Матавуљ, Симо - УСКОК
бјелопавлићки војвода Марко Бошковић; пјешивачки сердар Мркоје Контић; пиперски сердар Марко Пилетић, барјактар Павао Бојовић и њеколико њиховијех. — Добро дошли, моји соколови! — рече владика, љубећи их. — Обрадовали сте ме, занаго, као икад!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рече нам као узгред да је наш новопостављени командир погинуо баш сада, горе у клисури. Бојовић је читао заповест. Питао сам Влајка шта су радили са погинулим командиром. — Ништа — вели равнодушно Влајко.
Свуда на бедему лежале су приправне пушке. Повукли смо се лагано. Каже Бојовић: — Овде ти не помаже ни тактика, ни стратегија, ни правило о преласку преко реке.
Дошло ми је нешто тешко. Бојовић објасни десетарима како ћемо сада извршити прелаз. Сматрао је ипак за потребно да то исто и војницима понови.
— Пребио ми га куршум, господине потпоручниче. Неки заостали на оном камењару и обавијају завијаче. Бојовић је нервозно пушио. Војници пунили пушке и затварачи шкљоцали... Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло.
Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло. Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо.
Јер они још немају јасну слику нашега положаја, нити знају шта их тамо очекује. Бојовић баци цигарету, и обрати им се прибраним гласом: — Војници! Ми ћемо сада извршити прелаз преко Црне реке.
Тај камењар видећемо одмах... Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате. — Бојовић заћута један тренутак и погледа преко људских глава. — јесу ли сви овде? — Сви су, сви — повикаше. — Добро...
Цокуле су клопарале. На самој окуки Бојовић застаде. Неки војници почеше да се крсте... Други ухватише пушке „на готовс“, а мускули на вилицама набрекли од
Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево.