крштеној земљи. У том времену стиже и краљ, па пошто не може пријећ у крштену земљу, рече Грби: — Грбо ли, Грбо!
ЦИГАНИН И ЦАР Циганин се пријави цару за послужника код коња. Погоде се нека му плати сваки муж који се боји жене сто дуката.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Потајна слабост и жудња ка срећи, Скривене мисли у боји љубави, Њен поглед некад све што знаде рећи, Још једном само да је да се јави.
НИРВАНА Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари.
Ноћас су ме походили мртви, Нова гробља и векови стари; Прилазили к мени као жртви, Као боји пролазности ствари. ПРЕСТАНАК ЈАВЕ Долазе дани и ноћи без јаве, И као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Сећам се такође да је у кући мога оца, у којој су се одржавала ова зимска посела, стајала слика Гарибалдија у боји, у црвеној кошуљи и са шеширом окићеним перјем. Та је слика висила поред иконе, слике нашег свеца.
Ћипико, Иво - Приповетке
и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку, и изједначила их у боји с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља што ће од својих и од себе.
у сутону, између високих кућа гдје нигда сунце не сије, није се одмицала од свога сиромашнога сусједства, као да се боји свјетлости и угледнијега свијета.
Дође јој да што повјерљиво рече, но нема ријечи да се изрази. Осјећа да се нечега боји и жељела би да је он од тога одбрани.
Он би хтио за њима у цркву, но боји се сеоске дјеце, па се крије. У цркви најпрво уставише јој се очи на зраци сунца што пред прозором од свода трепери и
На ономе крајноме рату, што је на догледу, сигурно и Марко с друштвом потеже. Да га се не боји, сишла би доље к рибарима, помогла би им и разговарала би.
Маестрал носи собом свјежину, живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а ништа јој за то у замјену није дао...
живот, и она осјети у себи животну сласт: хтјела би пожурити доље к рибарима, али се боји свога човјека, — њега се боји, који јој младост и живот заробио, а ништа јој за то у замјену није дао...
Убрзо, море и земља изједначише се у оловастој сивој боји, једнакој као што је стијење прекоморских голети. Марка још нема, а невјера очиглеце пријети; наслућени хладни
Млади парох дум Андрија, мален, с наочарима, врти се и надиже између гомиле народа. Не боји се; зна да његови жупљани добре су овчице: прогаламиће, па ће се и умирит.
свјежину јарким дахом живота: и поточине, и драге, и гудуре прекоморских брдина што се одбљескују у јасној модрушастој боји.. . У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је!
Али Илија увек, док је на догледу вароши, и кад има с другим посла, о нечем сумња, боји се да га не би ко у чему преварио, а камоли да не сумња сада, кад оно „Трчало” Тома око њега врзе се, сигурно да га у
Најстарија кћи пошла је у шуму да што усече, али слаба је од ње корист: нејака је и боји се лугара као живе ватре. Илија седи и пуши и, место да гледа у ватру и да га весело пламен разгаљује, гледа сада
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА (пресече је): Чекај, молим те. Још нешто ми је казао. Вели: боји се да и његов положај није доведен у питање, јер је овај данашњи напис изазвао негодовање и на највишем месту и све су
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Влажног и тамног боји се Софка; од њих зазире и газда Младен у истоименом роману. Светло,доживљено као топло, усредсређено је у изнутра
је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер. 34 Приповедање даље тече углавном једнолико.
такође у још једној раније навођеној реченици, оној са почетка Газда-Младена: „[…] да код куће од свих највише се боји, поштује бабу,очеву матер“.
у рекцији: уз поштовати иде акузатив бабу, али не може у исти мах бојати се, јер уз њега мора ићи генитив највише се боји бабе.
забринутост учитава свој некадањи инфантилни страх: „Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо (муж у Турској - Н. П. ) неком кућу продао”.
Одвојености од спољњег света, затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само
Одвојености од спољњег света, затвореног простора и тишине Софка се у ствари и не боји, напротив; као што се не боји ни свежине, влажног а јаког мириса који до ње допире из дворишта, баште; него се само прибојава да ће је све то
коју није смела ни пред собом признати, она у постепеном избезумљивању све више крије, потискује своје тело и „све се боји нечега, а нарочито оне ширине и пространости друма”, па „све уза зид брзо иде.
У трочланом низу голубови су се нашли најмање из четири разлога: због голубије боје, сличне „боји зимског неба, хладног и чистог”, што је и боја Дафининих очију; као птице поднебеске, дакле опет веза с небом, с
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Са великим прозорима, господски и домаћински саграђена. Да је видна и широка, да је станиште човеку који се не боји и ни од кога не заклања. Вичемо да нам се отвори.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Свакога баука не бојте се, моји, Јер тај баук можда, можда се вас боји. Најгора је слабост што без нужде клеца; Зато, људи, људи, не будите деца.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Исто је певати и умирати. Сунце је реч која не уме да сија. Савест не уме да пева, јер се боји Осетљиве празнине. Крадљивци визија, Орлови, изнутра кљују ме. Ја стојим Прикован за стену која не постоји.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Бора се окренуо. Неко раздрљених, маљавих груди смејао се са врата колибе. — Не боји се он, носи свој фетиш на срцу, довикивао је Сергије, који је тек ускакао у широки комбинезон.
Петровић, Растко - АФРИКА
Земље црвено зарђала, она што боји прсте као шафран, црвена као земља архипелага Лос, или Конакрија, покривена је густим зеленилом.
Своју жену и своју децу ја нисам посматрао као супротност црнима; разлика у боји може вам изгледати тако обична да је више и не примећујете.
Ја нисам срео ниједног колонијалца који би показао да се боји звериња, дивљака, зараза; али је из њих непрестано избијао већ укорењени ужас што су сигурне и лагане жртве климе,
Изненада јасно, као највећа звезда, засија око пантера. Он нас сигурно види али нас се не боји и трчи нам право у сусрет: не да би нас напао, већ да би наставио свој пут ка реци од које долазимо.
Праћен слугама и дечацима одлазим пешице у суседно село Бапле. Шеф села, Кењ, младић озаренога погледа и кршан, боји се очито фотографскога апарата. Иза сваке округле кабане почиње необично зелена планина.
Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да буде жртвована, она га се највише и боји. Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске нокте, које држи сакривене у шуми, па
Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од
Бубу, једини стари друг, везан за гвоздену кантину у којој је кујна, ларма, изненађен оволиком брзином. Он се боји нарочито мајмуна које види у савани а чија му је раса непозната. Око нас је најпре доста равно.
Овај је у неприлици, и што би да се сагне са коња да саслуша, и што се боји да би слика тада пропала. Кришом као случајно, вади из недара гри-гри да би лепше изгледао. Дивне минђуше.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти... али плашљиво Кô да се бича боји нечијег. СПАСЕНИЈА: Што отровани шиба крајеви По танкој крви робља несрећног, Докле безумље тешку копрену На чула
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ко ме је то могао представити пуковнику Рајевском у тако лепој боји? Чудим се! Из даљега разговора с пуковником Рајевским видех да је њега јако огорчило и то, што је данас над неким
да га казне за злостављање животиње; лончарски трговац на Сави пакује лонце, па не да шегрту да носи сандук, јеп це боји да не полупа »еспап,« већ зове јака момка, даје му сандук и вели: »ево нај, али добро пази, чувај да не полупаш лонце!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ако јој мој пријатељ пребаци руку преко рамена, није се противила, али би се лако нагнула напред, као да се боји неће ли је случајно заголицати.
— Ево ти и слика, и занимај се. Опирао сам се. Али он ме и на српском замоли да га не напуштам, јер се боји да ћу се загубити. — Уосталом, ја нећу остати дуго — и готово ме угура у другу собу, у коју се улазило из предсобља.
— размишља војник. Граничар спусти полако шлем на земљу, као да се боји да не потресе и саму успомену на овога мученика... Ветар навали, шлем се помери, а онај шум као да подсети на крик...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Босна, сестра твоја, на тебе гледа, И не жели теби никакова вреда. Ко тебе ненавиди, не боји се Бога, Од којега теби иде помоћ многа. Востани, Сербије!
Кој’ змију љуту у недрима гоји Па од ње помоћ у невољи чека, О, тешко њему, и сене се боји, Јер смрт му грози ненадна и прека, А рођено кад мајка чедо доји, Тад праву љубав ужива довека; Тко уши има, ово
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно саму, Као Ахасфер да бесциљно блуди, Клета од оних за којима жуди.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог манастира Грешноме је телу давно нашла мира.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
је да, као што доликује сину и првенцу њихове куће, треба да се најбоље учи, а опет да код куће од свих највише се боји, поштује бабу, очеву матер. Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је.
био сигуран, да баба поред бола, туге за оцем, још и зато тако целе ноћи седи: што се брине, стрепи и за њ, Младена. Боји се и брине да ли ће он бити као што треба. Ако не бољи од оца, а оно бар као отац. Да се одржи бар ово што се има.
Јер, ето, он, деда, чувени хаџи Зафир не само да се не боји, не само што га гласно ословљава, већ сигурно уверен да неће и он бити као остали, него као што треба, ето ступа са
А он, Младен, ништа. Он је као што треба, нема зашто да се боји. И, ето, сад, како је у дућану лепо, сад ће му мајка по брату послати доручак: парче хлеба, а од јела ако је што од
била онолика материна веселост, радост, што се надала, сигурна била да, нестанком бабе, неће имати више он чега да се боји, да се не жени... И кад Младен то виде, једне вечери, љут, прек, дозва матер к себи горе: — Што сте побеснеле?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у себи имају такову силу да онај који их посијече — одмах умре или дуго година до смрти остане болестан; кад се ко боји да није сјеновито оно дрво које је посјекао, ваља да на пању његову живој кокоши осијече главу оном сјекиром којом је
Ћипико, Иво - Пауци
Једнако снијег пада; захватио је са свих страна, као да је накастио цијели дан падати. Жао му је, боји се неће бити кола, ни уметања, а паљење из кубуре не може да савлада његове забрекле момачке снаге.
Илија затеже даме у благајну упише, жао му; и боји се старога господара. Али која вајда? Ко ће од бољега бјежати? И, одлучивши се, пође жупнику, попу Врани, који је њоме
— Па упита: А што је с вашом благајном? Веле да би овај калуђер засновао је, брате, као ништа. Што не би? Али се боји ... гледа себе. Газда Јово није јој каел, а он је наше цркве тутор... Биће да је неко натрунио...
Колебаше се неко вријеме, док мисао сазре, али не може дуго да чека. Боји се претече га неко, па онда — гдје је пристао? А вели се: „Иза боја копљем о ледину!
Али она не боји се страних душмана, већ је душа боли кад види своје властите синове које је својом крвљу одгојила и — издржава их, где
А благи јесењи дан угодио. У одгојку, у прошарици, игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.
Откада је чуо у вароши што газда Јово смишља да уради од Раде, боји се за својих десет талијера. Неколико пута био је на суду да приупита, и не стиди се што га са суда чиновници и
А кад му дођоше на памет дјеца, окрете се нагло да их види, као да се за њих од чега боји, и сједе уз ватру. Двоје дјеце испред баке мирно једу крумпијер.
Обасјано сунцем, прељеваше се у загаситоцрвеној боји, која се навише спајаше с ружичастоплавом... Но сунце почело да угријава. — Још ћу ову обрати, па ћу ћа...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини. Не боји се бурних дана Коме душом бура леће: На пољани од мегдана Као оркан он се креће...
И дух, у самоћи, Кô плашљиво лане да се вечно боји Да слути и чека. Само једну мисô, Само слутњу своју налазити свуда, Зато да би онде где си вером дисô, Под теретом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Седам књигама накрцаних ормана од храстовог, ораховог и јеловог дрвета, различитих по свом облику и по својој боји, не одговарају, додуше, ниуколико правилима естетике и архитектуре, али зато претстављају верно постепени развитак
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Мучно да ће и сада доћи. Неће. КАТА (убијено): »Неће«, чедо? Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да долази, да не почну зли
Ех, знам и зашто неће. Боји се, јер зна какав је свет: да добро заборавља а зло памти, па се боји, ако почне код тебе да долази, да не почну зли језици... ТАШАНА (разрогачено): Како »зли језици?« Зашто »зли језици?
То значи да те се боји, да те поштује! МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник,
« — »Слободно, слободно«, почех се ја смејати кад видех да се он мене највише боји. »Ево, хајде с нама, ако хоћеш«, понудих га. А он се чисто препаде.
САРОШ (горко, као једва чекајући на то): Да, да. Не само ти, већ нико од мене нема да се стиди и боји. Јер шта сам ја, који?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Види добро да се, што се његове личности тиче, проаљкавио. На себе меће одело које момци покваре. Боји се старости. Да ли да се жени?
Или се девојчица збунила што је испитујем као у школи. Или је и она чула о помрачењу, па се боји. Помилује Паулу по образу, и протресе је за витицу пуну пантљика, па рече благо: — Јесам ли добро казала?
Кад стане крај фикуса, и она је биљка која се боји да буде помакнута са свога места. Наравно да је све то знала паланка.
Жупник види да шлајферово здравље не ваља, боји се у последње време да ће он бити премештен, па да његов Ханс — Срба дрско подвлачи — сврши школе што је брже могуће.
— А много би ти вредело да је баш и стала да се тобом разговара. Та се не боји ни комшилука, ни мужа ни сина, никога. Рабин јој ништа не може, јер се тобоже покрстила; а протестанску цркву немамо.
поново прода. Али гробница Влаовића, то је нешто друго него неки општински одбор и његова одлука. Боји се општина мртвих Влаовића!
— Не лупај секиром, не могу да гледам птицу која се боји и запомаже. Јеси ли глув, не чујеш ли то запомагање, ту страшну писку?
Понудити јој што, ножем ће ударити. Смањила се као матора птица. Верује сад и она у смрт, и чека је, и не боји је се нимало... Како је страховито дуг и сложен процес, у једној породици, док се изради нека мирна надмоћ.
Свађа се с мачком и мауче. Прича деци страшне приче, и заједно с њима се боји. Кад зазвони звоно у блиском торњу, госпа-Фила креће мишицу као да потеже уже у торњу, и пева бим-бам, бим-бам.
трга” — па се вишња разбрекће као да се и коштица претвара у месо и сок; простије речено: Ната оматорела, престала да боји косу, раскрупњала се, али вешта да шије, одева се како пуном телу најбоље стоји, и још је помодарка кад изађе на улицу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Овај пак витез, ставивши се у позитуру Краљевића Марка: »Шта«, повиче, »превара? Не боји се Бурјам јошт!« Со тим полети на једног са свом силом, и био би га сасвим убио да му није сабља слагала; све је било
Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње време) и упуте се шумом, која је два сата ода од вароши
« Со тим га увати за руку и почне га тешити да се ништа не боји, да му он неће ни најмањег вреда учинити, но да ће га по дужности сердарској јошт и од беде, ако му се која пригоди,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
СТАНА (уплашено): Јао, Васка, јао! Зато мајка целе ноћи седи. Нит уздише, нит плаче. Само седи, чека. Боји се да не чује, како га крвава доносе. (Плачно): А њега, бате, баш никако нема...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моју клетву нико Дочути неће, баце ли се на ме; На људску пакост ја сам давно свикô, И знам да сунце не боји се таме... Пророчким гласом будићу из гроба: Истину мртву и слободу роба Што спутан сунца завичајна жуди.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У песмама он је кадар да стигне и престигне, и не боји се „никога до бога“. Четрдесет година чува „друма кроз планину“ и отима отето благо.
лију; Момчил' има коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога: куд гођ хоће, прелећети може; у Момчила сабља са очима; не боји се никога до бога. Већ ме чу ли, краљу Вукашине!
Ви зовите на Косово Марка, хоће Марко право казивати, јер се Марко не боји никога, разма једног бога истинога“. Отидоше четири чауша, отидоше ка Прилипу граду, б'јелу двору Краљевића Марка.
Нијес' ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с' не боји цара ни везира: што ј' у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој трави; а ти, море;
гођ прође друмом широкијем, те опази Краљевића Марка, свако мисли да ту спава Марко, око њега далеко облази, јер се боји да га не пробуди.
Ако су га красте иштетиле, ако бидну главни пријатељи, за то ријеч проговорит неће: свак се боји муке и невоље. Господару, још бесједим тебе: ако с’ кавге преко мора бојиш, имаш данас пуну кулу блага, у подруме
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
у стискама Већ у полу међу травама И на цвећу међу лискама Лептири са лепим крилима Не могу да лете ноћима Већ у боји сунчаног ћилима И у башти међу воћима Лептири са лепим шарама Не могу да живе у собама Већ са нежним бубамарама
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Па ипак, ипак... чим је из Гаја чуо глас кукавице, дјечак је главачке јурнуо у шуму. Како се само не боји и ко ли га то зове? Дуге ноге брзо су донијеле дјечака до једне мање заравни усред Гаја.
Побјегао је тек сад, кад си се ти јавио. — Ехе, зна он да се Лазар ничега не боји! — испрси се Мачак. Провукоше се по мраку до оне живице подно баште и почеше да товаре магаре.
Жуја једино није хтјела да једе лука, само би омирисала свој дио и оставила. — Боји се да не поквари њух — тумачио је Стриц. Јованче је праведно дијелио сву донесену храну.
Ово је можда један од њих. Изгубио се у мраку и сад зове у помоћ. Зашто да га се дјечак боји. Глас му је тако дјетињски, нимало страшан. — Еј ви тамо, упалите! — молио је гласић. — Сад ћу да се јавим !
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јест и врло поснажнија човечја жеља и зла ћуд, којано нит се кога боја боји, ни мора, ни дуге болести и зле несреће, ни саме вечне муке.
Горе се заиграше кано овнови, а храстови кано јагањци овчији. Сва ствар стрепећи се боји и дрхће. А само једни људи низашто не маре!
Мобе му не слушају. Нигде никога нејма да га отме. А свак се смрти боји. Тадар викну човек из гласа што год може: »Помагај, није ли нигде никога да ми сад поможе и од ове смрти избави ме!
се говори, те сећамо се свога зла: на другога се указује а приличан му и недознан сотога се пронеразује у себи те се боји и шеврда да се скрије гдегод...
Исто толико боји му се мати да не би огладнило, те јоште како устане из постеље голо, неумивено, неопасато, или му лежећи у постељи —
О ЖЕНАМА И ДЕВОЈКАМА Девојка кад је за кога већ прстенована, врло се боји зла гласа на њу да што не изађе. У своме дому седи, на далеко не ходи, по сокаци не зури, с момцима се не сми шалити
ако и није врло угледна, она накисне и умекша за орање земљу и лепо угледно из ње свашто клија и цвета те се дор боји. А еда може бити много и високо ландач до својевољна кроте мало и тихо беседљива помудрији?
Код свога блага свашта је жељан и нинашто недостачан. Свакад худи и тужи, у свако доби од свашто се боји и стрепи, ноћу причува и дркће, врата тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире
тврди, оружје на мети држи, на опрезу спава и опет га страва хвата те се обзире и све прислушује и од свога се пенџера боји.
Прав и добар, поготову свет! Ранио се сабљом, пробо се иглом — једна је смрт. Сваки се враг не боји Бога него боте. За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди.
Шуга с шугом се удиљ и састаје. Узалуд је камен мекшати и мртвоме што обрицати. Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом.
Верном и милом другу нејма цене ни измене. Досади је отац ситост, а мати је блуду. Сваки крив бежанац боји се. Смртна је сеча свакоме наблизу. Похабљен се и испира, а не прав и чист. Веће већа и мука тамо чека.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу срца и да га не опази...
Али му отац никако не прашта јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке његове није му допустио чак